Ivo Šegota i Mladen Kožić iz Zagreba od 2017. godine žele da postanu hranitelji, a posle dve i po godine pravne borbe Upravni sud im je to i omogućio.
„Presretni smo. Kako smo rekli i sutkinji, ovo je božićni poklon kakvom se nismo nadali", rekao je Šegota za Jutarnji.hr.
Kožiš i Šegota su se 2017. godine prijavili Centru za socijalni rad u Zagrebu sa zahtevom da u dom prime dete, odnosno decu.
Centar koji potpada pod nadležnost Ministarstva demografije, obitelji, mladih i socijalne politike, odbio je njihov zahtev, zbog čega su se žalili Upravnom sudu, koji je sada poništio sva dosadašnja rešenja.
- „Zašto sam dala oglas da se ne odričem gej ćerke“
- LGBT i Balkan: Od zabrane do poluslobode
- Prvi transrodni Crnogorac kršten u crkvi: „Nisam hteo na operaciju bez blagoslova“
Advokatica Sanja Bezbradica Jelavić, koja zastupa Šegotu i Kožića, rekla je za Jutarnji da je odluka suda je konačna i obavezujuća i da na nju nije moguće uložiti žalbu.
„Pisano obrazloženje još nije stiglo, no, kako je rečeno tokom objave, sud je prihvatio našu argumentaciju iz tužbe, utemeljenu na hrvatskim propisima i Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, te je naložio nadležnima donošenje nove odluke u skladu s presudom.
„Verujemo da će nadležni poštovati sudsku odluku", kaže ona.
Za sada nema reakcija nadležnih, ali roku od 60 dana ministarstvo mora da donese novu odluku, ovog puta utemeljenu domaćem i međunarodnom zakonodavstvu.
Šta se dogodilo
Ivo i Mladen su sklopili životno partnerstvo 2015. godine, zapravo godinu dana nakon što je hrvatski parlament usvojio Zakon o životnom partnerstvu.
Zakon nalaže da se „osobama istog pola daju na raspolaganje svi instrumenti koji su im neophodni da zajednički grade porodičan život".
Oni su želeli da prošire porodicu i nakon venčanja su podneli zahtev za usvajanje deteta Centru za socijalni rad, ali su ih tada odbili.
Tada su pokrenuli sudski postupak na Upravnom sudu, koji još uvek traje.
- Zašto je podrška LGBT osobama različita širom sveta
- Beograd mogući domaćin Euro Prajda 2022 - šta to može da znači za LGBT zajednicu u regionu
- Barmen legendarnog gej bara Stonvol: Mladi LGBT ljudi u Srbiji treba da se drže zajedno
To ih nije obeshrabrilo, pa su razmišljali i o tome da postanu hranitelji.
„Mnogo smo o tome razmišljali. Svesni smo da je to privremena, a ne trajna briga o deci i da hranitelji nisu usvojitelji, ali smo zaključili da bi i ta opcija bila ostvarenje naših snova", rekao je Šegota za Jutarnji.hr.
Leta 2017. godine ponovo su bili na vratima Centra za socijalni rad u Zagrebu.
Tokom neophodne procene i testiranja su im rekli da u Zagrebu nedostaje porodica koja žele da postanu hranitelji i da mnogi nemaju uslove da u dom prime više dece, zbog čega su centri prisiljeni da razdvajaju biološku braću i sestre.
„Lepo su nas primili, posebno psihološkinja i socijalna radnica koja nam je rekla da je srećna, jer smo zainteresovani da u kuću primimo dvoje, troje dece", rekao je Kožić za Jutarnje vijesti.
Iako su isprva ponovo odbijeni, dve i po godine kasnije sud u Hrvatskoj presudio je u njihovu korist.
Podrška gej zajednice
Iz organizacije Dugina obitelj - koja je sve vreme tokom sudskog procesa bila uz Šegotu i Kožića - kažu da je ovo prvi put da je jedan sud u Hrvatskoj potvrdio međunarodnu sudsku praksu i odluke Evropskog suda za ljudska prava, a to je da istopolni parovi pred zakonom moraju biti isti kao i heteroseksualni.
Na Fejsbuk stranici Dugine obitelji piše da Ivo i Mladen nisu jedini par koji je poslednjih nekoliko godina odbijen od strane Ministarstva obitelji u nameri da postanu hranitelji.
„Njihova hrabrost, javni nastupi i pristanak da uđu u pravnu borbu su presedan i za ostale parove koji žele da na ovaj način prošire porodicu i pruže bolji dom i detinjstvo deci", kažu iz ove organizacije.
Oni su pozvali sve istopolne parove koji se suočavaju sa diskriminacijom u Hrvatskoj da se im se jave i zatraže besplatnu pravnu pomoć.
Negodovanje konzervativne zajednice
Iz organizacije U ime obitelji saopšteno je da je odluka suda „još jedan u nizu pokušaja LGBT i interesnih lobija da se, suprotno interesima dece, Konvencije o pravima deteta, Ustavu Republike Hrvatske, Zakonu o udomljavanju i volji hrvatskih građana jasno izraženoj na narodnom referendumu o braku - otvori put udomljavanju i zatim posvajanju dece od strane istospolnih parova."
„U ime obitelji ističe kako je u najboljem interesu svakog deteta da odrasta uz biološkog oca i majku, a ako to nije moguće - u zajednici ili formi proverene društvene brige koja, koliko god je moguće, imitira upravo zajednicu u kojoj dete jedino dolazi na svet, zajednicu žene i muškarca", navodi se u saopštenju.
- Povorka ponosa u Podgorici: „Nikad se nećemo posramiti, nikad spustiti glavu“
- Nevidljivost, nasilje, strah, ali i borba i hrabrost - život LGBT zajednice u Bosni
- Kako je odrastati kao LGBT osoba van Beograda
U ovoj organizaciji, davanje dece na brigu istopolnim parovima vide kao odrastanje u „eksperimentalnim uslovima u kojima država i društvo imaju vrlo ograničene mehanizme praćenja i nadzora."
Na inicijativu organizacije U ime obitelji, u Hrvatskoj je 2013. godine održan referendum na kom je odlučeno da se u ustavu ove zemlje brak definiše kao zajednica muškarca i žene - čime je praktično onemogućeno donošenje zakona koji bi dozvolili brakove istopolnih partnera.
Šta sve ne možete kao pripadnik LGBT zajednice na Balkanu
Iako se u većini država od sredine 1990-tih godina istopolni odnosi ne smatraju krivičnim delom, Zapadni Balkan je još daleko od legalizacije istopolnih brakova.
Istopolni brakovi nisu dozvoljeni ni u jednoj od država u regionu. Situacija je jedino bolja u Hrvatskoj, gde je 2014. godine donet Zakon o životnom partnerstvu i istopolnim parovima kojim je omogućeno sklapanje životnog partnerstva, po kom imaju ista zakonska prava kao i heteroseksualne osobe u braku.
Međutim, mogućnost usvajanja dece je uskraćena istopolnim parovima u Hrvatskoj.
- Prva Povorka ponosa u Sarajevu prošla bez incidenata
- Ikona duginih boja - šta znače krivične prijave protiv učesnika Prajda
- Parada ponosa u Prištini: „Za koga ti srce kuca"
Od donošenja zakona, pa sve do kraja 2018. godine, sklopljena su 262 životna partnerstva, pokazuju podaci Zagreb Prajda.
Pored Hrvatske, legalizaciji istopolnih brakova najbliže je prišla Crna Gora, jer je vlada u decembru 2018. godine usvojila predlog zakona o legalizaciji istopolnih brakova.
Međutim, istopolni parovi i dalje neće moći da sklapaju brakove u Crnoj Gori, kako Zakon o životnom partnerstvu lica istog pola nije dobio većinu u parlamentu.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
