Kako bi mogla da živi kultura u Srbiji poslije promjene vlasti
„Nestabilno finansiranje, politički uticaj na izbor uprava, nedovoljna podrška mladim autorima i ograničena ponuda van velikih gradova su neki od problema sa kojima se kultura u Srbiji bori“, kaže glumica Mirjana Karanović za BBC na srpskom
Kristina Kljajić, BBC News na srpskom
Dve Srbije koje žive paralelne živote - ram je za sliku koja je do pre kraj oktobra opisivala kako izgleda podeljeno društvo.
Dva filmska festivala u istom gradu - Nišu, paralelni programi koji se pozivaju na nasleđe pozorišnog festivala Bitefa, bojkotovanje književnih festivala, sporovi oko toga ko odlučuje o novcu za projekte, verbalni sukobi glumaca - bila su samo neka od obeležja kulture u Srbiji.
A onda je na parlamentarnim izborima 25. oktobra pobedila Studentska lista, Srpska napredna stranke je posle 14 godina izgubila vlast i otvorilo se pitanje šta bi političke promene mogle da donesu ustanovama kulture, umetnicima i publici.
„Nestabilno finansiranje, politički uticaj na izbor uprava, nedovoljna podrška mladim autorima i ograničena ponuda van velikih gradova su neki od problema sa kojima se kultura u Srbiji bori“, kaže glumica Mirjana Karanović za BBC na srpskom.
Udeo izdvajanja za kulturu u republičkom budžetu u 2026. godini bio je nešto iznad 0,6 odsto - odnosno 16.68 milijardi dinara.
Studentska lista u predizbornom planu predviđa izdvajanje najmanje jedan odsto republičkog budžeta za kulturu.
„Sledi nam restart, mogućnost za promenu iz korena, jer prethodni period nije bio blagonaklon prema kulturi.
„Kulturnu scenu treba da čine svi ljudi, a ne samo oni koji su na vlasti ili su joj bliski", tvrdi Uroš Đurković, književni teoretičar i kritičar za BBC na srpskom.
Stabilno finansiranje i 'kultura za sve'
Redovni konkursi, stabilno finansiranje programa i vrednovanje rada prema rezultatima među prioritetima su Mirjane Karanović.
„Finansiranje kulture zavisi od privrede i delatnosti koje stvaraju prihode od kojih društvo živi.
„Ipak, odgovornija raspodela postojećeg novca već bi predstavljala značajan pomak“, kaže.
Nedostatak podrške posebno pogađa mlađe autore, kaže Vida Davidović, 28-godišnja dramaturškinja.
„Zato se bavim naukom, između ostalog, jer nisam mogla da živim od pozorišta.
„Imaš utisak da praviš umetnost za sebe i da to nikad neće doći na svetlo dana zato što institucije ne podržavaju tvoj rad“, kaže za BBC na srpskom.
Promena podrazumeva veće učešće strukovnih udruženja u izboru konkursnih komisija i dodatnu podršku ustanovama i nezavisnoj sceni, kaže Janko Baljak, reditelj i profesor Fakulteta dramskih umetnosti.
Otvaranje kulture prema široj publici, uz očuvanje festivalske tradicije i razvoj bibliotečkih programa, važno je književnom teoretičaru i kritičaru Urošu Đurkoviću.
„Svako treba da se oseća u kulturi dobrodošlo.“
Kako je u manjim mestima?
Za Aleksandru Tomić iz Vrnjačke Banje, pitanje kulturne politike počinje od mogućnosti da slobodno veče provede na predstavi ili izložbi u mestu u kom živi.
„Volela bih da imam više izbora, da pogledam program i odlučim šta me zanima.
„Kada slušaš šta se sve organizuje u Beogradu i drugim velikim gradovima, imaš osećaj da se kulturni život događa negde drugde, a ti ostaješ sa strane“, kaže ona za BBC na srpskom.
Volela bi da kulturni događaji budu dostupni tokom cele godine.
Već postojeći festivali u manjim mestima su „dobra, ali nedovljno česta pojava“, veruje Karanović.
„Zato je važno decentralizovati kulturu, a to bi se moglo postići tako što bi veći gradovi imala obavezu da kulturne događaje organizuje i u ostalim mestima“, dodaje.
Zahtevi za smene posle izbora
Postizborni talas zahteva za promenama odrazio se i na kulturni sektor.
Prva ostavka pala je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a umesto Dragane Milošević za direktora je postavljen Željko Andrić, čiji su odlazak sa te funkcije zaposleni prethodno takođe tražili.
Ansambl Drame Narodnog pozorišta u Beogradu i sindikat SINGLUS tražili su smenu uprave i Upravnog odbora, navodeći pritiske na zaposlene, partijsko zapošljavanje i urušavanje repertoara.
Članovi beogradskog Ateljea 212 zahtevaju ostavku vršioca dužnosti upravnika Ljubiše Ristića.
Smene čelnih ljudi zatražili su i sindikati zaposleni u Šabačkom pozorištu i Beogradskoj filharmoniji, a ostavku je, posle zahteva više udruženja, ponudio Miroslav Lekić, predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, institucije čiji je zadatak da razvija i unapređuje kinematografiju.
Početkom novembra otvorena su i pitanja o trošenju novca u beogradskom Studentskom kulturnom centru (SKC).
BIRN je objavio da su firme povezane sa finansijskom direktorkom Maricom Živković toj ustanovi ispostavile račune za više od 23 miliona dinara tokom 2024. i prvih osam meseci 2025.
Živković nije odgovorila na ove optužbe.
„Prethodna vlast je postepeno jačala politički uticaj na ustanove kulture i raspodelu budžetskog novca.
„Došlo je vreme odgovornosti u svim sferama, pa se nadam i u sferi kulture i filma“, kaže Baljak.
Da bi se to postiglo potrebni su „redovni konkursi i stabilno finansiranje programa ustanova“, dodaje.
Glumci i drugi umetnici bili su među onima koji su podržali studentske proteste, a u februaru 2025. ansambli više pozorišta obustavili su rad, pozivajući na odgovornost i funkcionisanje institucija.
Neki umetnici i glumci podržali su Srpsku naprednu stranku.
Ipak, mnogi glumci, reditelji i producenti koji su bili protiv dosadašnjeg režima, prethodnih godina su snimali filmove i serije finansirane državnim novcem, odnosno Telekoma Srbije, najveće telekomunikacione kompanije u Srbiji.
Po scenarijima dramaturga Željka Hubača, trećeg na Studentskoj listi za kandidate za poslanike u Skupštini Srbije, snimane su popularne serije, poput 'Vojna akademija', 'Kamiondžije' i 'Radio Mileva', emitovane na Radio-televiziji Srbije prethodnih godina.
Podele su se odrazile i na festivale.
U Nišu su 2026. održana dva filmska festivala, jedan u organizaciji Grada i Niškog kulturnog centra, a drugi u organizaciji Udruženja filmskih glumaca Srbije.
Prethodilo im je neslaganje osnivača oko organizovanja tradicionalnih Filmskih susreta.
U 2026. su bez sredstava ostale neke od značajnijih kulturnih manifestacija poput Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala (Bitef) i Sterijinog pozorja.
Bitef je imao problema i 2025. kada zbog neslaganja umetničkog direktora i odbora festivala zvanično nije ni održan.
Manifestacija tada nazvana Ne:Bitef organizovana je u prostorijama Fakulteta dramskih umetnosti (FDU)
Problemi nisu zaobišli na Sajam knjiga i na Oktobarskom salonu, koje su pojedini izdavači i umetnici bojkotovali zbog neslaganja sa organizatorima i načina upravljanja kulturnim manifestacijama.
„Izuzetno dugo negovala se ideja da kultura nešto dekorativno ili prigodno, a ne mesto na kom treba da vladaju obilje i različitost.
„Ta različitost često nije mogla da se vidi, a nije bila ni prepoznata kao kvalitet", kaže Uroš Đurković.
Organizatori ovogodišnjeg sajma tvrdili su da odsustvo pojedinih izdavačkih kuća nije ugrozilo manifestaciju.
Šta piše u planu Studenske liste?
Plan Studentske liste predviđa izdvajanje najmanje jedan odsto republičkog budžeta za kulturu.
Samostalni umetnici i stručnjaci bili bi izjednačeni sa zaposlenima, dok bi se zarade zaposlenih u ustanovama kulture finansirale iz redovnih budžetskih sredstava, a ne preko projektnih konkursa.
Predlažu i da najmanje 30 odsto programa na nacionalnim televizijama čine naučno-obrazovni, kulturno-umetnički, dokumentarni i dečiji sadržaji.
Predložili su i ograničavanje rijaliti programa na televizijama sa nacionalnom frekvencijom na najviše 45 minuta dnevno
Ustanove kulture bile bi obavezne da organizuju besplatne programe za decu i mlade, a mreža centara proširila bi se i na manja mesta.
Predviđen je „izbor upravnika putem javnih konkursa, uz smanjenje političkog uticaja na njihov rad", kao i „vraćanje studentskih i omladinskih kulturnih centara univerzitetima, uz punu autonomiju studenata u njihovom upravljanju" u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Plan predviđa ponovno utvrđivanje statusa kulturnog dobra za Generalštab u glavnom gradu i kompleks Beogradskog sajma.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Šta sve škripi u kulturi u Srbiji: Politika, pare i podele
- Rad naš Namenski: Predstava i 'pozorišni dosije' kao 'zrno utehe' za tragediju u fabrici baruta
- Ne:Bitef i 'Proces Peliko' za publiku željnu pravde
( BBC Serbian Svi članovi )