Autodinamija, lijepa grčka riječ - Vijesti.me
NEKO DRUGI

Autodinamija, lijepa grčka riječ

Micotakis prima dužnosti novog grčkog premijera
Micotakis prima dužnosti novog grčkog premijera (Foto: Rezters)

U Solunu je mirno, a atmosfera nedeljne večeri nakon vrelog dana opuštena. Da nema televizora u svakom restoranu koji prenose uživo rezultate nacionalnih izbora ništa ne bi ukazivalo na to da se upravo promenila vlada i da je na vlast velikom većinom došao novi premijer iz stare političke porodice, Kirijakos Micotakis. Ali, uprkos izbornoj pobedi tradicionalne, centralnodesne Nove demokratije, rezultati izbora pokazuju da se grčko društvo ipak značajno promenilo od vremena pre jedne decenije kada je ekonomska kriza, pogoršana otvoreno neprijateljskim stavovima evropskih finansijskih krugova, pretila da uništi svaku evropsku, pa time i demokratsku budućnost zemlje koja je upravo zbog svoje istorije primljena oberučke u zajednicu evropskih naroda tokom 80-ih godina prošlog veka.

Aleksis Cipras predstavlja u svakom smislu revolucionarnu ličnost grčke istorije u vremenima nakon poraza vojne hunte 1974. godine. On je prvi uspeo da sruši apsolutnu dominaciju dve najmoćnije partije i dva politička klana: Nove demokratije, oličene u Karamanlisima i Micotakisima i sada već nestalog PASOK-a, koji će zauvek ostati povezan sa osnivačem Andreasom Papandreuom i njegovim sinom Jorgosom. Jer grčka politika, kao i grčko društvo, oduvek su bili duboko podeljeni na ova dva velika bloka, uz uvek prisutnu marksističko-lenjinističku Komunističku partiju Grčke koja uporno, na svakim izborima, dobija između 5 i 7 odsto glasova i time neizbežno ulazi u nacionalni parlament. Cipras je od jedne radikalno levičarske koalicije uspeo da stvori političku snagu od nacionalnog značaja i da velikim delom zameni PASOK na grčkoj političkoj sceni. Duboko tradicionalna, sa snažnim, generacijskim klijentelskim vezama i na desnici i na levici, grčka politička scena je ovim izborima dobila dva nova lidera koji će obeležiti decenije koje dolaze: 51-godišnjeg novog premijera Kirijakosa Micotakisa i, i dalje vrlo mladog, 44-godišnjeg Aleksisa Ciprasa koji je uprkos porazu, ostvario značajnu pobedu zbog broja glasova koje je dobio. I više od toga: dok je početkom 2015. godine u vreme ekonomskog beznađa samo jedna trećina glasača izražavala svoju veru u političku partiju za koju je glasala, sada dve trećine grčkih građana veruje u političku opciju koju su izabrali. Političko ozdravljenje je u ovom pogledu sasvim očigledno, jer graani ponovo umesto ranijeg beznađa imaju zdrava očekivanja od političara koje biraju.

Autodinamija u političkom smislu znači apsolutnu većinu stranke koja je pobednik izbora, i oko ovog pitanja se vodila najžešća izborna kampanja u nedeljama koje su prethodile izborima 7. jula. Autodinamija - apsolutna većina - koju je Nova demokratija Kirijakosa Micotakisa dobila, mnogo je manja nego što su to predviđale predizborne ankete. Drugim rečima, s obzirom da Siriza Aleksisa Ciprasa nije na ovim izborima i ponižena, kao što su to očekivali prvaci Nove demokratije, može se očekivati da će se nova vladajuća partija ipak odlučiti za nešto što je u predizbornoj kampanji uporno opovrgavala - revanšizam. Podele u grčkom društvu su duboke, i stoga je novi premijer Kirijakos Micotakis u svojoj pobedničkoj poruci upravo naglasio da će biti premijer „svih Grkinja i Grka”. Da li će i brojni kadrovici Nove demokratije tako misliti, ostaje da se vidi u mesecima koji dolaze…

Grčki politički sistem, grčka demokratija funkcioniše brzo i efikasno. Tek nešto više od dva sata nakon zatvaranja biračkih mesta, Aleksis Cipras je čestitao pobedniku izbora, dok će Kirijakos Micotakis kao novi premijer Grčke položiti zakletvu predsedniku republike Grčke u predsedničkoj rezidenciji samo šesnaest sati nakon završetka izbora, u ponedeljak, 8. jula u 1 sat posle podne. Ovoga puta, kao što je Aleksis Cipras posebno naglasio u svojoj poruci nakon izbora, on će predati vlast na dostojanstven način svom nasledniku na mestu premijera, kao što su to radili svi prethodni premijeri nakon diktature vojne hunte - svi, osim njegovog neposrednog prethodnika iz redova Nove demokratije, Antonisa Samarasa. Ostavljajući po strani političku kulturu koja karakteriše, uprkos svim sukobima, grčku političku scenu, Antonis Samaras je svoje nezadovoljstvo glasanjem građana Grčke izrazio tako što je napustio premijersku rezidenciju bez formalne predaje dužnosti, te je početkom 2015. godine Aleksis Cipras zatekao i bukvalno zaključanu kancelariju premijera. Takav izraz političke samovolje doneo je veliku štetu Novoj demokratiji, i tek je smena na čelu ove partije, zajedno sa pojedinim političkim potezima samog Ciprasa, dovela do toga da se nakon pet godina ova moćna grupacija vrati na vlast.

Rezultati grčkih izbora ne predstavljaju iznenađenje, osim velikog broja glasova koje je Siriza Aleksisa Ciprasa, uprkos svemu, dobila. Ali je iznenađujući način na koji su grčki parlamentarni izbori najavljivani u svetskim medijima. I liberalno-levičarski Guardian i centristički Washington Post unapred su objavili poraz „populista” u Grčkoj, podrazumevajući pod populistima Ciprasovu Sirizu, i povratak „konzervativaca”, ne dajući ovoj kvalifikaciji nikakav politički značaj osim povratka tradicionalnim političkim strujama. Činjenica je, međutim, da je Ciprasova politika - nasuprot retorici koja ga je dovela na vlast - bila izuzetno konzervativna. Ostao je veran dogovorima sa evropskim finansijskim krugovima kojima je Grčka do 2064. godine vezana otplatom dugova, podigao je veze sa SAD-om na nivo na kojima se one – u tradicionalno antiameričkom grčkom društvu - nikad nisu nalazile, i, kao jednu od posledica tih veza, rešio pitanje imena današnje Severne Makedonije. Dakle, povukao je sve suprotne političke poteze od onih koji bi se mogli smatrati „populističkim”. Razlog zašto je, uprkos tome, i dalje označen kao populista, leži u naopakoj predstavi podjednako „konzervativnih” i „politički korektnih” medija, kojima promiče suštinska promena na svetskoj političkoj sceni - nastanak međunarodnog oligarhijskog poretka u kome je, kao što to samo ime kaže, samo mali broj pojedinaca i porodica na vlasti, dok ogromna većina više nema nikakvog uticaja na donošenje sudbonosnih političkih odluka.

(peščanik.net)