Za Srbiju je bilo otrežnjujuće saznanje da u ugovoru o prodaji Naftne industrije Srbije (NIS) nije bilo nikakve klauzule o odšteti ili doplati u slučaju da gasovod Južni tok propadne. Njemački list „Zidojče cajtung“ u tekstu o odnosima Srbije i Rusije, piše da je djelovalo da je Srbija napravila dobar posao kada je 2008. prodala naftnu kompaniju NIS ruskom državnom koncernu Gasprom, prenosi radio „Dojče vele“. „Naravno, Gasprom je za kontrolni paket akcija platio samo 400 miliona eura, to nije bila ni petina tržišne vrijednosti. Ali dogovor je tek dio većeg energetskog paketa, pravdali su se u Beogradu. Rusija će graditi gasovod Južni tok kroz Srbiju, domaće firme će na gradnji zaraditi najmanje pola milijarde eura, a kasnije će od tranzita u budžet stizati do 300 miliona godišnje, pričalo se tada“, dodaje se u tekstu.
NIS je prodat za 400 miliona eura, što je tek petina od tržišne vrijednosti te kompanije
Ipak, podsjeća „Dojče vele“, 1. decembra je ruski predsjednik Vladimir Putin objavio kraj Južnog toka.
„Srbija je uvidjela da je iz Moskve nijesu čak ni konsultovali. Ali ne samo to: otrežnjujuća je bila spoznaja da u ugovoru o prodaji NIS-a nije bilo nikakve klauzule o odšteti ili doplati u slučaju da gasovod propadne. Na pitanje kome da se Srbija obrati za odštetu, ruski ambasador Aleksandar Čepurin je odgovorio: Evropskoj uniji. A zapravo EU ima veze sa gasovodom samo utoliko što je tražila od Rusije da u tranzitnim zemljama i konkurenti imaju pristup cijevima gasovoda - onako kako predviđa evropsko pravo“, piše „Zidojče cajtung“.
Na pitanje kome da se Srbija obrati za odštetu, ruski ambasador Aleksandar Čepurin je odgovorio: Evropskoj uniji
U minhenskom dnevniku piše da je Čepurinov nonšalantni odgovor „posljednji u nizu manevara kojima Rusija pokušava da napujda Srbiju protiv evropskih integracija“.
U međuvremenu, za sjutra je zakazan sastanak šefova diplomatija osam članica Evropske unije, uključenih u projekat gasovoda „Južni tok“, a potpredsjednik Evropske komisije Maroš Šefćović će danas u Briselu razmotriti „novonastalu situaciju oko Južnog toka“ i o tome izvijestiti i predstavnika Srbije. Kako je agenciji Beta izjavila, Ana Kaisa Itkonen, predstavnica za štampu evropskog komesara za energetiku Migela Arijasa Kanjetea, taj nezvanični „radni ručak“ na kojem nije predviđeno da se usvoje i zakljucči, sazvan je u sklopu zasjedanja ministara energetike evropske 28-orice, da bi osam članica EU razmijenilo mišljenja, pošto je Rusija saopštila da obustavlja učešće u izgradnji gasovoda zbog prepreka koje je postavila EU. Srbija, objasnila je Kaisa Itkonen, na sastanak nije pozvana zato što nije članica Unije, ali će biti upoznata s raspravom jer je učesnica projekta „Južni tok“.
Ruski gasni gigant Gasprom najavio je juče osnivanje preduzeća za izgradnju novog gasovoda ka Turskoj, dogovorenog kao zamjenu za Južni tok. „Društvo će biti registrovano u Sankt Peterburgu, a procedura je pokrenuta danas“, naveo je portparol te grupe Sergej Kuprianov u saopštenju. Novo preduzeće zvaće se Gasprom Ruskaja, po nazivu glavne kompresorske stanice, „Ruskaje“, dodao je Kuprianov.
Bonus video:
