Finiš jula i početak avgusta odavno nije bio dinamičniji na našoj političkoj pozornici. Iako su čelnici DPS-a tvrdili da nema ni priče o izbornim reformama do njihovog Kongresa, da treba sve da stane u Crnoj Gori dok Milo i Duško ne dogovore podjelu partijskog plijena, krajem jula im je stigao politički šamar. Poklon za “spokojan” put na godišnji odmor i to ni manje ni više nego od međunarodne zajednice. Međunarodna zajednica je tražila hitno usvajanje Briselskog plana koji smo sa komesarom Hanom predstavili prošle godine u Briselu. I ne samo to. Jasno su saopštili da traže implementaciju opozicionog plana. Logično. Ne Plana DPS-a koji je podržao DF, jer kako da predlaže planove onaj koji je patentirao “1 zaposleni 4 glasa”, kupovinu ličnih, koverte i slične “demokratske” vrijednosti. Prirodno da onaj koji krade, ne može da kaže - evo Plan kako da više ne kradem.
DPS je, nakon što je međunarodna zajednica podržala opozicioni plan, što se prvi put dešava u poslednjih 20 godina, postao zbunjen i uplašen. Iz zbunjenosti i uplašenosti su počela da padaju poniženja. Više se nije pominjao Kongres DPS-a i čekanje decembra. Krenuli su sa tezom - prihvatićemo Briselski plan kad već moramo, ali Demokrate se moraju vratiti u parlament, a ako se ne vrate ukidamo im poslaničke plate. Demokrate su javno odgovorile - nema prekida bojkota ni sada, ni nakon usvajanja Briselskog plana, a poslaničke plate nam slobodno ukinite. Nas one ne motivišu da se bavimo politikom, mnogo smo godina u politici volontirali, tako da želju za pobjedom monstruoznog sistema vrijednosti koji ste uspostavili ne možete sputati. Zatražili smo javno od EU da obezbijedi usvajanje Briselskog plana, jer mi nemamo namjeru prekidati bojkot parlamenta sve do obezbjeđivanja uslova za fer i poštene izbore. Uslijedio je vrhunac poniženja DPS-a. Morali su da prepišu, i to u zarez, Briselski plan i amandmane Demokrata i da spuštenih glava glasaju za predloge opozicije. Nikad slabiji i poniženiji DPS, nikad direktnija podrška međunarodne zajednice opoziciji.
Međutim, za razliku od DPS nervoze, zbunjenosti i poniženosti, na opozicionoj sceni je umjesto nokdauna DPS-a zavladala tragikomedija. Prvo su se javili “vječiti” opozicionari. Čuvari “vječitog” vođe. Oni koji više ni sami ne znaju broj godina i mandata provedenih u Skupštini. Uh, koliko su puta tek obećali pobjedu i da će podnijeti ostavku ako “vođa” ne bude gotov. Javili su se šampioni primitivizma, prostakluka, galame, prijetnji i kukavličluka. Javiše se da spriječe proslavu poraza DPS-a, ali kako naši stari rekoše “Sinko, pas koji laje, ne ujeda”. Nije ni jedna narodna slučajno nastala. Da neko više galami, viče, prijeti, a da mu je ostvarenje prijetnji ravno nuli, rijetko je đe poznato i viđeno. Posebno se ističe jedan “junak”. Nema ga bržeg u zalijećanju, a ni u bježaniji. Mrtva je trka. Od milošte ga zovu klovn na “vođinom” dvoru. San mu je da bude crnogorski Šešelj, ali ne može ni tu odmaći dalje od njegove blijede kopije. Istina, poslodavac im je isti, ali su činovi različiti. I tamo se zna ko je vodonoša, a ko specijalac. Zadatak je naravno isti. Ogadi opoziciju, pomogni “vođi”.
To su isti oni koji su tvrdili da ko prekine bojkot parlamenta, taj je novi Darko Pajović. Vjerovatno im se negdje kad stanu pred ogledalom priviđa Darko. Kako i neće. To su oni koji su 2014. god upravo zajedno sa DPS-om usvojili u Skupštini aktuelno izborno zakonodavstvo, koje je predmet najvećeg nepovjerenja domaće i međunarodne javnosti u istoriji Crne Gore. To su oni koji kažu Plan DPS-a nam je super, u njihov Odbor odmah, a Plan Demokrata i međunarodne zajednice ne prihvatamo, iako drastično unapređuje položaj opozicije. Slučaj za Ginisa. Što bi rekli - lud, zbunjen, normalan.
Nijesu oni jedini. Javio se i kandidat za ministra. Pokušava da mijenja teze. Kaže - da odbor išta mijenja, DPS ne bi pristao na njega. Zaboravlja pritisak EU i poniženje DPS-a. Revitalizacija. Zamislite da je neko primijenio istu logiku 2016. godine, pa rekao - da Vlada išta mijenja, ne bi DPS pristao da on bude ministar. Logika koja ne pije vodu, ni tada, ni sada. Dalje se iskusni poslanik i kandidat za ministra pravi da ne zna razliku između izvršne i zakonodavne kontrole implementacije dogovorenog.
Ako je mogućnost tehničke Vlade postojala po nekadašnjoj Odluci DPS-a i DF-a, onda postoji i po sadašnjoj, jer tu normu niko nije ni u zarezu dirao. Znate vi to dobro, znate vi da Vladu ne bira Odbor, nego mislite da će jeftina manipulacija proći. To što smo se izborili da pored ostavljanja mogućnosti izvršne kontorle, odnosno Vlade, imamo i zakonodavno specijalno kontrolno tijelo koje će imati specijalna ovlašćenja u predizbornom i izbornom procesu, mislim da je samo plus. Podržavamo vas u borbi za tehničku Vladu, saglasno Sporazumu koji smo potpisali. Tu nema dileme. Podršku imate, a mi u njoj nećemo učestvovati, jer smo dali riječ da sa DPS-om vršiti bilo koju vlast nećemo. Vlada koju pominjete je jedan od šrafova koji nam treba, ali ne i jedini. Šrafovi su i novi RTCG, i novi DIK, i novi ASK, i novi zakoni o biračkim spiskovima, prebivalištima, načinu glasanja, biračkim mjestima, finansiranju partija, medijima, lokalnim izborima u jednom danu i još mnogo toga. Svi ti šrafovi nam trebaju za poštene izbore.
U konačnom, “vječite” opozicione galamdžije su se prošle godine izborile za usvajanje Plana DPS-a. To im je bio “poklon” za bezuslovni prekid bojkota. Mi smo se nakon godinu dana izborili za usvajanje Briselskog plana, iako smo u bojkotu ostali samo nas osam i jedan poslanik URA-e. Zamislite šta bi tek izborili da su svih 39 poslanika ostali u bojkotu. Briselski plan, uključujući i tehničku Vladu, već bi bio u fazi duboke realizacije. Tako da, kolege, samo izvolite. Što god izborite više od Briselskog plana, a u korist je opozicije, odmah prihvatamo. Bezuslovno. Mi naravno bezuslovno opoziciji, a neki od vas bezuslovno DPS-u i kad prekinuste bojkot i kad uđoste u njihov Odbor. Zato čujemo da su sve brojniji oni koji ovih dana kažu da je jedini spas za Crnu Goru da DPS i DF budu ispod 50%. Naša ponuda koju ponavljamo cijele godine vam je na stolu. Ili pošteni izbori sa svim što smo rekli ili svi u bojkot izbora. Samo da ne bude da me ponovo ubjeđujete kao početkom godine, kako je bojkot besmislen, jer bi ostali bez mandata i partija. Mi smo na sve žrtve spremni. Plate su to pokazale. A vi? U pamet se, Crna Goro, dok još ima vremena za spas.
Bonus video:
