Koronavirus: Kako lažne informacije postaju viralne - Vijesti.me
BBC NEKE SU BEZAZLENE, A NEKE POTENCIJALNO OPASNE

Koronavirus: Kako lažne informacije postaju viralne

Lažnih vesti i informacija o pandemiji koronavirusa ima svuda, naročito na društvenim mrežama. Ovako se one šire...

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Shutterstock)

Internetom kruži ogromna količina sumnjivih informacija o koronavirusu - od nepouzdanih zdravstvenih saveta do spekulacija o planovima vlade. Ovo je priča o tome kako je jedan post postao viralan.

Reč je o obaveštenjima i savetima - nekim istinitim, nekim bezazlenim, a nekim potencijalno opasnim - koji kruže Fejsbukom, Vocapom, Tviterom i drugim mestima.

Post nazvan „Ujak sa diplomom mastera", zbog navodnog izvora tih informacija, prošao je put od Fejsbuk naloga 84-godišnjeg Britanca preko Instagram naloga televizijskog voditelja iz Gane i Fejsbuk grupa za katolike iz Indije do foruma, Vocap grupa i Tviter naloga posvećenih koronavirusu.

Na prvi pogled deluje legitimno zato što je informacija pripisana poverljivom izvoru - doktoru, instituciji ili tom visokoobrazovanom „ujaku".

Nulti postavljač

Najraniju verziju koju smo uspeli da nađemo postavila je korisnica Fejsbuka 7. februara. 

Postavljena je u grupu nazvanu „Srećni ljudi", koja ima skoro 2.000 članova. Ovo je pisalo: 

„Ujak mog školskog druga, koji ima diplomu mastera, radi u Šenzenskoj bolnici. Prebacuju ga da proučava virus upale pluća iz Vuhana. Upravo me je zvao i rekao mi da poručim mojim prijateljima…"

Saveti koji slede dovode u zabludu ili su neistiniti. Jedan glasi da nemate virus „ukoliko vam curi nos".

Prema organizacijama za proveru činjenica Ful fekt (Full Fact) i Snoups (Snopes), koje se pozivaju na zdravstvene autoritete kao što su američki Centar za kontrolu bolesti (CDC) i medicinski časopis Lanset, nos koji curi nije uobičajen simptom - ali se dešavao među pacijentima koronavirusa.

Post takođe podstiče ljude da „piju više tople vode" i da se „trude da ne piju ništa hladno", a trenutno ne postoje medicinski dokazi da bilo šta od toga može da pomogne u lečenju od koronavirusa ili u njegovom sprečavanju.

„To nema nikakvo utemeljenje", kaže Aleks Kasprak iz Snoupsa. 

„Ludo je videti to tamo, to je odmah jedno veliko zvono za uzbunu."

Pokušali smo da kontaktiramo osobu koja je postavila ove informacije; ona nam nije odgovorila.

Post se širi

Lista je dobila zamajac nekoliko dana kasnije kad ju je podelio čovek po imenu Glen u Indiji. 

On ju je okačio u nekoliko različitih Fejsbuk grupa, uključujući i onu za katolike.

Novi post nadovezao se na onaj od 7. februara dodatnim informacijama. Iako je novi post tvrdio: „Ujak mog školskog druga, koji ima diplomu mastera... upravo me je zvao i rekao mi da poručim mojim prijateljima...", Glen nije zapravo dobio telefonski poziv od tog ujaka.

On kaže da je post bio samo „poruka koji je on dobio i prosledio dalje".

The start of Glen's post
Facebook

Dodatna obaveštenja sadržala su neke tačne savete - na primer, ljudima se poručuje da peru ruke, što je ključna preventivna mera.

Međutim, nova verzija dodala je i neke nepotvrđene i informacije koje dovode u zabludu.

Na primer, do detalja je opisala na koji način bolest napreduje, a lekari kažu da su simptomi i težina koronavirusa veoma promenljivi i da ne postoji jedan tačan obrazac njegovog napredovanja.

Post postaje viralan

Nekoliko nedelja post je bio sveden na relativno male kutke na mreži. 

Onda je došao 27. februar, kada ga je 84-godišnji bivši vlasnik umetničke galerije po imenu Piter načinio viralnim.

