Proširenje Evropske unije (EU) se nastavlja, saopštio je šef Delegacije EU u Crnoj Gori, Aivo Orav, i ocijenio da je Crna Gora vodeća zemlja u evropskim integracijama na Zapadnom Balkanu, sa veoma jasnom budućnošću u Uniji.
On je naveo da je sastanak evropskih lidera prethodne sedmice , na kom su napravili Deklaraciju, put kojim se želi ići.
„Znamo da želimo da nastavimo sa mirom i stabilnošću sada kada ima toliko izazova. Mir u svijetu nam sve važniji i sve više govorimo o njima“, saopštio je Orav na konferenciji povodom 60. godišnjice potpisivanja Rimskih ugovora, koju organizuje Ministarstvo evropskih poslova, u saradnji s Ambasadom Italije i Delegacijom EU.
On je poručio da se proširenje EU nastavlja.
Kako je kazao, Malta i Estonija su veoma male zemlje. „Ali bi bile mnogo manje da su van EU. Njemačka i Francuska su velike države, ali su mnogo veće u Uniji“.
Orav smatra da je izlazak Velike Britanije iz EU ujedinio članice Unije u većoj mjeri.
On je naveo da je njihova nada da će sve zemlje Zapadnog Balkana jednog dana biti članice EU.
„Crna Gora je vodeća zemlja na Balkanu, zato što ste mnogo više napredovali nego vaši susjedi i država ima veoma jasnu budućnost pridruživanja EU“, poručio je Orav, dodajući da su zahtjevi Unije veoma visoki.
Šef Evropskog pokreta u Croj Gori, Momčilo Radulović, je, poredeći Evropu prije 60 godina i sadašnju, naveo da je napravljen jedan veliki istorijski i civilizacijski krug.
„U njemu jeste bilo promjena, a i nije. Kada uporedite vrijednosti tadašnje i sadašnje Evrope, vidjećete da su i tada i danas bili oni problemi sa kojima se suočavamo svakodnevno", saopštio je Radulović.
On je ocijenio da Evropi danas nedostaje vizija, vrijednosti i hrabrost.
„Hrabrost građana i političkih elita je bila potrebna i da se dođe do Rimskih ugovora. Danas imamo manjak političkih elita koje se suočavaju i suprotstavljaju nacionalizmu i strahu među građanima, kao i strahu od promjene i napretka“, naveo je Radulović.
On je dodao da su tada postojale političke elite koje su imale hrabrost da iznesu taj program, što je potrebno i danas.
Radulović smatra da je evropski projekat uzdrman izlaskom Velike Britanije iz Unije.
„Ali čini mi se da su ostale zemlje i institucije reagovale na dobar način i da je taj udarac, poslije prvog šoka, izazvao povećanje stepena kompaktnosti i solidarnosti među zemljama i unutar instituija EU“, naveo je Radulović.
Predsjedavajući Odbora za evropske poslove u Senatu Italije, Vanino Kiti, ocijenio da je da u EU neće nastati takozvani „VIP klub petorice“.
„To što danas imamo velike države koje pokušavaju da izgrade određene koncepte i ideje, to je definitivno neophodno. Da li je to pet, 15 ili 20 uključeno u taj projekat, u svakom slučaju odluke će biti donešene i usvojene u okviru kompetentnih institucija EU“, saopštio je Kiti.
On je naveo da je Evropski parlament (EP) osnažio svoju funkciju.
To je, kako smatra, važno jer je to parlament evropskih građana.
„Upravo na osnovu jednog jedisntveno zakona, ako uspijemo, a nadam se da će se to desiti do 2019. godine da usvojim zakon na osnovu kojeg svi evropski građani biraju svoje predstavnike. To će biti itekako korak naprijed“, rekao je Kiti.
Danas se, prema njegovim riječima, mnogim pitanjima koja su u nadležnosti EU bave takozvanim metodima saradnje među vladama. „Mislim da ta metoda nije dala prave rezultate“.
Kiti je ocijenio da je Evropa pokazala svoje slabosti, koje su posebno vezane za migratorne krize.
Razvoj Zapadnog Balkana je, kako je saopštio, važan za egzistenciju EU.
„Treba ohrabiti težnju balkanskih zemalja i političku vrhušku u Crnoj Gori koja se itekako potrudila da krene putem ulaska u EU“, poručio je Kiti.
Bonus video:
