BBC urednik: Beskompromisni Putin podiže zahtjeve za mir u Ukrajini
Ono što Rusija želi bila bi najveća promjena na bezbjednosnom planu u Evropi od kraja Hladnog rata
Stiv Rozenberg, Urednik BBC Ruskog servisa, izveštava iz Moskve
Vladimir Putin, predsednik Rusije, tvrdi da želi „večni mir" za Ukrajinu.
Isti čovek je naredio totalnu ofanzivu na tu susednu državu pre gotovo pet godina i nastavlja da odbija ideju sklapanja sveobuhvatne obustave napada.
Pa, šta je za Moskvu preduslov za mir?
Kremlj je odgovorio na to pitanje posle pregovora sa američkim izaslanicima Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom:
„Nova, drugoročna šema neodvojive bezbednosti i mira".
Prevedeno sa jezika Kremlja, to znači da u Moskvi žele da promene bezbednosnu postavku u Evropi na način koji Rusiji ide u prilog.
Ono što Rusija želi bila bi najveća promena na bezbednosnom planu u Evropi od kraja Hladnog rata.
Kremlj je na sto ponovo izbacio kontroverzni predlog iz decembra 2021, koji se odnosi na „nacrte dogovora" sa Sjedinjenim Američkim Državama i NATO paktom.
Oni bi podrazumevali ograničenje širenja NATO-a na istok davanjem čvrstih garancija Moskvi da, na primer, Ukrajina i Gruzija nikada neće moći da se pridruže tom vojnom savezu.
Takođe, obuhvatali bi povlačenje vojne infrastrukture iz zemalja Centralne i Istočne Evrope, koje su nekad bile članice Sovjetskog Saveza, a sada su deo pakta.
Zapadni lideri su odbacili te zahteve kao neprihvatljivi ultimatum Rusije.
Dva meseca kasnije, Moskva je pokrenula totalnu invaziju na Ukrajinu.
„Nacrti dogovora" stavljeni su tada po strani.
Ali, sada su izvađeni iz geopolitičkog ormarića i Kremlj ponovo za njima poseže.
Juri Ušakov, Putinov saveznik u vođenju spoljne politike, sada nagoveštava da bi Moskva mogla da „doda određene stavke" na listu zahteva u svetlu napora Zapada da „nanese strateški poraz Rusiji".
To, naravno, ne znači da će ih vlade zapadnih zemalja prihvatiti.
Ali, sama činjenica da se pitanje bezbednosti Evrope sada provlači kroz pregovore o Ukrajini ovde u Moskvi smatraju pobedom.
„U decembru 2021, Rusija je aktivno predlagala preispitivanje NATO bezbednosnog sistema u Evropi", pisao je prethodne nedelje liste Komsomolskaja pravda.
„Tada su se našem predlogu gotovo smejali.
„Obezbedili smo jednu pobedu tako što smo naterali Zapad da razmišlja o bezbednosti, a naše diplomate moraju da ostvare i drugu tako što će privoleti Zapad da obrati pažnju na zabrinutost Rusije po pitanju širenja NATO pakta", piše u tekstu.
Kaja Kalas, šefica diplomatije Evropske unije, ruske zahteve naziva „zamkom" koja za cilj ima da se „skrene pažnja sa obustave vatre".
„Razdeljivanje pregovora Rusije i Ukrajine je važno.
„Prioritet treba da bude obezbeđivanje obustave vatre, a onda i mirovni sporazum.
„Samo onda može da bude razgovora o široj šemi evropske bezbednosti", objavila je Kalas na društvenim mrežama.
Ali, problem Evrope je što trenutno ne učestvuje u pregovorima.
Moskva i nema želju da joj ponudi stolicu za tim stolom.
Kritikuje evropske lidere zbog vojne pomoći Kijevu i oštrom stavu prema Rusiji.
Na pregovorima ove nedelje u Abu Dabiju bili su predstavnici Ukrajine, Rusije i Amerike.
Posle pregovora u Moskvi, Stiv Vitkof je nagovestio da je Putin prihvatio ideju da predstavnici Evrope prisustvuju sledećoj rundi razgovora o miru u Ukrajini.
Ali, iz Kremlja su 13. novembra rekli da još nije doneta konačna odluka o tome.
„Kada shvatimo njihove stvarne namere i saznamo koliko su spremni da posreduju u mirovnim pregovorima, onda će biti moguće doneti odluku o dijalogu o Ukrajini u širem sastavu", kazao je Dmitri Peskov, portparol Kremlja.
- Stiv Rozenberg: Moskva se ne obazire na Trampovo nezadovoljstvo Putinom
- Stiv Rozenberg: Internet pod sve čvršćom kontrolom Kremlja izaziva nezadovoljstvo u Rusiji
- Rusija pristaje na pregovore sa Ukrajinom, ali smatra da nema o mnogo čemu da razgovara: BBC urednik
A šta je sa Putinom?
On je tokom razgovora sa Vitkofom i Kušnerom zvučao beskompromisno i pun samopouzdanja.
Jasno je i zbog čega.
Amerikanci su mu pokucali na vrata sa željom da sklope ugovor o isporuci dizela, a i Evropljani razmišljaju o sklapanju poslova sa njim.
Prošlog meseca su lideri Norveške i Finske stupili u kontakt.
Sledeće nedelje u kineskom gradu Šenženu održaće se Samit ekonomske saradne regiona Azija-Pacifik, a iza kulisa bi Putin mogao da ima odvojene sastanke sa Sijem Đinpingom i Donaldom Trampom, predsednicima Kine i Amerike.
Ruski mediji ih već porede sa „Velikom trojkom" koju su činili Josif Staljin, Teodor Ruzvelt i Vinston Čerčil i koji su se 1945. sastali kako bi reorganizovali Evropu posle Drugog svetskog rata.
Ipak, Rusija je posle gotovo pet godina rata u Ukrajini pretrpela ogromne gubitke.
Ruska privreda je pod sve jačim pritiskom.
Ukrajinski napadi dronovima na ruske rafinerije nafte doveli su do sve većih strahova zbog mogućih nestašica goriva.
Ali, ništa od toga Putina dosad nije nateralo da okonča rat.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Viđen kao 'neprijatelj' i pitanja Putinu: BBC urednik o hodanju po žici tokom izveštavanja iz Rusije
- 'Moskovska pravila': U nadrealnom svetu zapadnih diplomata u ratno doba u Rusiji
- BBC u tajnom svetu boraca protiv Putina u Rusiji
- Putinov novi plan da život u ukrajinskim gradovima postane nepodnošljiv
- Tramp zamrznuo nove sankcije Rusiji, dok se spor sa Zelenskim zaoštrava
( BBC Serbian Svi članovi )