Vilenjaci i trolovi - Vijesti.me
STAV

Vilenjaci i trolovi

Selektivnost u tumačenju zakona zbog zakulisne politike nije kvalitetan postupak za jačanje stabilnosti i sigurnosti sistema

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Shutterstock)

Prije nekoliko dana (04.09.2019), naša alisa (CBCG) se sastala sa svojim zecom (MMF), a kako bi se u magičnom šeširu usaglašeno domaštala željena post-istina. Mada slomljeno, njihovo zajedničko ogledalo je izgovorilo: “Stanje u bankarskom sektoru je osnaženo nakon rješavanja pitanja vezanih za ranjive banke, što potvrđuju odlični pokazatelji ključnih bilansnih pozicija kod 13 banaka koje posluju u Crnoj Gori“. Pa je nastavilo: “... da su depoziti, od kraja prošle godine, kada je CBCG započela aktivnosti na rješavanju stanja u IBM i Atlas banci, porasli za više od 300 miliona eura.“ I, na kraju je poentiralo: “Aktiva banaka, u iznosu od 4,5 milijardi eura, je na istorijskom maksimimu, kao i likvidna aktiva u iznosu od 1,1 milijardu eura.“ (Izvor: https://www.cbcg.me/me/javnost-rada/aktuelno/saopstenja/odrzan-sastanak-sa-izvrsnim-direktorom-belgijskoholandske-konstituence-u-mmfu?id=1599)

Skraćena tabela u prilogu dokumentuje da situacija u bankarskom sektoru nije bajkovita za post-istinovanje. Zato se nastavlja praksa da se ključni podaci bankarskog sektora Crne Gore ne prezentuju u objektivnom diskursu.

Šta tabela priča?

Prvo, aktiva banaka nominalno jeste na nivou od 4,5 mlrd.eura. Međutim, CBCG nije transparentno i odgovorno objasnila da je rast finansiran iz rasta obaveza (pozajmica za 57 mil. eura; kapitala za 68 mil. i ostale pasive za 20 mil. eura). Pribjeglo se izbjegavanju fakticiteta da su zaduživanje i jačanje kapitala odgovornosti bankara, pa ne mogu biti pokazatelji kvalitetnog rada CBCG. Samopohvaljivanjem o “rekordnoj aktivi” sakrila se još jedna činjenica: strunjeno iz pozadine, udarni bankari sistema na dnevnom nivou čuvaju sistem od CBCG-ovog neumornog burkina-fasovanja (citat iz februara 2018).

Drugo, likvidna aktiva jeste visoka, ali je manja nego na kraju prethodne godine. Treće, depoziti nisu porasli za navedeni iznos. Sezonski rast u julu (+158 mil. eura) oporavio je zabrinjavajuće makro-stanje s kraja juna 2019. godine (-198 mil. eura). U krajnjem skoru, 40-ak mil. eura depozitnog potencijala još uvijek nije obnovljeno tokom prethodnih sedam mjeseci. Objektivno, to je posljedica “rješavanja kontaminiranih banaka”. I, na kraju juna, pojedinačno gledano, osam banaka je u minusu u odnosu na nivo depozita iz decembra, dok su pet banaka ojačale svoju depozitnu osnovicu.

U ovom trenutku nema crvenih lampica u sistemu, osim ako se snaženje depozita iz jula (vjerovatno avgusta) zaustavi nakon sezone. Navedeno ne bi trebalo da se desi, pošto ćemo se, shodno ljetošnjem rebalansu, zadužiti za budžet. Ipak, resorno ministarstvo na kratki rok može da “igra” po osjetljivoj liniji filigranskih monetarnih mehanizama, koje Crna Gora nema u svojem sistemu, kako bi se sačuvao obraz zemlje pred ino-povjeriocima i ublažili rizici neprincipijelne supervizije.

Četvrto, stečaji dviju banaka trebalo bi da budu uobičajene aktivnosti odgovornog i strateški fokusiranog supervizora. No, u zemlji kratkog pamćenja i bez odgovornosti za politička i institucionalna činjenja, potrebno je zaboraviti javne stavove iz novembra 2018: a) guvernera CBCG (Monitor): i b) glavnog akcionara Atlas banke (Pobjeda). Uigrano su bili uvezani u prodaji kratkoročnih fatamorgana deponentima i povjeriocima banaka. Zašto je ovo važno?

Tekuće, tužilačka ekipa navodno napreže sistem finansijskom istragom, “kopajući rupe” u zakonskom okviru oko stečaja u bankama, a da se iz stečajne mase Atlas banke reketiraju sredstva za naplatu zarobljenih depozita Aerodroma Crne Gore (izvor: “SLUČAJ AERODROMI: U krivičnom postupku blokirano tri miliona eura; Protiv Nikolića i Zečević pokrenuta finansijska istraga“, Pobjeda 04.09.2019., str. 9).

Selektivnost u tumačenju zakona zbog zakulisne politike nije kvalitetan postupak za jačanje stabilnosti i sigurnosti sistema.

Zar je moguće da tužilačko isljeđivanje oko čuvenih “22 mil. eura iz privremene uprave“ nema prioritet, zbog uznemiravajuće suštine transakcija sprovedenih na štetu deponenata i povjerioca, kao i na štetu banke, koju je CBCG onomad udarnički spremala za dokapitalizaciju? Ili se ovo patriotski mora zaboraviti, pošto CBCG dobrano zna da tužioci nikada neće suštinski analizirati bruto bilans banke, jer su u strahu od međuodnosa aktive i pasive, pa na takav način posvećeno izbjegavaju navodne činjenice da računi “VIP“ klijenta Atlas banke nisu bili blokirani tokom privremene uprave u banci?

Ako se slijedi dokumentovani trag da je crnogorski regulator banaka, od 2011. do oktobra 2018, tvrdio da je Atlas banka “stabilna i sigurna i likvidna“, kako se sada izgleda može zaobići stečajnost putem krivičnih prijava, s ciljem da se preko reda naplate potraživanja. Ili, sažetije: državna kompanija je navodno dostavila predlog za krivičnu prijavu u septembru 2018, a od tada se ništa nije uradilo do početka maja ove godine.

Tako se pravničkim retroaktiviranjem, koje slijedi naknadno vještačenje e-mailova, a ne prati kontrolu aktivnosti supervizije (koji su “dnevno pratili banku“), ponižavaju preostali deponenti i povjerioci banke, dok se moraju pomiriti sa štetom zarobljenih sredstava, pošto nemaju adekvatnu političku zaštitu da se ubace preko reda u naplatu iz stečajne mase.

Zauzetim ponašanjem u javnosti dalje se unižavaju ugled i reputacija najvažnijih institucija regulatornog i pravosudnog sistema. Zašto smo tako duboko i uvriježeno suprotstavljeni odgovornom odnosu prema struci i znanju? A, samo se u tim univerzalnim ”vilenjacima” (“elves”) kvalitetnog generišu solidni “imunofaktori” za odbranu zdravlja ekonomskog sistema zemlje; odbranu od trovača/trolova crnogorske ekonomske i institucionalne sadašnjice, koja se zbog njih guši u mulju nezrelih netransparentnosti i neodgovornosti. Očigledno je da se u Crnoj Gori sistemski ne treba boriti protiv: “…perceptivne agresije i reputacionih atentata…” po zakonima zemlje. Ali, takva sistemska kaljuga ne može biti održivi ekonomski ambijent za buduće generacije. (Izvor: https://www.vreme.com, L. Džamić, “Brend Europa”, br. 1495, 28.8.2019.)

P.S. Usputno, po kojem zakonu i/ili diplomatskom bontonu je obaveza novoimenovanih ambasadora Crne Gore da dolaze na poklonjenje guverneru Crne Gore (citat ”…u sklopu priprema … za obavljanje dužnosti ambasadora…”; izvor: www.cbcg.me)? Bar na nivou pojave, ko bi onda trebalo da je nezavisan u jačanju stabilnosti i sigurnosti sistema?


Najčitanije iz sekcije Kolumne