Inicijativa Srbije, Severne Makedonije i Albanije da se na Balkanu stvori „Mali Šengen" za sada prolazi kao tinejdžerska žurka na koju jedna polovina odeljenja dođe, a druga odluči da ostane kod kuće.
Neki se ljute jer su pozvani kasno, nekima se ne dolazi uopšte, a nekima se zamerio jedan od organizatora.
Predstavnici Samoopredeljenja, stranke koja je pobedila na kosovskim izborima i ima najveće šanse da formira vladu u Prištini, kažu da ova inicijativa nije dobra jer nije u skladu sa interesima svih zemalja Balkana.
„Važno je da imamo puni reciprocitet, uključujući i srpsko priznanje nezavisnosti Kosova, da bismo mogli da pričamo o multilateralnim projektima.
Ne mogu dve ili tri države da prisile ostale da im se pridruže ako nema zajedničkih interesa da se ide u tom pravcu", kaže za BBC na srpskom član predsedništva Samoopredeljenja Dželjalj Svećla.
Za ohridskim stolom našla se Dragica Sekulić, ministarka ekonomije u Vladi Crne Gore - upadljivo sa najnižim političkim rangom među prisutnima, u društvu predsednika država i vlada.
„Naš principijelan stav, koji smo ponovili mnogo puta i na sastancima sa vodećim ličnostima Evropske unije i, naravno, na sastancima sa kolegama iz država regiona, je da ne treba gomilati sastanke i inicirati nove inicijative za ono što je već dogovoreno i za šta su konkretne države preuzele konkretne obaveze", kaže u pisanoj izjavi za BBC na srpskom ministarka Sekulić.
Na dosadašnje forme saradnje, pre svega na regionalni carinski sporazum CEFTA, ukazuje i saradnik bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov.
„Uvek ima potrebe za poboljšanjima, mada bi najbolje bilo da svi budu uključeni jer parcijalne inicijative i dogovori nemaju prave posledice", smatra Gligorov.
'Mali Šengen' - stvara li se nova Jugoslavija i šta Srbija ima od toga
Kosovo: Opet politika ispred privrede
Politička, a ne ekonomska igra
Naredni sastanak lidera u okviru ove inicijative najavljen je za 21. decembar u albanskoj luci Drač.
Domaćin skupa biće albanski predsednik Edi Rama koji je najavio nove pozive i zemljama u regionu koje se do sada nisu našle za zajedničkim stolom.
Region kao „švedski sto" za Srbiju
Iako momenat tranzicije vlasti na Kosovu čini da u Prištini sede aktuelni ministri u vladi Ramuša Haradinaja čije su stranke izgubile na izborima, a na fotelje čekaju novi funkcioneri iz najverovatnije koalicije Samoopredeljenja i Demokratskog saveza Kosova Ise Mustafe, ni jednih ni drugih nije bilo u Ohridu.
„Region nije švedski sto za Srbiju - da bira ono što joj paše, a da izbegava ono što mora da uradi.
Ne mogu biti dobri međudržavni odnosi, a da stav Srbije prema Kosovu ostane isti", kaže doskorašnji poslanik Samoopredeljenja Dželjalj Svećla.
Ukoliko se u Prištini dogodi očekivana smena vlasti, doneće to dodatni posao i za već postojeće regionalne inicijative i sporazume.
„Ni CEFTA nije donela mnogo dobrog za Kosovo.
Stav Samoopredeljenja je da će nova vlast analizirati sve sporazume sa Srbijom, ali i sve multilateralne sporazume - da vidimo ko je šta dobio, a ne da sporazumi budu paravan prevladavanja jedne države ili ekonomije nad drugom", zaključuje Svećla.
U nekim oblastima, najveća regionalna ekonomija ima prednost u odnosu na susede, kaže ekonomista Vladimir Gligorov.
„Srbija ima sufucit u razmeni sa svim zemljama CEFTA - pre svega zbog poljoprivrednih proizvoda koje izvozi u velikim količinama", kaže on.
Gligorov, pak, navodi da bi delovi ove inicijative mogli da budu i u korist manjih zemalja-potpisnica - pre svega, kroz objedinjavanje tržišta rada.
„Ne znam kolika je verovatnoća da će ljudi iz Srbije tražiti posao u Albaniji ili Severnoj Makedoniji, ali u drugom smeru bi moglo da bude interesovanja.
Zbog toga je to povoljno sa stanovišta, recimo, Severne Makedonije koja ima veću stopu nezaposlenosti od Srbije."
Ozbiljan problem Gligorov vidi u sporazumima poput onog koji Srbija odnedavno ima o bescarinskoj trgovini sa Evroazijskom unijom.
„Ta roba ne bi mogla da uđe, na primer, u Severnu Makedoniju bez carina, iako bi u Srbiju ušla bez carina", navodi on.
„Da se ponovo daju ista obećanja"
Crnu Goru je u Ohridu predstavljala ministarka ekonomije Dragica Sekulić koja za BBC kaže da su njenoj zemlji detalji inicijative predstavljeni na samom sastanku.
„Razlika je u pristupu - mi se ne pridružujemo nego participiramo u projektima od zajedničkog interesa, a to podrazumeva detaljnu ekspertizu, konsultacije sa privredom i njihovim udruženjima i institucionalni stav.
Jasno je da smo mi daleko odmakli u evropskoj integraciji i da je to naš apsolutni prioritet kojim ćemo se rukovoditi u razmatranju ove inicijative."
Ministarka Sekulić ukazuje na iskustva iz već postojećih sporazuma i okvira.
„U okviru CEFTA-e je već dosta toga regulisano i naš stav je da pre svega treba ispuniti obaveze koje je svako od nas preuzeo, a Crna Gora je sve svoje obaveze ispunila.
Mi shvatamo da je to bolno, da su liberalna ekonomija i otvaranje granica nekompatibilni sa tzv. zaštitom sopstvenog tržišta i interesa, da su suprotni barijerama koje su neke države regiona međusobno podigle, te je možda potrebna nova inicijativa kako bi iznova obećali da će raditi ono što smo mi već odavno uradili."
Crnogorska ministarka navodi da je tržište u toj zemlji najotvorenije u regionu, kao i da za Podgoricu ne bi bila novina putovanje po regionu samo s ličnom kartom.
„Naši građani znaju da već mogu tako da putuju u sve susedne države, osim Hrvatske koja je u EU, a uskoro i u šengenskom režimu, a od nesuseda i u Severnu Makedoniju.
Dakle, ovo što je predstavljeno u Ohridu u Crnoj Gori već postoji, odnosno, tamo kuda su ove tri države krenule - Crna Gora je tim putem već prošla", zaključuje Dragica Sekulić.
Na segment slobode kretanja sa ličnom kartom, koja za građane Srbije već važi za Kosovo, Severnu Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, primedbu ima i ekonomista Vladimir Gligorov.
„Sam naziv Mali Šengen je nedovoljno precizan - pogrešan je.
Vi se ne krećete slobodno, kao preko evropskih granica, već ih prelazite sa ličnom kartom - a to nije princip Šengena", navodi on.
Šta je CEFTA sporazum
- CEFTA je ugovor zamišljen da olakša trgovinsku razmenu između zemalja centralne i istočne Evrope
- Njime je predviđena bescarinska razmena proizvoda među članicama
- Prvobitni sporazum su potpisale zemlje Višegradske grupe - Poljska, Mađarska i Čehoslovačka 1992. godine
- Pošto su sve potpisnice prvobitnog sporazuma, osim Severne Makedonije, ušle u Evropsku uniju, odlučeno da se Sporazum proširi
- Na Samitu premijera Jugoistočne Evrope, u Bukureštu 6. aprila 2006, usvojena je deklaracija o proširenju, a samit je nosio naziv „Približavanje Evropi - Nova ambiciozna CEFTA"
- Danas su potpisnice ovog sporazuma Albanija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Moldavija, Srbija, Kosovo i Crna Gora
Šta je Šengen
- Područje koje čini 26 evropskih zemalja koje su zvanično ukinule pasoše i sve druge vrste granične kontrole na svojim međusobnim granicama
- Podrazumeva slobodan protok ljudi i robe
- Zona uglavnom funkcioniše kao jedna zemlja što se tiče namena međunarodnih putovanja, uz zajedničku viznu politiku
- Dobila je naziv po Šengenskom sporazumu koji je potpisan 1985. godine
- Države u Šengenskoj zoni su ojačale pogranične kontrole sa nešengenskim zemljama
- Šengenska zona ima populaciju od preko 400 miliona ljudi
Šta o svemu misle Brisel i Vašington
Mediji bliski predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću danima su uoči njegovog susreta sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom u Parizu najavljivali da će upravo „Mali Šengen" biti glavna tema.
„Večernje novosti" pisale su i da Nemačka i Sjedinjene Države podržavaju „ideju Vučića", kako opisuju ovu trojnu inicijativu.
Dželjalj Svećla kaže da Priština u obzir uzima i druge faktore, sem stava Zapada.
„Nama je najvažnije da li neku inicijativu ili sporazum podržavaju građani, svi segmenti kosovskog društva.
Važan nam je i stav međunarodne zajednice, ali mi smo uvereni da nijedan međunarodni faktor neće pristati na nešto na šta ne pristaje država, narod ili društvo Kosova i drugih država regiona", smatra funkcioner Samoopredeljenja.
Ekonomista Vladimir Gligorov kaže da bi podrška ovom projektu mogla da dođe sa Zapada, i to pre svega kao izraz odnosa prema regionu kome je privremeno stopirano približavanje Evropskoj uniji.
„Region je zakasnio da se uključi u integracione procese u Evropi i sad stoji ni na nebu ni na zemlji.
Nisu to izjave podrške zasnovane na analizama korisnosti ili izvodljivosti ove inicijative, već više na činjenici da se pozdravlja svaka inicijativa koja više liči na saradnju, a ne na svađu", zaključuje Gligorov.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
