U uvodnom govoru na saslušanju u okviru istrage za opoziv, Gordon Sondlend je „ispalio hitac" koji je izbušio rupu u odbrani Bele kuće.
Bujica nailazi, a sada je samo pitanje da li će senatori Republikanci još jednom baciti Trampu pojas sa spasavanje, pre nego što njegova predsednička funkcija potone.
Sondlend, američki ambasador u Evropskoj uniji, radio je sa ličnim advokatom Donalda Trampa, Rudijem Đulijanijem, na političkim odnosima sa Ukrajinom po isključivoj naredbi predsednika.
Bila je to usluga za uslugu. Poseta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Beloj kući bila je direktno uslovljena otvaranjem istraga koje bi mogle da politički pomognu Trampu.
Sonlend je takođe počeo da veruje da je iz istog razloga obustavljena američka vojna pomoć Ukrajini.
Svi u Beloj kući - vršilac dužnosti šefa kabineta Mik Malvejni, državni sekretar Majk Pompeo, bivši nacionalni savetnik za bezbednost Džon Bolton i drugi - bili su „toku".
Reč „bomba" se dosta rabi ovih dana, ali Sondlendovo svedočenje, koje predstavlja preokret u odnosu na njegove prethodne izjave iza zatvorenih vrata, predstavlja prelomni trenutak u ovim istragama o opozivu.
- Da li demokrate mogu da smene Trampa
- Tramp ipak tražio od Zelenskog istragu protiv Bajdena
- Opoziv nikad nije uspeo - šta pokušavaju demokrate
Posle zvaničnih izjava Gordona Sondlanda u kojima tvrdi da su njegove aktivnosti u vezi sa Ukrajinom izvršene po naredbama Donalda Trampa i u koordinaciji sa Rudijem Đulijanijem, izgleda da će predsedniku biti dosta teže da kaže da „jedva poznaje" Sondlanda ili da negira da je imao više interakcija sa njim.
Predsednik se, dajući komentare tokom Sondlendovog svedočenja, ipak držao ovih tvrdnji.
„Ne poznajem dobro tog čoveka", rekao je Tramp.
Sondlend, primetio je predsednik, takođe je jasno tvrdio da mu je Tramp rekao da „ne želi ništa" od Ukrajinaca i da nije bilo „usluge za uslugu".
Problem za predsednika je to što, iako je taj razgovor možda bio od pomoći za njegovu odbranu, veći deo ostatka Sondlendovog svedočenja bio je veoma štetan.
Dok predsednik možda nije direktno govorio o uslovljavanju posete Beloj kući ili vojnoj pomoći za istrage o Ukrajini, Sondlend je rekao da mu je bilo jasno da je to bila predsednikova namera.
Biće gotovo nemoguće za Trampa i njegove pristalice da prikažu Sondlanda - koje je govorio o „uslugama za uslugu" - kao slobodnog agenta spoljne politike koji je postupao samostalno, a ne po nalogu predsednika.
Oni koji brane Trampa mogli bi da sugerišu da Sondlend izmišlja ili da ga sećanje vara - iako je dao dokumente koji podržavaju njegove tvrdnje, a druga svedočenja potkrepljuju njegove najnovije izjave.
Na primer, drugi su svedočili, a Sondlend je potvrdio, da je imao telefonski razgovor 26. jula sa predsednikom kada su razgovarali o „istragama".
Jedina prava odbrana koja je preostala predsedniku može da bude uspostavljanje širokih ovlašćenja za sprovođenje spoljne politike, uključujući vršenje pritiska na lidere da ispitaju koga god predsednik želi.
Ako je predsednik želeo da Ukrajina ispita navode o mešanju u izbore 2016. ili sugestije o nedoličnom ponašanju Bajdenovih, mogao bi da koristi sve alate spoljne politike da postigne taj cilj.
Vršilac dužnosti šefa kabineta Malvejni najpre je u oktobru rekao da će „biti političkog uticaja na spoljnu politiku i da nema problema u vezi sa tim", ali je kasnije morao da odustane od takve vrste odbrane.
Može da počne odbrojavanje do trenutka kada će Bela kuća opet zauzeti ovu poziciju. Šteta je, ipak, već učinjena.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
