U Njujorku je preminuo Marat Jakovljevič Balagula, čovek koji je važio za „kuma ruske mafije".
Tu reputaciju mu je uglavnom stvorio moj pokojni kolega Robert Fridman, autor senzacionalne knjige „Crvena mafija".
Balagula, koji je napunio 76 godina 9. septembra, preminuo je od raka. Kako mi je rekao jedan od njegovih bivših telohranitelja - „odbio je hemiju".
Poreklom je iz Odese, a u Sjedinjenim Državama je odslužio tri zatvorske kazne zbog afere sa debitnim karticama i utaje poreza na benzin.
U Sovjetskom Savezu, vodio je restoran na kruzeru Ivan Franko. Fridman je ovaj brod uporno, uprkos mojim protivljenjima, zvao Ivan Frenkelj. Balagula je obišao desetine zemalja na njemu i obogatio se preprodajom stvari koje je kupovao na ovim putovanjima.
Napustio je Odesu i emigrirao u Sjedinjene Države 1977. godine. Smestio se u Brajton Biču, u Bruklinu. Tamo je postao suvlasnik jednog od prvih ruskih restorana Sadko, a potom i restorana Odesa, u kom je godinama pevao Vili Tokarev. Pratila ga je Irina Ola, žena koja je kasnije bila fiktivna supruga Vjačeslava Ivanjkova zvanog Japončik. Posle njegovog hapšenja 1995. godine, zauvek je nestala u nedrima programa za zaštitu svedoka.
- Uhapšen šef Koza nostre
- Mafija na udaru evropske policijske akcije
- Ko je novi premijer Rusije Mihail Mišustin
Pošto je prodao Sadko 1980. godine, Balagula je kupio benzinsku pumpu u Kvinsu, a zatim počeo da se bavi prodajom goriva na veliko. Ovaj posao je bio uspešan. Kako je naveo jedan od svedoka optužnice na njegovom suđenju, Balagula je kontrolisao kompletno crno tržište benzina u Njujorku i okolini u jednom periodu. Ovo je bio benzin na koji se nije plaćao porez.
Utaja poreza na benzin bila je unosan posao - budžet Sjedinjenih Država oštećen je za milijarde dolara 1980-tih godina. Vodeću ulogu u ovom poslu su imali sovjetski emigranti. Oni ga nisu ni osmislili, ni započeli, ali su ga podigli na novi nivo. „Štitili su ih" njihovi krimosi i italijanski mafijaški klanovi.
Balagula je bio pod patronatom poznatog klana Lukeze, kome je pripadao i plaćeni ubica Džozef Testa. On je u restoranu Odesa ubio bivšeg Kijevljanina Vladimira Reznikova (Vadika Reznika) 1986. godine, koji je probao da od Balagule iznudi novac.
Reznikov je bio najuspešniji „ruski" plaćeni ubica tog vremena. Među njegovim žrtvama su pisac i prevarant Jurij Brohin i prvi „kum ruske mafije" iz nekadašnjeg Lenjingrada, kriminalac starog kova Jevsej Agron.
Balagula je otvoreno priznao u intervjuu da su se njegovi „poslovni partneri" obračunali sa Reznikovim kada im se Balagula požalio, ali je tvrdio da nije znao da su ti „partneri" bili članovi Koza Nostre.
Brajton Bičom kružile su legende o bogatstvu i avanturama Balagule, a novinari su ih zatim užurbano prepričavali. Tokom jednog od naših razgovora, ispričao mi je da su vrata u njegovoj kući koštala po 10.000 dolara. Međutim, pola godine kasnije, Balagula je izjavio da me je „zavitlavao" i da su zapravo vrata u njegovoj kući koštala po 500 dolara.
On se generalno trudio da ostavi utisak nekog ko nije bogat - na primer, tokom istog razgovora je tvrdio da na računu ima samo osam dolara.
Međutim, istovremeno me je zamolio da prenesem novinaru Fridmanu da će mu platiti 100.000 dolara ako mu ovaj pokaže Balagulinu fotografiju sa Mihailom Gorbačovim. Novinar je tvrdio da je video Gorbačova na Balagulinom rođendanu, i govorio mi je da ima fotografiju koja to potvrđuje. Balagula je rekao da Gorbačova u životu nije video izbliza.
Prvi put, Balagula je bio uhapšen 1985. godine, ali ne zbog prevare sa benzinom, već zbog afere sa kreditnim karticama u kojoj je imao sporednu ulogu. Naredne godine, sud u Filadelfiji ga je proglasio krivim.
Presudu nije dočekao u zatvoru - već je izašao uz kauciju od pola miliona dolara. Pobegao je preko granice. Tokom naredne dve i po godine, boravio je u mnogim zemljama.
U Južnoafričkoj Republici i Siera Leoneu je bezuspešno pokušao da radi sa dijamantima sa Šabtajem Kalmanovičem, koji je kasnije u Izraelu bio osuđen za špijunažu u korist Sovjetskog Saveza. Balagula nikada nije imao nijednu lepu reč za Kalmanoviča.
Kako mi je kasnije sam ispričao, Balagula je 1989. godine već bio umoran od bežanja i nije se krio. Zadržan je na frankfurtskom aerodromu i predat Sjedinjenim Državama.
Zbog afere sa karticama je osuđen na osam godina zatvora. Zbog prodaje benzina na crno, suđeno mu je u dva slučaja - osuđen je na 10, a zatim i na skoro sedam i po godina zatvora. Za utaju poreza od 85 miliona dolara, izjasnio se krivim.
Krajem 1990-tih, zvao me je iz teksaškog federalnog zatvora na brojeve restorana Odesa i Raj, pošto su se oni nalazili na spisku brojeva koje mu je bilo dozvoljeno da pozove, a moj nije. Balagula je negirao krivicu i govorio mi da je priznao samo zbog nagovora advokata i da ga je ovaj obmanuo.
„Uvek sam plaćao porez!", govorio je on.
„Nisu platile kompanije od kojih sam kupovao benzin."
Zaista, porez je trebalo da plaćaju fiktivne kompanije, otvorene na fiktivna lica koja su obrazovani sovjetski emigranti nazivali „Funte".
Kružile su priče da je Balagula stao na čelo ruske mafije posle 1985. godine i ubistva Jevseja Agrona, kriminalca starog kova.
Balagula je preda mnom ogorčeno negirao da pripada kriminalnom svetu. Naši odnosi su počeli da se kvare u maju 1998. godine, kada sam za bruklinskog siledžiju Borisa Najfelda, zvanog Biba, napisao u novinama da je Balagulin kompanjon.
U Brajtonu, Balagula je bio moćna figura. Objasnili su mi da je uticaj stekao bogatstvom i time što je bio blizu izvora novca, odnosno „benzina". Ljude koji su zarađivali novac utajom poreza na gorivo, nazivali su „benzindžijama" (ređe „pumpadžijama" - od benzinske pumpe) ili govorili „on je u benzinu".
Na zalasku Agronovog života, prestupnik Balagula je već bio moćniji od njega i dodelio mu je sobicu u sportskom klubu El Karib. Balaguli je imponovalo to što je dao utočište tako značajnoj figuri.
Fridman je pisao da je Agron zarađivao sto miliona dolara mesečno. Međutim, njegova poslednja partnerka, pevačica Marija Rozova koja je u Sovjetskom Savezu nastupala kod Olega Lungstrema, rekla je autoru ovih redova, da je od „prvog kuma ruske mafije" ostalo svega 90.000 dolara sakrivenih u kutiji od cipela u ormaru.
Balagula je bio neuporedivo bogatiji iako me je uveravao da nije posedovao dva supertankera, a ni ostrva blizu afričke obale kako su mediji pisali.
„Ja nisam siromah, nisam siromah!", govorio je on. „Ali nisam multimilioner, kao što su oni napisali. Za ceo život nisam imao jedan milion. Jedan! Da li razumete ili ne?"
Razumeo sam. Ali nisam proverio.
Sa Balagulom sam se upoznao kada je kralj benzina služio desetu godinu kazne zatvora. U to vreme je bio opsednut pisanjem svetske istorije.
„Sada pišem o Nikolaju Prvom", rekao je.
„Na osnovu kojih izvora?"
„Enciklopedije, knjige. Ako mi treba neka knjiga, pišem zahtev, šalju mi bilo koju knjigu iz Ostina, glavnog grada Teksasa. I ovde je biblioteka veoma velika. Ima enciklopedija. Imam oko 10 knjiga o istoriji Rusije. Imam knjigu koja je samo o Petru Prvom. Ima knjiga samo o Jekaterini Drugoj."
Da li je Balagula završio enciklopedijski rad, nije mi poznato.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
