Moja generacija je svedok prelaska iz devedesetih u novi milenijum i rađanja digitalnog doba. Ova zemlja nam više nije toliko uska jer smo dobili novi pristup informacijama. Provela sam godinu dana u Londonu, upoznala nove ljude, razbila neke predrasude i očekivanja.
Dinamičan svijet kulture i umjetnosti je ostavio snažan utisak na moju percepciju i što je najbitnije, shvatila sam da ništa nije toliko nedostižno i glamurozno. Imali su hotel za mačke. Gledala sam filmove u rustičnim bioskopima, na krovovima zgrada i u parkovima. Slušala sam muziku na ulicama, bila na alternativnim predstavama koje su mladi ljudi izvodili u napuštenim prostorima. Oduševio me balans očuvane tradicije i upliv savremenog na snazi mladosti i kreativnosti. Shvatila sam da želim da se vratim kući jer imam šta da radim.
Mislim da ne treba više ni toliko vremena koliko je potrebno da se ljudi trgnu i umreže jer mreža je oblik današnjeg sistema. Trgnuti se znači promijeniti svakodnevicu za početak. Okruženi istim ljudima, nekoliko kafa dnevno u istim kafanama, sjedimo i pričamo. Puno je resursa koje ne koristimo, a želimo sve sad i odmah, pa se iz zaleta umorimo i nastavimo da pričamo.
U ovoj zemlji ima dosta potencijala, kreativnih mladih ljudi koji putuju i trebaju nam nova mjesta za razmjenu. Više kulturnih i informativnih centara, praktična edukacija, digitalni i kreativni zanati.
Bavim se novom i kreativnom tehnologijom i sa svojim društvom sam pokrenula proces edukacije u tim oblastima. Oduševile su me reakcije osnovaca. Utiču da se mijenja moj stav prema mogućem i nemogućem i mijenjaju moje potrebe i svakodnevicu. Upoznala sam sjajne profesore, profesiju kojoj je obavezno vratiti poštovanje i uslove.
Globalno je moja generacija u haosu digitalnog doba. Mi smo sad u periodu između talasa popularne psihologije, otkrivanja individualnog i dominacije društvenih mreža.
Nama fali više motivacije i inicijative za dugoročne vizije. Više inicijative za pokret, a ne biznis od danas do sjutra. Fale nam mjesta da se upoznajemo mimo kafana i kladionica jer u ovako malom gradu, uopšte se ne poznajemo koliko se prepoznajemo iz viđenja.
Prilike za putovanje, edukaciju mladih ljudi su ono što je trenutno najbitnije. Istraživanje i upoznavanje novog donosi svježu energiju i promjenu perspektive. Možda više ne treba samo da nadograđujemo staro nego počnemo nešto od nule. Zašto ne bi iskoristili napuštene prostore, gledali predstave i filmove na drugim lokacijama, pokrenuli radionice praktičnih zanata, osnovali filmske klubove, osmislili nove igre. Za bolje uslove, uopšte, vrlo je bitno osvrnuti se na kvalitet zabave i fokusa na konstruktivne izduvne ventile.
Bonus video:
