Samoreklameri ili... - Vijesti.me
RIJEČ DOAJENA

Samoreklameri ili...

Filip Kostić
Filip Kostić (Foto: www.vfb.de)

Malo-malo, pa se naša fudbalska reprezentacija „pojačava”. Isključivo ili uglavnom po medijima.

Tako smo, u posljednjih nekoliko sedmica, prosto zasuti novim pojačanjima. Prvo je, negdje pred utakmicu sa Moldavijom, aktuelizovan „dolazak” Miroslava Radovića - sada vlasnika srpskog i poljskog pasoša. Kažu, dobro upućeni, da je „trebalo da se javi s konačnom odlukom da ili ne” upravo krajem avgusta.

Radović se javio, ali na stupcima beogradske štampe. Pohvalio se, naravno, da ga Crnogorci silno žele, ali da mu je ipak Srbija - majka. Uzgred, reče da ima i poljski pasoš...

Tek što je Radović, i u „dežurnim” beogradskim medijima zaboravljen - na red je došao Petar Škuletić. S njim se, znam, i zvanično razgovaralo. On, da je želio, nema nijednu administrativnu prepreku da odmah zaigra za Crnu Goru.

Petar je, međutim (malo, po mom mišljenju nespretno), saopštio da čeka poziv iz Srbije. To je njegovo neotuđivo pravo, iako se čini da mu, u bliskom vremenu Dik Advokat neće dati šansu...

U posljednjih, 10-ak dana „nameću” se dva nova imena - Hrvat Damjan Đoković i Srbin Filip Kostić. I, ovdje zapravo želim da pitam: Da li su Đoković i Kostić samoreklameri ili je to samo dim? Umjesto decidnog odgovora, znamo da dima bez vatre nema!

Šta hoću da kažem? Ako je, kad je stvarana naša reprezentacija bilo dovoljno povoda i razloga da se uključe i i istaknuti fudbaleri - vlasnici drugih državljanstava, a željeli su da igraju za Crnu Goru, to je bilo opravdano. I u većini slučajeva pokazalo se - vrlo korisnim.

Danas, bez obzira na oskudan fond kandidata za A reprezentaciju, to se pokazuje kontraproduktivnim. Naravno, pod uslovom (a to zvanično ne znamo) da su pomenutim i drugim igračima „migovi” stizali i od pojedinaca iz FSCG. Uz to, sve ovo pomalo izgleda - kad se sluša i čita - ipak kao samoreklama. Ne samo igrača...

Jer, čak da su Radović, Đoković i Kostić spremni da igraju za našu reprezentaciju, čak da su se zvanično dogovorili sa FSCG - put do njihovog eventualnog debija u dresu našeg državnog tima bio bi dug i krajnje - neizvjestan. Skoro, samo teoretski.

Jer, od 2012. Registracioni pravilnik FIFA je drastično pooštren. Da ovdje ne bih nabrajao sve uslove koje „stranci” treba da ispune, a čak im i to ne garantuje da će im FIFA dati licencu da igraju za novu asocijaciju.

Sjetite se samo slučaja Kleo, Brazilca kome je Srbija dala pasoš, a onda je FIFA saopštila da Kleo, ako želi da igra za svoju novu domovinu, mora prethodno da u njoj živi neprekidno pet godina.

Naravno, ne zalažem se da se vrata reprezentacije „zatvore” za one koji nijesu, na primjer, rođeni u Crnoj Gori, ali svaki eventualni, pojedinačni „slučaj” treba zaista krajnje suzdržano i apsolutno PRAVNO odraditi. Ne sumnjam da će FSCG tako i raditi, iz prostog razloga što je to dosad tako bilo.

Ali, ostaje pitanje: Jesu li Miroslav Radović, Damjan Đoković i Filip Kostić samoreklameri ili ipak imaju „suflere” od pojedinaca „bliskih” FSCG?