Piterov post bio je sličan Glenovom, ali je ponovo sadržao neke nove informacije - od kojih su neke bile pogrešne ili su dovodile u zabludu.

Piterov post se raširio brzo, skrenuvši pažnju fekt čekera kao što su Ful fekt i Snoups. 

Obe ove organizacije napisale su detaljne članke u kojima su opovrgle tvrdnje, pozvavši se na pouzdane medicinske izvore uključujući SZO, američki CDC, britansku Nacionalnu zdravstvenu službu (NHS) i druge.

Jedna tvrdnja iz posta, na primer, navela je da virus „ne voli Sunce", ali do sada ne postoji nijedan dokaz da sunčeva svetlost ubija virus, a prijavljeni su slučajevi u mnogim zemljama sa sunčanom i vrelom klimom.

Druge tvrdnje iz posta bile su proverene. Na primer, ponovljen je savet o pranju ruku.

Piter, koji živi u južnoj Engleskoj, izbacio je delove posta koji dovode u zabludu nakon što su fektčekeri objavili članke. Ali do tada su ga ljudi podelili već 350.000 puta.

Kad ga je kontaktirao BBC, Piter nije želeo konkretno da kaže odakle mu informacije iz posta, ali je samo rekao da je u ono vreme verovao izvoru.

„Poverovao sam mu da je rođak tog naučnika, zdravstvenog radnika koji mu je preneo sve te činjenice i brojke", rekao nam je on u telefonskom intervjuu.

Piter kaže da je želeo da pomogne ljudima da se zaštite.

„Trudim se da širim onoliko proverene informacije koliko mogu. I ukoliko me isprave ili ako sam otkrijem da sam rekao nešto netačno, ja se izvinim i ispravim to", kaže on.

Post mutira

Uprkos njegovima izmenama zasnovanim na činjenicama, tvrdnje iz originalne verzije Piterovog posta brzo su se raširile i mutirale. 

Neke verzije počele su da dodaju još informacija koje dovode u zabludu. A i izvor se promenio. 

U nekim verzijama, koje su stigle dalje od Fejsbuka, Vocapa i Tvitera, „ujak sa diplomom mastera" postao je „član odbora Stenfordske bolnice", pa čak i „brat prijateljice prijateljeve sestre koji je u odboru Stenfordske bolnice". 

Bile su tu i informacije pripisane „japanskim lekarima" i „tajvanskim ekspertima" - među mnogim drugim modifikacijama.

Postovi koji pominju Stenford - samo na Fejsbuku pojavilo se najmanje stotinu njih - raširili su se toliko brzo da je univerzitet morao da izda saopštenje negirajući da ima bilo kakve veze s tim.

https://www.youtube.com/watch?v=RiJXqy4Lx_k

Post preskače jezičku barijeru

Post se potom raširio - potpomognut javnim ličnostima, uključujući televizijskog voditelja iz Gane i američkog glumca, ali i gomilu drugih, običnih ljudi.

Jedna Amerikanka postavila je verziju u grupu na Fejsbuku po imenu „Vesti o koronavirusu" - jednu od na hiljade grupa posvećenih virusu koje su buknule na ovoj društvenoj mreži.

Ejprilin post pripisan je „prijateljičinom sinovcu koji je u vojsci".

Ona je objasnila kad smo je kontaktirala preko Fejsbuk mesindžera da je videla informaciju kad ju je podelila njena prijateljica, ali je tek kasnije shvatila da je „njena prijateljica samo kopirala i pejstovala kao što sam i ja to uradila. Čini se da je većina toga tamo netačno."

„Koristim Fejsbuk po čitav dan, svaki dan", kaže Ejpril. „Pronašla sam na njemu mnogo korisnih informacija… Ne gledam vesti."

Istovremeno, post je preveden na nekoliko jezika uključujući arapski, amharski, vijetnamski, francuski španski i italijanski.

Just a few of the many versions of the post that appeared in different languages
Facebook

Just a few of the many versions of the post that appeared in different languages

Ponovo, neki od postova sadržali su tačne ili u najgorem slučaju bezazlene informacije koje dovode u zabludu - dok su druge navodne „činjenice" imale potencijal da budu štetne.

Jedan savet predložio je da radite „samoproveru" na koronavirus svako jutro tako što ćete zadržati dah duže od 10 sekundi. Ali nema dokaza koji potvrđuju da ukoliko možete to da uradite nemate virus.

Kopipasta

„Ujak sa diplomom mastera" specifična je vrsta viralnog posta - u slengu se naziva „kopipasta". 

To je materijal koji neko kopira i pejstuje umesto da upotrebi „deljenje" ili „retvitovanje", druge alate za podelu u ponudi na društvenim mrežama.

Zbog toga svaki post izgleda originalno - on deluje kao da ga je napisao neko koga poznajete, možda prijatelj ili rođak, tako povećavajući šansu da mu poverujete.

Zato što ima toliko mnogo „originalnih" postova, to otežava društvenim mrežama i ljudima koji ih proučavaju da prate koliko su se daleko takvi postovi proširili.

Mi znamo da je taj Piterov post podeljen stotinama hiljada puta - ali kolosalan je, možda i nemoguć, zadatak izračunati koliko je ljudi videlo razne kopirane varijante „ujaka sa diplomom mastera" na Fejsbuku ili bilo kojoj drugoj većoj društvenoj mreži. 

Očigledno je, međutim, da su ga videli milioni.

Šta preduzima Fejsbuk

O postovima koji dovode u zabludu a u međuvremenu iz njih nisu izbačene dezinformacije, portparol Fejsbuka nam je rekao: „Ti postovi krše našu politiku i uklonjeni su."

„Mi non-stop radimo na tome da uklonimo štetne dezinformacije o koronavirusu", rekao je portparol. 

„Fejsbuk se udružio i sa britanskom Nacionalnom zdravstvenom službom kako bi povezao ljude sa najnovijim zvaničnim vodičem NHS-a oko koronavirusa - i stavio ga direktno u njihove njuz fidove i kad ljudi pretražuju ovu temu."

Ova kompanija ubacuje i tekst iz tih postova u automatizovane sisteme kako bi pronašla slične sadržaje. Tehnološki giganti - Fejsbuk, Majkrosoft, Gugl, Linkdin, Redit, Tviter i Jutjub - zarekli su se da će sarađivati na borbi protiv dezinformacija o virusu.

Fektčekeri kažu da svi možemo da učestvujemo u tome - tako što ćemo prvo razmisliti pre nego što nešto podelimo.

„Zastanite na sekund. Bacite malo pogled. Vidite da li možete da nađete više informacija o tome", kaže Kler Milne iz Ful fekta. 

„Razlučite da li je to tačno ili delite nešto sa prijateljima i porodicom što bi moglo da ih dovede u zabludu i naškodi im."

Ukoliko deluje da je nejasno ko je izvor ili je post dugi spisak ili niz krcat informacijama, uporedite te navode sa poznatim, pouzdanim izvorima.

korona virus
BBC


Spoj istine i gluposti

Ljudi koji dele post o „ujaku sa diplomom mastera" - koji se u raznim verzijama još uvek deli preko interneta - generalno gledano nisu zlonamerni: oni obično misle da prosleđuju činjenice. 

Ili možda nisu sigurni u autentičnost informacija, ali veruju da ipak pomažu, „u slučaju" da je navedeno istina.

Generalno gledano, ti ljudi nisu luckasti ili glupi. Lako vas je preveslati kad ste zabrinuti.

Post sa „ujakom" još je i spoj istine i gluposti, što ga čini pogubnim i lakšim za širenje.

„Kad se neistinite stvari pomešaju sa stvarima koje zvuče razumno ili istinito, to zbuni ljude, a u nekim slučajevima ih navede da pomisle kako je ostatak saveta takođe legitiman", kaže Kasprak iz Snoupsa.

Tri pitanja koje treba sebi da postavite pre nego što nešto podelite

  1. Da li izvor informacije deluje neodređeno ili kao da potiče od prijateljevog prijatelja kog ne možete da identifikujete?
  2. Da li sve informacije deluju istinito?
  3. Da li ovaj sadržaj u vama budi emocije - sreću, bes ili strah?

Izvori: Full Fact, Snopes, BBC Monitoring

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]


BBC
Vidi sve komentare