U Hrvatskoj se dešava svojevrsni #MeToo trenutak, jer žene protestuju zbog prekomerne patnje i zlostavljanja koje doživljavaju tokom trudnoće i porođaja.
Učesnici ovaj vid zlostavljanja nazivaju „akušerskim nasiljem" i žale se da se to dešava već decenijama.
Međutim, tek kada je jedna poslanica opozicije u parlamentu progovorila o sopstvenom iskustvu, debata se proširila širom zemlje i dospela na društvene mreže - pod heštegom #PrekinimoSutnju.
Ivana Ninčević-Lesandrić opisala je da je iskusila „srednjovekovni tretman" nakon pobačaja.
„Vezali su mi ruke i noge i započeli kiretažu bez anestezije. To znači grebanje grlića materice, unutrašnjeg organa, bez anestezije. To je 30 najbolnijih minuta mog života", rekla je šokiranim poslanicima.
Ivana Ninčević-Lesandrić opisala je da je iskusila „srednjovekovni tretman"
Ministar zdravlja Milan Kujundžić je nagovestio da je priča bila plod njene mašte: „To se ne radi u hrvatskim bolnicama. Možete mi dati medicinske podatke ako želite i ja ću ih proveriti."
Kako je 400 žena prekinulo tišinu
Međutim, mnogi Hrvati su skočili u njenu odbranu, a posebno žene, nazvavši je hrabrom.
Možda vas interesuju i priče:
- Izračunajte koliko vas košta pol
- Pravo na abortus: Od Argentine do Bosne
- Ona trči protiv nasilja: „Kad se setim udaraca, navučem patike i samo trčim“
- Izbori u Bosni: Žene (ni)su kvota
Hrvatska je pretežno katolička zemlja, a mnogi otvoreno govore o ženskom reproduktivnom zdravlju koje se i dalje posmatra u duhu patrijarhalnog društva.
Aktivisti grupe Roditelji u akciji (Roda), koji godinama pokušavaju da ukažu na ove probleme, pratili su izjave poslanice kampanjom #PrekinimoSutnju.
Samo tokom jednog vikenda, javilo im se 400 žena koje su iskusile slične traume, kaže portparolka grupe Danijela Drandić. Ova svedočenja su zabeležena i predata ministarstvu zdravlja.
„Imamo izveštaje o biopsijama koje se rade bez anestetika, o medicinskim postupcima oplodnje bez anestezije, kao i šivenju nakon porođaja i episiotomijama bez anestezije", kaže ona.
Među izveštajima su bili primeri kako se sa ženama razgovaralo na ponižavajući način tokom porođaja.
„Govorili su im stvari poput: 'Nećete moći da podnesete seks' ili 'ranije je bilo lepo, a sada će biti bolno' - govoreći ženama da ih zašivaju da bi njihovi muževi bili srećni", kažu iz ove nevladine organizacije.
Jedna od 400 žena je Jasmina Furlanović, koja i danas sa suzama u očima prepričava sećanja i bol koji je pretrpela kada je pre nekoliko godina morala da ide na operaciju uklanjanja posteljice. Ova operacija se radi nakon porođaja ukoliko greškom deo posteljice ostane u telu porodilje.
„Pokrenuli su proceduru bez ikakvog objašnjenja. Sestra me je obuzdavala", rekla je.
Ministarstvo zdravlja kaže da lična svedočenja koje je prikupila Roda obuhvataju „relativno mali broj žena" i teško ih je istražiti jer su bili anonimna.
Međutim, u Ministarstvu priznaju da među bolnicama ima „određenih razlika" pri upotrebi anestezije, te da postoji potreba za poboljšanjem komunikacije između medicinskog osoblja i pacijenata.
I ministar zdravstva i splitska bolnica, u kojoj je lečena narodna poslanica Ivana Ninčević-Lesandrić, odbacili su njene navode.
Zahtev BBC-ja za intervju sa ministrom Kujundžićem je odbijen.
Na poziv za intervju i izjavu direktora ginekološkog odeljenja bolnice u Splitu - takođe nisu odgovorili.
Da li je ženski bol drugačiji od muškog?
Hrvatska ginekološkinja Ula Marton nije se iznenadila kada je čula za izjave 400 žena.
„Uglavnom se to ne radi namerno - jednostavno je tako već godinama, a ljudi nisu voljni da menjaju navike. To je problem.
„Drugi je nedostatak vremena i nedostatak profesionalaca. Kada smo se pridružili Evropskoj uniji, mnogi anesteziolozi napustili su zemlju jer postoje bolji uslovi rada u drugim evropskim zemljama."
Za Danielu Drandić iz Rode, problem leži u iskustvima žena u reproduktivnoj zdravstvenoj zaštiti jer se smatra da je njihov bol mali i nebitan.
Ona veruje da kulturološki postoji pretpostavka da će žena, ako postane majka, biti u stanju da prihvati bol.
Poslanica koja je sve pokrenula u parlamentu oduševljena je što je to pitanje izašlo iz senke, ali zna da će njena borba biti teška.
„Trenutno svi govore o tome", kaže Nincević-Lesandrić. „To je velika promena. Sada samo moramo da pronađemo rešenje da se problem i trajno reši."
Bonus video:
