NEKO DRUGI

Lažni državni udar

Najpre, nema najznačajnijih materijalnih dokaza, pre svega inkriminisanog oružja. I ne samo da ovoga nema, nego je ovo, prema tvrdnji samog Glavnog specijalnog državnog tužioca (GSDT), po njegovom izričitom nalogu, uništio jedan od svedoka saradnika. U normalnoj državi, ovo bi mogao biti razlog za procesiranje samog GSDT-a, zbog saučesništva u prikrivanju dokaza
158 pregleda 20 komentar(a)
Milivoje Katnić
Milivoje Katnić
Ažurirano: 25.11.2017. 08:21h

U OPTUŽNICI MILIVOJA KATNIĆA, SUDNICI SUTKINJE SUZANE MUGOŠE I REŽIMSKIM MEDIJIMA

Pre više od pola godine, dok optužnica u ovom slučaju još nije bila ni podignuta, jedan analitičar je dobro primetio, kako slučaj državni udar u Crnoj Gori, 16. oktobra 2016, ne može da se završi nerešeno, nego će vlast ili dokazati da je deo opozicije pripremao nasilno zauzimanje vlasti, pa će onda taj deo opozicije za to (ne)delo i odgovarati, ili vlast ovo neće dokazati, ali će se onda jasno pokazati kako je upravo ona, to jest ova vlast, čitav ovaj slučaj, fabrikovala i (zlo)upotrebila, za potrebe nasilnog zadržavanja vlasti, a i to je jedna vrsta državnog udara. Danas, usred glavne rasprave pred Višim sudom u Podgorici, jasno je da je po sredi ovo drugo, a ne ono prvo.

Istini za volju, ovo je bilo jasno i pre pola godine, kada je optužnica ugledala svetlo dana. Optužnica za jedno od najtežih krivičnih dela bez i jednog valjanog dokaza. U normalnoj državi, takva optužnica, od strane suda, bila bi glatko odbijena. U Đukanovićevoj latifundiji, ovo niko nije čak ni primetio. Naivni su se nadali da će dokazi uslediti pred sudom, u glavnom pretresu, posebno u fazi iznošenja dokaza. Ali ništa od toga. Postupak pred sudom upravo je u ovoj fazi, ali od dokaza i dalje ni traga ni glasa.

Najpre, nema najznačajnijih materijalnih dokaza, pre svega inkriminisanog oružja. I ne samo da ovoga nema, nego je ovo, prema tvrdnji samog Glavnog specijalnog državnog tužioca (GSDT), po njegovom izričitom nalogu, uništio jedan od svedoka saradnika. U normalnoj državi, ovo bi mogao biti razlog za procesiranje samog GSDT-a, zbog saučesništva u prikrivanju dokaza. U latifundiji, sama ova neverovatna storija dobija ulogu dokaza.

Zatim, pred sudom nema ni dvojice glavnooptuženih, izvanjaca, mrskih Rusa, Eduarda Šišmakova i Vladimira Popova. Naravno, ukoliko se u prisustvo ne računa, superfantomska egzistencija onog prvog, „Edija“.

Slično je i sa merama tajnog nadzora. Zahvaljujući mitskim merama, koje su obelodanili GSDT i režimski mediji, mogli smo da se obavestimo o komunikacijama jednog od dvojice domaćih glavnooptuženih sa devojkom u inkriminisanom Beogradu, prečestim putovanjima ovoga i drugog domaćeg glavnoptuženog u još inkriminisaniju Moskvu, i sličnim duškokovačevićevskim balkanskošpijunskim minijaturama, ali ne i o bilo kojem a kamo li najtežem krivičnom delu.

Ipak, vrhunac pravnog ništavila ovog procesa, predstavlja svedočenje Glavnog svedoka saradnika (GSS), Saše Sinđelića. Za koje se ispostavlja da je jedini ali superkompromitovani pa stoga i superobezvređeni dokaz čitavog slučaja.

Podsetimo samo ukratko, GSS je svojevremeno pravosnažno osuđen za teško ubistvo, u jednoj drugoj prilici proglašen i za neuračunljivog, a još tamo početkom 2000-ih, u jednoj drugoj stvari, po prvi put uspostavio (kompromitujuću) saradnju sa aktuelnim GSDT-om.

Pa sada glavno pitanje i nije ima li dokaza, nego zbog čega je vrhovni oligarh, poznat po zavidnoj uspešnosti u očuvanju vlasti, kada treba i svim sredstvima, uopšte odlučio da u ovaj pravni proces krene bez dokaza, i tako rizikuje kompromitaciju i gubitak vlasti. Odgovor je upravo u onim svim sredstvima. Na dan poslednjih parlamentarnih izbora, 16. oktobra 2016, on očigledno nije imao drugog izbora. Stvarni državni udar, koji je vrhovni oligarh putem fabrikovanja i (zlo)upotrebe lažnog državnog udara, započeo toga dana, bio je jedini način da vlast koju je na izborima izgubio - nasilno zadrži. Neskrivena suština ovog odgovora bila je i ostala - gola sila.

Aktuelni slučaj državni udar ima najveći mogući značaj, i to ne samo za rasvetljavanje nedavne prošlosti, nego, još više, i za proizvodnju neizvesne, nasilne ili nenasilne budućnosti Crne Gore. Zbog toga su ovom slučaju posvećene ne samo ova nego i tri naredne Altervizije.

(Monitor)

Bonus video:

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici "Kolumne" nisu nužno i stavovi redakcije "Vijesti")