BOŽO KOPRIVICA: IZMEĐU BOGOVA I JUNAKA

Ajant, dlan i lopata

Atena je ugašen vulkan. Ajant je smrt koja živi. Ostavio je svoje snove, svoju pravdu u mojim venama. Na Ajantovoj humci more svira na usnoj harmonici

3465 pregleda 0 komentar(a)
Borba Ajanta i Hektora (Džon Flaksman, 1795), Foto: Wikimedia Commons/H.-P.Haack
Borba Ajanta i Hektora (Džon Flaksman, 1795), Foto: Wikimedia Commons/H.-P.Haack

U postoperacionom raspoloženju (subduralni hematom na mozgu) čitam na preskok, dijagonalno. Šta mi dođe pod ruku. Prelijećem po naslovima haotične kućne biblioteke.

Ajant je moj omiljeni antički junak. Rijedak svat koji odbija očev savjet da pred bitku traži pomoć bogova. Odbio je pomoć boginje Atene: Pomozi drugim ratnicima, ovde gde ja stojim/protivnik neće proći. Ja ću to sam obaviti. Ajant po junaštvu stoji uz bok Ahileju. Kad je Ahilej poginuo, Ajant je poželio njegovo oružje. Znao je da po zasluzi njemu pripada. Bogovi su se odlučili za Odiseja. Ajant je pao u jarost, a u ludilo ga je odvela Atena. Njen ljubimac bio je Odisej. Bogovi ne trpe oholost junaka. Pomračenog uma, poklao je stado ovaca misleći da su njegovi neprijatelji. Jedan ovan je bičevan kao da je Odisej. Da bi ga posramila, Atena mu je vratila razum da vidi šta je učinio. Svako ostane sam u svom bolu. Potrošio sam mnogo riječi da bi došao do nekakvog finala. Ha, finala! Prelistavam Antologiju italijanske poezije XX veka koju je sastavio Dante Mafija. Da bih ukrao neki stih za međunaslov u eseju o romanu Vrijeme koje se udaljava Mirka Kovača. I evo u tom prelistavanju pjesme Ajant, da mi pomogne. Pjesmu je napisao Vićenco Kardareli. Kako pjesnik, između toliko bogova i junaka, posle toliko stoljeća vraća dug slavnom ratniku. Ajant se ubio tačno u podne prkoseći bogovima. Želio je da ode u carstvo sjena u času kad nije imao sjenku. Ajantova krv cvjetala je u mojoj obitelji.

Vićenco Kardareli bira najpravednijeg, nemilosrdnog i najmoćnijeg sudiju. Stih: Nikakav bog da te štiti/ni slava bez premca da ti se osmehne,/samo te junaštvo tvoje pratilo/Grci ti onu jednu što požele nagradu uskratiše;/oružje Ahila/vešta varalica/preote ga,/ali more njemu ga uze. A milosrdni/talas, talas nestalne ćudi, ali kadar/da mirnije sudi od ljudi, da traje/duže no sreća,/na tvoju humku najzad ga položi.

Volio bih da je Ajantova humka sad na obali njegove Salamine. I volim što ni Zevs ne može pomoći Ateni, koja je pala u božansku jarost. Možda pređe na bromazepam.

Atena je ugašen vulkan. Ajant je smrt koja živi. Ostavio je svoje snove, svoju pravdu u mojim venama. Na Ajantovoj humci more svira na usnoj harmonici. Miodrag Raičević svira bluz u pjesmi Dlan & lopata:

Uvek se sa setom sećam

vremena kad sam ushićen,

čeprkao po sebi,

(sebi bejah najdraži vrt),

tražeći reči koje bi

pojasnile neke stvari.

Sad vidim: osim dosta lišća

u tim stihovima

ničeg nije bilo.

Ah, nimalo nežnosti:

dlan i lopata!

Stoga dadoh da mi na ploči

(pod kojom ću počivati vedar)

uklešu nekoliko reči:

“Pisao je pesme s iskrenom

namerom da ih čitaju svi, i ne bi

prestao, makar ih ne čitao niko!”

Preporučujemo za Vas