izložba crteža i slika kristine milivojević

"Inkarnati" u Crvenoj komuni

Izložba će biti otvorena do 17. oktobra

1887 pregleda 1 komentar(a)
Foto: JU Muzeji i galerije Budve
Foto: JU Muzeji i galerije Budve

Izložba crteža i slika umjetnice Kristine Milivojević pod nazivom "Inkarnati" biće otvorena sjutra u 19 časova, u Spomen-domu „Crvena komuna” u Petrovcu.

Izložbu će otvoriti Katarina Gazić Ilić, istoričarka umjetnosti. Kustoskinja izložbe je mr Miliijana Istijanović.

inkarnato
foto: JU Muzeji i galerije Budve

Neda Radoičić, istoričarka umjetnosti i nezavisne kustoskinje zapisala je u katalogu o radu Kristine Milivojević: „Kristina Milivojević ukazuje na postojanje skrivenih veza i fragmentacija. Nesagledivost i nesavladivost nameću se kao osećanja koja provejavaju njenim radovima. Umetnica fingira razorni karakter savremene civilizacije i njenu hermetičnost. Preispituje i razmekšava okamenjene filozofske tradicije. Usmerava se u pravcu neponovljivosti događaja. Umetnica kreira dubinski subverzivne radove razbijaći preovlađujuću indiferentnost. Razmatra pitanja pluralizacija smisla i upitnog, uzdizanja vrhovnih istina. Milivojevićeva kreira vrste mentalnih slika, burno reagujući na raznovrsna stanja sveta. Inkarnate i zgrade analogno tretira kao vrste zaštitnih opni kojima se natkriva sve što je potisnuto i skriveno. Bavi se ispitivanjem forme kao prisustva i filozofskim uzdizanjem osećanja. Metamorfoze predstavljaju osnovne motivske smernice njenog stvaralaštva. Delovi tela koji deluju zajedno i oblikuju svoju sadašnjost, mogu se sagledavati u kontekstu sveprisutnih pokušaja da se ljudsko telo povinuje, imobilizuje i kontroliše, kao i umetničkih strategija otpora. Njene izlomljene kompozicije i kontekstualizacije mogu se posmatrati kao produkti svakodnevnih nemilih događaja i iritacija. Umetnica obelodanjuje iščezlo i izgubljeno sa izvesnom dozom ironije. Učestalo inkorporira rešetkaste strukture kako bi izrazila maglovitost i privid sećanja kroz vizuru ograničenja. Telo kao metafora društva, kao instrument življenog iskustva, i kao površina inskripcije zauzima centralno mesto u savremenoj socijalnoj teoriji. Liotar opisuje kožu kao „prostranu membranu libidinalnog tela” koja funkcioniše kao zona pulsacije intenziteta, u okviru koje čitljivost iskrsava. Pitanja tela, telesnih želja i čežnji tematizuju distinkciju između privatnih i javnih kodova značenja. Integrisanjem različitih delova tela kreirala je taktilnu sponu između njih, i pritom je oformila vrstu živog organskog okruženja. Anticipacije distopijske budućnosti reflektuju se u prepuštenosti imobilnosti i zanemelosti pred tehnološkim progresom. Osetne su De Kirikovske primese metafizičke umetnosti u traganjima za utopijskim purifikacijama od rata, konotacija smrti i destrukcije. Uloga marioneta i avatara u umetnosti je da otkriju težnju ljudske prirode da prikrije, potisne osećanja i pulsacije. Evidentna je funkcija slučajnosti i eksperimentalni kumulativni karakter radova. Izranjaju novi vidovi struktuiranja iskustva putem serije mikro-znakova eksperimentalnog filmskog otelotvorenja".

inkarnati
foto: JU Muzeji i galerije Budve

Kristina Milivojević, rođena je 1985. godine u Beogradu. Diplomirala je na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti 2009. godine u Beogradu. Trenutno na Master studijama - Audiovizuelne kompozicije, Odsijek za umetnost i dizajn na Beogradskoj akademiji poslovnih i umetničkih strukovnih studija. Bavi se umjetnošću i eksperimentom izraza kroz različite medije: crtež, slika, grafika, fotografija i video rad. Izlagala je na više kolektivnih i samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Članica je ULUPUDS- a od 2017. godine. Živi i radi u Beogradu.

Izložba će biti otvorena do 17. oktobra 2022. godine.