Ekonomski efekti izlaska Velike Britanije iz EU, najvećeg institucionalnog udara na temelje evropskog ujedinjenja do sada, biće snažni i za tu državu i za EU, dok će na zapadni Balkan, efekti stići posredno i kasnije, ocijenila je profesorica na podgoričkom Ekonomskom fakultetu i bivša ministarka za evropske integracije Gordana Đurović.
„Ekonomsko prestrojavanje biće veoma turbulentno i trajaće više godina. To će osjetiti britanske firme i građani, ali ne u pozitivnom smislu. Nema direktnih efekata kroz breksit, koji bi se mogli odraziti na priliv stranih direktnih investicija u Crnu Goru“, rekla je „Vijestima“ Đurovićeva. Prema njenim riječima, s obzirom na najave Škotske da želi da ostane u EU i najavljuje referendum, UK rizikuje da uđe i u period unutrašnje političke krize i nestabilnosti.
Đurovićeva je navela da bruto domaći proizvod (BDP) Velike Britanije predstavlja 16 odsto BDP-a Evropske unije, a njenih 64 miliona stanovnika čine 12,7 odsto stanovnika EU. „Britanija u budžet EU daje 14 milijardi eura godišnje (0,6 odsto svog BDP-a), ali zato iz budžeta povlači sedam milijardi eura (0,3 odsto svog BDP-a), što znači da je neto davalac, ali sa svega 0,3 odsto. Jedan je od većih korisnika EU budžeta kad je u pitanju sektor obrazovanja, nauke i mobilnosti. Na LSI-ju na primjer studira samo 30 odsto Britanaca, ostalo su studenti iz trećih zemalja“, kazala je Đurovićeva.
Ona je podsjetila da je davno bivša britanska premijerka Margaret Tačer ispregovarala britanski rabat, koji i danas postoji i daje privilegovani položaj Britaniji u evropskim finansijama.
„UK nije htjela ni u eurozonu, niti u Šengen. Uvijek je potencirala svoju distancu u odnosu na kontinentalnu Evropu, ali je njena ekonomija, u zajedničkoj Evoropi - dobro napredovala. Od ukupne trgovine, 45 odsto je sa EU zemljama, gdje Britanija ostvaruje deficit. A u sektoru usluga ostvaruje suficit, međutim sa izlaskom, i ovom sektoru biće veoma negativnih efekata u kratkom roku (na primjer samo u Londonu preko pola miliona radnih mjesta vezano je za trgovinu sa EU - čiji broj je ugrožen sa breksitom. Prva reakcija je pad funte i pad berzanskih indeksa, a druga reakcija biće odlaganje stranih direktnih investicija u UK, dok se situacija ne stabilizuje“, smatra Đurovićeva.
Dodaje da je UK veoma ekonomski integrisana sa EU tržištem na kom ostvaruje slobodan protok robe i usluga, rada i kapitala. Više trguje sa Njemačkom nego sa SAD, više sa Italijom nego sa Indijom, više sa Belgijom nego sa Australijom. Posebno u prehrambenoj industriji i automobilskoj industriji. „Kada istupi iz Unije, Britaniju čekaju prosječne carinske stope sa EU od 5,2 odsto, kao i veliki broj kvantitativnih ograničenja, za pristup na tržište EU. Trebaće vremena da ispregovaraju novi trgovinski aranžman“, kazala je Đurović.
Ona je podsjetila da je nezaposlenost u Britaniji samo pet odsto u 2016. (što je argument protiv onih koji kažu da migranti uzimaju radna mjesta). „Migranti iz EU i migranti iz drugih zemalja (330.000 u 2015. godini) prihvataju manje plaćene poslove i komplementarni su potrebama tržišta rada u UK. Ne očekujem da će Britanci rado prihvatati ove poslove, posebno ne za tako male plate, kao što su to činili migrantski radnici“, rekla je Đurovićeva.
Prema njenim riječima, prva reakcija lidera EU je ljutnja, a kad se strasti malo smire, na Evropskom savjetu, 28. juna saznaće se njihovi zvanični stavovi i političke smjernice za dalje. „Očekujem snažan talas konsolidacije, koji uključuje i centralizaciju, kao i ubrzanje nekih odluka u vezi sa jačim nadležnostima Unije. Time bi se reagovalo na mogući domino efekat breksita. Primijeniće se član 50 Ugovora o EU o procesu istupanja. Kad se to ispregovara, i potpiše sporazum o istupanju UK iz EU, Britanija u evropskim institucijama postaje 'zemlja posmatrač' - samo može učestovati u raspravama, ali više ne može glasati. To je breksit - najveći institucionalni udar na temelje evropskog ujedinjenja do sada“, zaključila je Đurović.
Balkan posvećen EU iako očekuje usporavanje proširenja
Britanska odluka o napuštanju Evropske unije mogla bi usporiti proces proširenja na koji balkanske države gledaju kao na put ka prosperitetu, kazao je juče Miro Kovač ministar spoljnih poslova Hrvatske, najmlađe članice EU. „Mi želimo stabilnost u jugoistočnoj Evropi i radićemo na tome da Breksit ne utiče previše na proces proširenja“, kazao je Kovač za regionalnu televiziju N1TV. „Međutim, moramo biti realni. Bojim se da će se ovo odraziti na taj proces i da će ga usporiti“.
Srpski premijer Aleksandar Vučić sazvao je juče sjednicu vlade na kojoj se razgovaralo o posljedicama britanskog referenduma i kazao da će Srbija nastaviti svoj evropski put a da će vlada uspjeti da sačuva punu ekonomsku i finansijsku stabilnost zemlje.
„Građanima želim da poručim da smo razgovarali o očuvanju pune finansijske, cjenovne i ekonomske stabilnosti Srbije, preduzeli sve mjere. Srbija će zadržati apsolutnu stabilnost i garantujem da građani neće vidjeti značajne nestabilnosti“, rekao je Vučić, nakon sjednice kojoj je prisustvovala i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
Iz Sarajeva je juče poručeno da će izlaskom Britanije iz EU, BiH izgubiti strateškog partnera za ulazak u blok. Predsjedavajući predsjedništva BiH Bakir Izetbegović je kazao da će se izlazak Velike Britanije iz EU odraziti i na finansijska tržišta, ali da uprkos tome ne očekuje slabljenje EU.
Sličnog mišljenja je i slovenački premijer Miro Cerar koji je juče u Ljubljani kazao da će Breksit kratkoročno izazvati „relativnu nesigurnost na međunarodnom tržištu“, ali će kasnije dovesti do „dalje konsolidacije EU i ohrabriti njenu obnovu". „Vrijeme je da se ozbiljno usredsredimo na našu dalju zajedničku budućnost, posebno na konkretne stvari za dobrobit naših građana koji nas povezuju i čine nas jačim“, rekao je slovenački premijer.
Bonus video:
