Daglas Roberson je imao 18 godina kada je njegov otac Dugal, pomorski oficir u penziji, odlučio da proda farmu, kupi brodić od 12 metara i sa porodicom krene na put oko sveta.
„Bio je to idiličan život. Svaki dan je bio avantura", kaže Daglas, prisećajući se putovanja koje je počelo 1971.
Sve je bilo idealno dok jato kitova ubica nije napalo brodić kod arhipelaga Galapagos. Brodić je potonuo, a šestočlana porodica se našla u tri metra dugačkom gumenom čamcu usred Pacifika, daleko od pomorskih puteva.
Kako su imali minimalne zalihe, jeli su ono što su mogli da ulove.
Šestog dana od brodoloma, uspeli su da uhvate morsku kornjaču. Ona im je spasla život i postala osnovna namirnica.
„Tipičan obrok se sastojao od komada mesa od kornjače i gutljaja njene krvi. Krv je malo teško piti kad se zgruša, pa smo morali da je razređujemo. Ukus je podsećao na krvavice koje smo ponekad jeli za doručak", kaže Daglas.
Kako je vreme prolazilo, recepti za konzumiranje kornjače su bili sve inventivniji.
„Pravili smo supu od kornjačinih jaja, a ponekad smo danima glodali koske da bismo došli do srži", priseća se on.
Uz kornjačino meso i sirovu ribu, porodica je preživela više od šest nedelja na pučini. Posle 38 dana spasao ih je japanski ribarski brod.
„Neverovatno koliko je tanka kora civilizacije - čim malo zagrebete, postajemo lovci, sakupljači i inovatori", kaže Daglas.
Dijete sudnjega dana
Bavio sam se Daglasovim inovacijama u podkastu „Žioveo kelj" koji vodim na BBC-ju, na temu šta je najbolje jesti ako dođe do smaka sveta, odnosno šta bi bila idealna dijeta sudnjega dana.
Kao što se vidi iz priče o porodici Robertson, meso od kornjače je blizu vrha liste, kaže nutricionistkinja Džo Travers.
„Meso kornjače sadrži mnogo proteina, ali vrlo malo masti i ugljenih hidrata", kaže ona.
Sem toga sadrži i nekoliko neophodnih mikrosastojaka, kao što su selen, vitamin B12, gvožđe, kalijum, tiamin, riboflavin i cink.
Kornjačinom mesu, međutim, nedostaju omega-3 masne kiseline, vitamini A i C i vlakna. Na kraju će vas ipak zakačiti skorbut, kaže Travers.
Iako su kornjače nekada bile poslastica u Americi - predsednik Taft je navodno zaposlio kuvara samo za to jelo - današnji kompleti namirnica za preživljavanje koji neki drže u skloništima sadrže sušenu piletinu, pirinač, supe i ovas, rekla mi je Šeron Kulman, koja radi u prodavnici „Bunker" u Leanderu u državi Teksas.
Zato sam se raspitao kod nekoliko stručnjaka za ishranu i zatražio njihov savet. Naravno, svi su mi rekli da treba jesti što raznovrsniju hranu i bla bla truć.
Ali, ako bi morali da izaberu samo jednu namirnicu?
Gljive
Nutricionistkinja Lora Vajnes iz Edinburga je odabrala gljive. „Gljive su među retkim namirnicama koje sadrže selen i vitamin D, koji su važni za pravilan rast kostiju, ali i za regulaciju imunog sistema i preventivno deluju protiv depresije".
„Postoji i jedna jestiva pečurka, Laetiporus, koja ima ukus kao piletina. A zatim, stari Egipćani su verovali da su gljive hrana za besmrtnike".
Koliko bi čovek mogao da preživi ako bi jeo samo pečurke? „Verovatno oko mesec dana. Na kraju bi zbog jednolične ishrane došlo do gubitka apetita, a možda i do smrti od gladi" .
Mesni narezak
Nutricionista Lajam Braun iz Nantviča prizvao je duh Drugog svetskog rata i opredelio se za staru dobru konzervu mesnog nareska. „Premda ne bih preporučio da se jede baš svaki dan, konzervisano kuvano meso je odličan izvor proteina i masti, a sem toga - sviđa mi se ukus", kaže on.
„Čovek bi mogao dugo da opstane hraneći se mesom iz konzerve, ali bi zbog nedostatka vitamina, minerala i zdravih masti ubrzo došlo do raznih problema, uključujući i zastoj rada creva zbog nedostatka vlakana. Konzervisani losos je zdraviji, ali je manje kaloričan. Na žalost, konzumiranje samo jedne namirnice se uvek loše završi".
Đumbir i kinoa
Neki su pokušali da prošvercuju još jednu namirnicu. Studenti medicine iz Bristola, koji su pokrenuli portal „Nutritenk" su u širokom luku zaobišli mesni narezak i opredelili se za đumbir i kinou. „Treba nam nešto što će nam začiniti ne samo hranu, nego i život, a dovoljno je hranljivo. Dakle, za doručak kaša od kinoe sa sveže narendanim đumbirom, za ručak prženi đumbir sa kinoom, a za večeru čorba od đumbira i kinoe - čista radost".
Pica
Dijetetičarka Lusi Džouns je još drastičnije prekršila pravilo o jednoj namirnici i krenula pravo ka polici sa zamrznutim picama. „U paradajzu ima vitamina C i B i vlakana, sir je kaloričan i sadrži kalcijum i vitamine, a inćuni omega-3 masne kiseline, plus povrće koje je zdravo. Možda ne bih dugo poživela, ali bih bar uživala u jelu", kaže ona.
Krompir
Nutricionista Džejms Kolijer kaže da je krtola „namirnica koja sadrži gotovo sve neophodne hranljive sastojke, mada su neki prisutni u minimalnim količinama. Ako se pravilno uskladišti, krompir može da vas održi u životu prilično dugo".
„U krompiru ima ugljenih hidrata, kalijuma, vitamina C, mravlje kiseline, magnezijuma, proteina i nekih osnovnih masnih kiselina".
Doktor Majkl Gredžer, koji se zalaže za ishranu zasnovanu na biljkama se slaže: „Ako biste na raspolaganju imali samo jednu namirnicu, onda bi beli krompir verovatno bio najbolji izbor, mada ne spada u najzdraviju hranu. Posle nekoliko meseci biste oslepeli zbog nedostatka vitamina A i snašle bi vas razne neprijatne boljke, ali biste ostali živi", kaže on.
Bonus video:
