Neće grom u koprive, ali ponekad pogodi avion.
Upravo to se desilo u ponedeljak tokom leta prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića od Beograda do Ljubljane.
Dačić se zaputio na Bledski strateški forum kada je u vladin avion Falkon udario grom.
Kako mediji prenose, juče je u Sloveniji i Hrvatskoj za samo dva sata zabeleženo više od 20.000 munja.
Prisebnošću pilota, avion je bezbedno prizemljen na aerodrom u Ljubljani, a Dačić je nastavio put Bleda, prenosi RTS.
Iako se sve dobro završilo, zapitali smo se koliko je ova jedna od 20.000 munja koja je pogodila vladin avion zapravo bila opasna?
Mala verovatnoća za veliku štetu
„Svaki poremećaj u vazduhu može nepovoljno uticati na avion, pa tako i udar munje", kaže za BBC na srpskom Slavko Vujević, profesor na Fakultetu elektrotehnike, strojarstva i brodogradnje u Splitu.
„Kada pogledate, i obična ptica može da ošteti avion. Skoro se desilo da je avion prizemljen, jer je uleteo u jato ptica, ali to su retki slučajevi", podseća profesor Vujević.
- Ko privlači gromove i kako čučanje može da vam spasi život
- Maloletni lopov „slupao“ avion, pa ga nagradili časovima letenja
Dodaje da je avion osetljiviji, ali da metal kojim je obložen primi udar munje i da je „mala verovatnoća da bi to moglo da ga obori".
„Ono što može da se desi jeste da udar munje slomi vetroagregat, ukoliko je loše uzemljenje. To je sve relativno", kaže Vujević.
U kolima ste svakako sigurniji
Kada je reč o prevoznim sredstvima, profesor Vujević kaže da su svakako bezbednija ona koje se kreću po zemlji.
„U kolima ste sigurni, jer automobil je Faradejev kavez. On je od metala i u stanju je da primi naboj i odvede ga u zemlju", tvrdi stručnjak iz Splita.
Kaže da čovek jedino može biti u opasnosti ukoliko voli vetar u kosi i samim tim bira kabriolet sa pokretnim krovom.
„Ako je u pitanju platneni krov, onda ste svakako više izloženi."
Ipak, dodaje da je ranije bilo malo opasnije voziti se kolima, kako „nije pametno dodirivati metalne delove", ali da sada takve opasnosti nema, jer je unutrašnjost automobila obložena plastikom.
„Ako munja udari u atomobil u kretanju, veća je opasnosta da od straha sletite sa puta, nego da stradate od samog udara munje", kaže profesor Vujević.
A dobri stari voz?
Ako se automobil smatra bezbednim, voz je još bezbedniji.
„Sigurnost je veća nego u automobilu zbog većih dimenzija vagona", tvrdi profesor.
Tokom grmljavine, kao i kod kuće, ne preporučuje se stajanje pored prozora, odnosno dodirivanje metalnih delova oko prozora i vrata.
„Opasno je ukoliko voz prevozi eksplozivne stvari. Međutim, to su teretni vozovi, ne putnički."
A ako ste pešaka?
Ukoliko se desi da ste na otvorenom kada počne nevreme, a van prevoznog sredstva, treba da obratite pažnju na nekoliko stvari.
- Kišobran povećava vašu visinu, veća je opasnost ukoliko je drška metalna
- Pre oluje treba prekinuti vožnju bicikla, vožnju na otvorenom traktoru ili kamionu
- Ne preporučuje se ni plivanje, stajanje u čamcu ili pecanje
- Ne dodirujte tlo i izbegavajte usamljena stabla, pogotovo ne treba stajati u blizini debla
- Izbegavajte benzinske pumpe i nemojte točiti gorivo za vreme oluje
Najbolji način zaštite od udara munje na otvorenom prostoru je sklanjanje u uzemljenu zgradu ili u vozilo čija je karoserija u potpunosti izrađena od metala.
„Kada ste napolju, potpuno na otvorenom, stepen zaštite je nula. Kada čučnete je 0.5, dok je u automobilu tri. U kući bez gromobrana je stepen zaštite sedam, a sa gromobranom je devet", kaže profesor Vujević.
Kobni telefon
Svi su čuli za priču da tokom grmljavine treba izbegavati pričanje mobilnom telefonom, kako ovaj neizostavni uređaj privlači munje.
Ali profesor Vujević pobija ovu teoriju.
„Opasnije je razgovarati telefonom koji ima žičanu vezu, ali ako imate bežični ili mobilni telefon, tu nema nikakve opasnosti."
Dakle, ako sevaju munje i pucaju gromovi, bili u kući, vozu ili kolima (kao putnik), jedno je sigurno - bar se nećete dosađivati ako imate mobilni telefon.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
