Zemlja ima novi "mini mjesec" - i nije prvi
Mini-mjeseci su mali asteroidi koje je zarobila Zemljina gravitaciona sila, zbog čega privremeno kruže oko naše planete
Sandrin Lungumbu, BBC Svetski servis
Zemlja je dobila novi „mini-mesec“, kažu astronomi.
Asteroid 2026 QQ8 prvi je primetio u avgustu mađarski astronom Krištijan Sarnecki, ali ga je Centar za male planete Međunarodne astronomske unije prijavio tek dva meseca kasnije.
Veoma je mali, prečnika oko metar do dva, i udaljen je više od 500.000 kilometara od naše planete - dalje od samog Meseca.
Mini-meseci su mali asteroidi koje je zarobila Zemljina gravitaciona sila, zbog čega privremeno kruže oko naše planete.
Astronomi pretpostavljaju da je 2026 QQ8 zarobljen Zemljinom gravitacionom silom u aprilu, ali se očekuje da će se osloboditi u narednih nekoliko meseci.
Ipak, mini-meseci nisu jedini Zemljini privremeni nebeski pratioci.
Kvazimeseci
Zemljini kvazimeseci su dobili ime zato što, iz naše perspektive na Zemlji, izgledaju kao da kruže oko naše planete kao što to čini Mesec.
Ali pažljiviji pogled otkriva da su to zapravo asteroidi koji kruže oko Sunca pored Zemlje.
Skorašnji primer je 2025 PN7, asteroid otkriven u avgustu prošle godine, koji decenijama putuje gotovo sinhronizovano sa Zemljom.
„Kvazimeseci su zanimljivi jer zapravo ne kruže oko naših planeta kao što Mesec kruži oko Zemlje - oni su samo u našoj blizini“, objašnjava astronom dr Dženifer Milard.
2025 PN7 je dugačak oko 20 metara.
„Nije ogroman - izgleda kao mala poslovna zgrada.
„Mislimo da postoji već 60 godina i da ima još 60 godina, računato na njegovu trenutnu orbitu“, rekla je Milard za BBC.
Ali nijedan od privremenih „meseca“ ne može se meriti sa jedinim pravim satelitom naše planete - Mesecom.
„Dok kruže oko Sunca, kreću se u svemiru veoma sličnom putanjom kao i Zemlja.
„Izgleda kao da kruže oko nas jer se drže veoma blizu nas - ponekad idu ispred nas, a ponekad iza nas, ali zapravo nisu gravitaciono vezani i to je razlika“, objašnjava ona.
Ali dok ovi asteroidi prate svoje orbite, na njih takođe blago utiče Zemljina gravitacija koja ih privlači bliže.
Svi poznati Zemljini kvazimeseci su privremeni - njihove orbite mogu da traju decenijama ili čak i duže od jednog veka.
Minimeseci
Za razliku od kvazimeseca, minimesec je objekat koji zaista kruži oko planete.
Zemljini minimeseci su mali asteroidi koje privremeno drži Zemljina teža - ostaci iz vremena formiranja Sunčevog sistema ili možda drugi svemirski otpad - i obično ostaju u orbiti kraće od godinu dana.
One su sićušne i teško ih je otkriti - samo četiri su do sada primećene pre otkrića 2026 QQ8, prema Planetarnom društvu (Planetary Society), neprofitnoj grupi za praćenje svemira, i nijedan više ne kruži oko Zemlje.
Poslednji minimesec uočen je u avgustu 2024. godine.
Asteroid, poznat kao 2024 PT5, dugačak je oko 10 metara.
Smatra se da potiče iz asteroidnog pojasa Arjuna - grupe svemirskih stena čija orbita je slična putanji Zemlje oko Sunca.
Ali detaljnija analiza njegovog hemijskog sastava ukazuje na mogućnost da je 2024 PT5 zapravo komad samog Meseca, koji je odavno izbačen u svemir posle udara nekog asteroida.
U blizini Zemlje je bio svega nekoliko meseci, a onda se vratio u asteroidni pojas iz kojeg je došao.
Neki astronomi procenjuju da će ponovo proći blizu Zemlje 2055. godine.
Oblaci Kordiljevskog ili 'Duhovi meseci'
Oblaci Kordiljevskog su najzagonetniji od ove tri pojave.
Veruje se da su to oblaci svemirske prašine u Zemljinoj orbiti, koji ostaju ispred ili iza naše planete dok kruži oko Sunca.
Međutim, još ne postoji širok naučni konsenzus o tome da li oni zaista postoje.
Dr Milard smatra da je pretpostavka da postoje verovatna.
„U svemiru ima mnogo prašine", kaže ona.
„Postoje čestice međuplanetarne prašine, tako da me ne bi iznenadilo da postoji prašina koju zarobljavaju gravitaciono stabilne tačke oko Zemljine orbite".
Da li su kvazimeseci i minimeseci opasni?
Uprkos njihovoj blizini u astronomskim razmerama, ovi objekti se nikada dovoljne ne približe da bi predstavljali bilo kakvu opasnost.
Čak i kada su nam najbliži, i tada su nekoliko puta udaljeniji od Meseca.
Po svemirskim standardima to se smatra „blizu", ali u stvarnosti nema razloga za brigu.
„Ako bi nam se zaista približavali, to bi činili veoma sporo, pa bismo ih pravovremeno uočili i imali bismo dovoljno prostora da reagujemo", objašnjava dr Milard.
Koje još planete imaju kvazimesece?
Tek u poslednjim decenijama teleskopi su postali dovoljno osetljivi da mogu da uoče ove blede, gotovo neuhvatljive asteroide.
Napredak u oblasti računarstva omogućio je naučnicima da modeluju njihovo kretanje i potvrde da su ti tajanstveni objekti zapravo kvazimeseci.
„Oni nisu neuobičajena pojava, samo ih je veoma teško otkriti", kaže dr Milard.
„Kada je toliko teško otkriti ih blizu Zemlje, možete li da zamislite koliko je teško pronaći ih na nekom drugom mestu u Sunčevom sistemu".
Do sada su kvazimeseci primećeni oko Jupitera, Venere, Saturna, Neptuna, i Plutona, a moguće je da će ih još biti otkriveno u budućnosti.
„Sunčev sistem je i dalje veoma aktivno i dinamično mesto", kaže Milard.
„Nije mrtav ni statičan, sve u njemu se neprestano kreće".
- Teja, planeta koju je Zemlja možda progutala i pomogla da nastane Mesec
- Ima li Zemlja zaista dva Meseca? Zapravo, mnogo ih je više
- Prvi put otkrivena atmosfera na planeti nalik Zemlji
- Jesmo li blizu rešenja misterije 'devete planete' Sunčevog sistema
- Da li je Artemis Dva pokazao da bi čovek ponovo mogao da sleti na Mesec
- 'Neobični' sistem koji osporava sve ideje o nastanku planeta
( BBC Serbian Svi članovi )