Indija povlači gotovinu - Vijesti.me
SVIJET U RIJEČIMA

Indija povlači gotovinu

Riječ je o pokušaju je da se suzbije raširena korupcija i praksa izbjegavanje plaćanja poreza

Indija, zastava
Indija, zastava (Foto: Shutterstock)

Ovde sam nedavno pisao o zanimljivoj novoj ideji: nekoliko ekonomista na čelu sa Kennethom S. Rogoffom sa Harvarda predlaže povlačenje velikih novčanica iz opticaja u SAD i postepeno ukidanje gotovine kao sredstva plaćanja. To bi, između ostalog, trebalo da eliminiše rastuću sivu ekonomiju u zemlji. (Novčanice od 100 dolara čine oko 80% gotovine u prometu, a za veliki deo tog novca ne znamo gde se nalazi.) ...Američki ekonomisti nisu usamljeni u svojoj viziji sveta bez keša, a nedavno je njihov klub proširen stotinama miliona novih članova. Indijski premijer Narendra Modi je pre mesec dana objavio da će dve najveće indijske novčanice, od 500 i 1000 rupija - koje zajedno čine 86% štampanog novca u zemlji - biti povučene i da se od Nove godine više neće koristiti kao sredstvo plaćanja. Ne događa se često da nova ekonomska hipoteza bude tako brzo i tako ekstremno testirana u stvarnom svetu.

Modijeva odluka je iznenađenje za mnoge, jer se Indijci u svakodnevnom životu uglavnom oslanjaju na gotovinu (čak i nekretnine se rutinski plaćaju gotovim novcem). Hiljadu rupija vredi oko 15 dolara. Vlasnici ukinutih novčanica, rekao je Modi, imaju rok od 50 dana da ih zamene, nakon čega one više neće imati nikakvu vrednost. U nedavno objavljenoj knjizi Prokletstvo keša Rogoff izlaže kako bi SAD mogle da izbace iz opticaja velike novčanice, što bi se učinilo postepeno, tokom perioda od desetak godina. Ukinute indijske novčanice, s druge strane, biće bezvredne već od Nove godine.

Modijev manevar se može uporediti sa pokušajem prekokeanskog tankera da promeni pravac brzinom glisera.  Indija  je sprovodila slične projekte demonetizacije 1946. i 1978, ali Modijev program je neuporedivo ambiciozniji od svega što se pamti u novijoj istoriji. Potez je u skladu sa onim što on kao premijer inače želi da sprovede. ...Pojačavanjem pritiska na papirni novac Modi pokušava da suzbije raširenu korupciju i praksu izbegavanja plaćanja poreza. ( Indija svake godine gubi više od 300 milijardi dolara zbog neplaćanja poreza.) Ali čak i tako, njegova šok terapija je preradikalna. Pozvao sam Rogoffa da čujem šta misli o ukidanju velikih novčanica u Indiji.

„To je demonstracija sile“, rekao je Rogoff. Pravi cilj indijske demonetizacije nije ukidanje gotovine, već prevođenje sivog novca u legalne tokove. (Pošto će krupne novčanice uskoro biti obezvređene, građani moraju da izvuku novac iz tajnih skrovišta da bi ga zamenili; oni koji se pojave sa milionima nejasnog porekla sigurno će privući pažnju poreskih vlasti.) Umesto da ograniči gotovinsku ekonomiju na korišćenje novčanica u manjim apoenima, kao što predlaže Rogoff, Modi uvodi novu i još veću banknotu od 2000 rupija. To je novčanica koju će stanovnici Indije dobijati kada budu zamenjivali stari novac. Rogoff smatra da će to dugoročno zauzdati gotovinsku ekonomiju, jer je vera Indijaca u papirni novac uzdrmana. „Naglo povlačenje novca iz opticaja danas, smanjiće tražnju za gotovinom sutra“, kaže Rogoff. „Modi zapravo računa na psihologiju.“

Na svom blogu Rogoff obrazlaže glavne razlike između Modijevog i njegovog plana za SAD (koji se delimično ugleda na višegodišnji program zamene valute kojim je Evropa prešla na evro). „Ideja je… da se u nekoliko prvih godina ljudima omogući da relativno lako zamenjuju velike novčanice koje se povlače iz opticaja (uz poštovanje odredbi zakona za sprečavanje pranja novca), a da se onda zamena oteža smanjivanjem broja mesta za zamenu i pooštravanjem pravila“. Rogoff mi je rekao da još nije siguran da li će Modijev brzi i oštar zaokret biti pogodak ili promašaj.

„Ako se pitate zašto  Indija  nije ostvarila rast kakav je imala Kina, uprkos raširenoj korupciji u Kini, razlog je to što je korupcija u Indiji mnogo gora“, rekao je. Frontalni napad na velike količine crnog novca, kao što Modi čini, imaće domino efekat na brojne aspekte indijske ekonomije. Tržište nekretnina, na kojem se transakcije uvek prijavljuju u nižim iznosima, preplavljeno je crnim novcem. Posle najave Modijevog plana, na tržištu nekretnina je zabeležen pad. Menja se i cena zlata, jer su Indijci požurili da konvertuju svoje bogatstvo.

Da li će Modijev kratkoročni plan demonetizacije uspeti ili ne u velikoj meri zavisi od dugoročnih planova. Prvi znaci nisu ohrabrujući. Proces zamene novčanica je problematičan i za one koji zamenjuju legalan novac. Zamislite da ste uredno odneli u banku sve svoje novčanice od 500 i 1000 rupija, dobili nazad nove novčanice od 2000 i sada treba da kupite veknu hleba. Kako će vam vratiti kusur? U onim istim novčanicama kojih ste se upravo rešili? Rogoff smatra da će ukinute novčanice verovatno ostati u opticaju u svakodnevnim transakcijama dok konačno ne izgube vrednost 30. decembra.

Rogoff veruje da mora proći „nekoliko godina“ da bi ekonomisti mogli da donesu utemeljen sud o dometima Modijevog plana. „Na duži rok, biće tu mnogo posla za istraživače: Da li je plan uspeo? Da li je to potez koji će ljudi pamtiti? Da li je inspirisao druge zakone i promene koji doprinose borbi protiv korupcije?“ Konačni rezultati će pokazati koliko su takve radikalne mere izvodljive u drugim zemljama, kao što je Amerika. Rogoff mi je rekao da je u jednom trenutku razmišljao o sličnom programu zamene novčanica za SAD, ali je procenio da to ne bi uspelo. „Zaključio sam, s obzirom na situaciju u SAD, da je predlog koji sam na kraju izložio najjednostavniji i da bi izazvao najmanje neugodnosti“, rekao je Rogoff. Modi u svom rizičnom pokušaju očigledno ima druge prioritete.

(The New Yorker; Peščanik.net; prevod: Đ. TOMIĆ)


Najčitanije iz sekcije Kolumne