Međunarodna dobrotvorna organizacija prikriva izvještaj o vlastitoj ulozi u "nestanku" sirijske djece

Haja al-Badarneh i Šarlot Alfred, BBC Oko istraga

Međunarodna dobrotvorna organizacija za decu saopštila je da neće objaviti izveštaj koji je naručila kako bi istražila vlastitu ulogu u odvajanju dece od njihovih porodica tokom građanskog rata u Siriji.

Dobrotvorna organizacija SOS Međunarodna dečja sela takođe tek treba da obešteti sirijske porodice pogođene pritvaranjima u organizaciji vlade, uprkos tome što se obavezala da će to učiniti u planovima u koje je imao uvid BBC Svetski servis, koji sarađuje sa grupom međunarodnih novinara.

Pod bivšim predsednikom Bašarom al-Asadom, sirijske snage bezbednosti oduzele su stotine dece njihovim zatočenim roditeljima i naložile SOS-u i drugim organizacijama da sakriju njihove identitete i prebivalište.

U istrazi BBC Oka Ukradena sirijska deca, u sklopu zajedničkog projekata sa Lajthaus Riports i drugim medijima iz septembra 2025. godine, otkrili su da je režim koristio decu kako bi izvršio pritisak na njihove porodice i pregovare o razmeni zarobljenika.

Sestre Lejla i Lejan Gbejs imale su osam i četiri godine kad su bile oduzete njihovoj majci Omami i dovedene SOS-u 2015. godine.

Prošle su tri godine pre nego što su vraćene roditeljima u razmeni zarobljenika.

Lejan nije prepoznala majku kad su se ponovo srele.

Porodica je kasnije pobegla u SAD kao izbeglice preko UN-a, ali trauma tih izgubljenih godina i dalje ih opterećuje.

„Bilo da smo zajedno ili sami, sve vreme razmišljamo o onome što nam se desilo“, rekla je Omama za BBC.

„Ostavilo je ogroman trag na svakog člana naše porodice.“

Posle Asadovog pada 2024. godine, SOS je priznao da su sirijske snage bezbednosti dovele više od 140 dece u njegove vrtićke ustanove.

SOS federacija, koja ima udruženja u više od 130 zemalja i dobija donacije i grantove od UN-a i evropskih vlada, naručila je istragu od norveške advokatske firme Virsholm o tome ko je odgovoran za to.

Izveštaj je podnet u decembru 2025. godine, a advokati su obavestili BBC u januaru da će anonimna verzija najverovatnije biti javno obelodanjena.

Ali više meseci kasnije, u mejlu iz maja u koji je imao uvid BBC, predsednik Upravnog odbora SOS-a Domeniko Parizi saopštio je zaposlenima da je istraga „kompromitovana“ i da neće biti obelodanjena interno niti objavljena javno.

Na snimku internog sastanka do kojeg su došli BBC i šira grupa novinara, Parizi je optužio neimenovane zaposlene da pokušavaju da „manipulišu“ izveštajem kako bi organizacija „izgledala kao zlikovačka“.

SOS Internešenel je rekao da, budući da je njegova istraga još u toku, nije u prilici da komentariše interne rasprave.

Nacrt izveštaja u koji je imao uvid BBC tvrdi da SOS nije bio prisiljen da prihvati decu od bezbednosnih službi i da je međunarodna kancelarija organizacije u Beču imala krajnu odgovornost za relevantne ustanove SOS-a u Siriji.

Portparolka SOS-a rekla je da je njegov odbor dobio „nezavisan pravni savet“ u vezi sa izveštajem i da je istraga i dalje u toku.

Ona je rekla da je upravni odbor „posvećen utvrđivanju institucionalne odgovornosti za donete odluke“.

Odluka da se ne objavi konačni izveštaj još je više pojačala napetosti koje prete da rasture dobrotvornu organizaciju, osnovanu 1949. godine.

Udruženja u Velikoj Britaniji, Norveškoj, Švajcarskoj, Švedskoj, Francuskoj i Holandiji, koje su doprinele značajnim sredstvima ukupnom budžetu organizacije, u međuvremenu su odlučile da napuste federaciju i postale su nezavisne dobrotvorne ustanove.

U decembru su direktori nemačkog udruženja SOS Međunarodna dečja sela, najvećeg pojedinačnog finansijera SOS-a, glasali da napuste organizaciju, ali ih je nemački nadzorni odbor, koji funkcioniše kao poverenik dobrotvorne organizacije, nadglasao i sva tri direktora su otpuštena u februaru.

Međunarodni SOS je rekao za BBC da su direktori otpušteni zbog „teškog kršenja dužnosti“.

Direktori to negiraju i osporavaju otkaz na nemačkim sudovima.

Pre nego što su otpušteni, nemački direktori su izdvojili fond „volonterske odštete“ za sirijske žrtve, ali novac do sada nije podeljen, prema velikom broju procurelih dokumenata iz više izvora u koje je BBC imao uvid.

Portparolka SOS-a rekla je da je dobrotvorna organizacija izrazila „spremnost“ da podrži one koje su pogođeni, ali pružanje pomoći zavisi od „pravnih i praktičnih uslova koji zahtevaju koordinaciju sa relevantnim stranama“.

Sirijske porodice koje smo upoznali rekle su da još čekaju da im se javi SOS.

„Nadala sam se da će se SOS izviniti i ponudi pomoć u vidu obeštećenja za štetu koju su mi naneli odvojivši me od moje porodice“, kaže Omama.

„Niko iz SOS-a nije razgovarao sa nama niti nam je dao bilo šta.“

Ova istraga BBC Oka je deo zajedničkog projekta sa Lajthaus riports, Zidojče Cajtung, Žene koje su dobile rat i Al-Džumhurija.

Šarlot Alfred je viša urednica Lajthaus Riportsa.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Uloga Međunarodne dobrotvorne organizacije u nestancima dece pod Asadovim režimom: BBC istraga
• Očajne porodice u Siriji traže odgovore o deci nestaloj u vreme bivšeg režima
• Nadam se da će Asad platiti, kaže majka tinejdžera čija smrt je potpirila sirijsku revoluciju 2011.
• Bašar al-Asad: Od oftalmologa u Londonu do autoritarnog predsednika Sirije
• Svrgnuti sirijski predsednik Bašar al-Asad u odsustvu osuđen na smrt
• Ekstremisti koje je svet prihvatio kao državnike

( BBC Serbian Svi članovi )