Opozicija je saglasna da je predlog budžeta za narednu godinu izborni, a ocijenili su i da je u raspodjeli novca zaboravljeno na penzionere dok rastu troškovi za zarade u državnoj administraciji, te da Vlada ekonomski rast bazira na pozajmljenom novcu.
Ministar finansija Darko Radunović i vladajuća koalicija u parlamentu tvrde da projektovani predlog budžeta omogućava stabilnost javnih finansija, redovnost isplate plata i penzija, veća izdvajanja za zdravstvo, obrazovanje...
Te ocjene su se čule danas u parlamentu tokom rasprave o najvažnijem ekonomskom aktu za iduću godinu i o predlogu odluke o zaduženju za 2020.
2,57 milijardi eura planirano je da državna kasa iznosi 2020. To je za oko 200 miliona više u odnosu na ovogodišnji rebalans budžeta, dok su nedostajuća sredstva projektovana na 590 miliona eura, od čega je obezbijeđeno 500 miliona
Promjene u kasi
Ministarstvo finansija je već amandmanima korigovalo sopstveni predlog budžeta, zbog namjere Vlade da sa 155 miliona pokuša da sanira probleme u nacionalnom avioprevozniku Montenegro Airlinesu (MA). Budžetska rezerva je povećana za 66 miliona eura za potrebe konsolidacije MA, a istovremeno se izvorni prihodi povećavaju za isti iznos.
Garancije u predlogu budžeta su povećane za 27,25 miliona eura jer će toliki kredit uzeti Opština Budva da bi platila pale garancije za gradnju uređaja za prečišćavanje otpadnih voda. Odbor za ekonomiju danas je, prije početka rasprave na plenumu, prihvatio te Vladine amandmane.
Radunović je poručio da će projektovani budžet omogućiti stabilnost javnih finansija i nastavak u dalja ulaganja u svim sektorima, posebno zdravstvu, obrazovanju, nauci, poljoprivredi....
Dodao je da će ekonomija rasti po stopi od 3,4 odsto.
“Predloženim budžetom ulaže se u razvoj, dok su neproduktivni troškovi odnosno službena putovanja, reprezentacije, gorivo i nabavke, umanjeni kod svih organa državne administracije, izuzev kod inspekcijskih i policijskih službi. U narednoj godini projektuje se značajno povećanje prihoda budžeta uslovljeno rastom ekonomske aktivnosti, daljim sprovođenjem mjera fiskalne konsolidacije, intenzivnijom borbom protiv sive ekonomije i kroz pojačan nadzor službi”, kazao je Radunović.
On je istakao da se rijetko gdje radila konsolidacija budžeta, a da nijesu smanjivane plate i penzije, kao i da je kada je postao ministar finasija imao ponudu MMF-a za aranžman od 300 miliona eura uz uslov da se smanje plate i penzije, ali da to nije prihvaćeno.
“Očekujem podršku od Svjetske banke za zaduženje od 250 miliona eura. Dok budemo imali defict, blago će se povećavati javni dug, ali tako neće biti od 2021. godine”, rekaao je Radunović.
Nebojša Medojević (DF) je istakao da država ekonomski rast bazira na pozajmljenom novcu, kao i da postoji “paralelni budžet koji se finansira od prodaje oružja i droge”.
“Ovo je budžet izborne godine i u njemu su stavke pomoću kojih DPS treba da pobijedi na izborima, a na račun poreskih obveznika”, naglasio je Medojević.
Potrošnja veća za 300 miliona
Raško Konjević (SDP) je ukazao da je Vlada zaboravila na penzionere jer nije predložila da Skupština usvoji već pripremljene izmjene Zakona o PIO kojima najniža penzija treba da se poveća sa 128 na 148 eura, a što bi bio trošak za izvršnu vlast u narednoj godini.
On je ukazao da je za prethodne tri godine povećana tekuća potrošnja za 300 miliona eura, a javni dug sa 2,6 na 3,8 milijardi eura, te da je u javnom sektoru uposleno oko 5.000 radnika.
“Rastu plate u javnom sektoru i to je politička baza koja daje glasove DPS-u. Limit potrošnje prema Fisklanoj strategiji i Smjernica makroekonomske politike je 800 miliona u narednoj godini, a u predlogu budžeta imamo 200 miliona više. Nema fiskalizacije od koje se očekivalo oko 15-ak miliona eura, nema novog zakona o igrama na sreću koji treba da obezbijedi veće prihode. Imamo tužnu statističku sliku od 2006. do danas. U tom periodu javni dug je uvećan za 150 odsto. Prema publikaciji Monstata, prosječna zarada 2011. godine 484 eura, dok je sada 520 eura ili sedam odsto veća. BDP je porastao sa 3,2 milijarde na pet milijardi, ako je vjerovati Monstatu, jer ja mu ne vjerujem. To je nekih 60 odsto rasta, dok je rast plata sedam odsto, a penzija manje od pet odsto”, kazao je nezavisni poslanik Aleksandar Damjanović.
Nezavisni poslanik Neđeljko Rudović je istakao da da je država došla u situaciju da joj unazad nekoliko godina nedostaje 590 miliona eura, zbog čega se postavlja pitanje da li je takva ekonomska politika Vlade dala rezultat.
Boris Mugoša (SD) rekao je da će izvorni prihodi u narednoj godini rasti i da će ih pratiti kontrolisana potrošnja. Ukazao je da je Vlada uspjela da smanji budžetski deficit i poveća minimalnu zaradu. On je ocijeni da “sve to nije dovoljno, ali da se ne može reći da su loši rezultati”.
Njegov koalicioni partner Nikola Rakočević (DPS) je rekao da se budžetom obezbjeđuje redovnost isplate plata, penzija, socijalnih davanja, da se stimuliše rast privrede i biznisa, da se kreiraju nova radna mjesta...
CBCG očekuje dobit od 2,3 miliona
Centralna banka (CBCG) za narednu godinu očekuje dobit od 2,3 miliona eura. O tome je danas informisan Odbor za ekonomiju.
Guverner CBCG Radoje Žugić kazao je da nijesu planirali prihode od kamata na depozite zbog negativnih kamatnih stopa. On je rekao da su prihodi projektovani na 16,68 miliona eura, a rashodi 14,38 miliona.
Predsjednik Odbora Predrag Sekulić (DPS) sjednicu je otvorio bez kvoruma. U trenutku kada je počelo razmatranje prve tačke dnevnog reda, u sali je bilo pet poslanika vladajuće koalicije, što je nedovoljno da odbor počne rad.
Sekulić je kazao da krenu da “ne bi gubili vrijeme”. Naknadno su došli poslanici Genci Nimanbegu(Forca) i Boris Mugoša (SD), čime je obezbijeđen kvorum.
Bonus video:
