SVIJET U RIJEČIMA

Čudovište treba zauzdati

Slično zvuče i rasprave o uzrocima i terapiji za novi infarkt na svetskim finansijskim tržištima. Ali kako da razumemo simptome kada poričemo da smo bolesni? A bolesni smo od kapitalizma
58 pregleda 0 komentar(a)
Kineska berza, Kina, berza, Foto: Reuters
Kineska berza, Kina, berza, Foto: Reuters
Ažurirano: 05.09.2015. 08:11h

Maja 2008, na početku krize hipotekarnih kredita u SAD koja je ubrzo prerasla u svetsku finansijsku krizu, Horst Keler jer rekao: „Svi odgovorni konačno treba da shvate da su finansijska tržišta postala čudovište koje treba zauzdati“. Keler je tada bio predsednik Nemačke, a pre toga i generalni direktor Međunarodnog monetarnog fonda. Mislili smo da njegova reč ima težinu i da će nešto biti preduzeto. Ali najnoviji krah na berzama pokazuje da je čudovište još uvek živo.

Čemu služe akcije? ATTAC ima odgovor: „Akcije pre svega treba da budu instrumenti kojima se na raspolaganje stvaljaju sredstva za finansiranje proizvodnje i otvaranje novih radnih mesta“. Bilo bi lepo da su kritičari kapitalizma u pravu, ali stvarnost izgleda nešto drugačije. Videli smo to na najnovijem primeru - kada u Kini padne cena džaka pirinča, ceo svet oseti zemljotres. Nezavisni život finansijskih tržišta je postao pretnja realnoj ekonomiji.

Političari su kapitulirali. Trebalo je da već odavno bankarima i brokerima oduzmu oružje za masovno uništenje. Ali oni su bespomoćni pred finansijskim tržištima. Slično je i sa velikim informacionim i internet kompanijama i tajnim službama. Čitav poduhvat u svakom smislu nadilazi ljude za koje glasamo. Umesto političara dobili smo proroke. Zašto je u Kini izbila kriza? Krivi su dugovi, objašnjava Handelsblatt, perjanica ideologije štednje: „Osam godina po izbijanju svetske ekonomske krize, ne samo u Kini, već pre svega u zapadnom svetu, političari svoja obećanja i dalje ostvaruju novim zaduživanjima“. I sada je rast finansiran zaduživanjem stigao do tačke pucanja.

Pol Krugman tvrdi suprotno: „Treba se još više zadužiti“. Novac je jeftin i država bi trebalo da pozajmljuje i investira.

A kada se Rend Pol požalio kako su SAD poslednji put bile bez dugova 1835, Krugman se nasmejao i odgovorio: „Pa nije nam tako loše išlo tih 180 godina“. Stručnjaci pred ruševinama kineskog sloma podsećaju na lekare iz Asteriksa koji se savetuju oko bolesnikovog kreveta: „Trebalo bi da mu pustimo krv“, „Potrebno je upumpati vazduh u arterije“, „Ne, pomešajte slonovaču u prahu sa krvlju kornjače i goluba, pa ako preživi…“

Slično zvuče i rasprave o uzrocima i terapiji za novi infarkt na svetskim finansijskim tržištima. Ali kako da razumemo simptome kada poričemo da smo bolesni? A bolesni smo od kapitalizma.

(Spiegel; Peščanik.net)

Preveo: M. MARKOVIĆ

Bonus video:

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici "Kolumne" nisu nužno i stavovi redakcije "Vijesti")