Kada je Ujedinjeno Kraljevstvo glasalo za bregzit prije skoro tri godine, neki su mislili da bi to mogao biti početak kraja Evropske unije. Neki analitičari su upozoravali da će Velika Britanija biti prva u nizu domina koje ća pasti i govorilo se o mogućem freksitu, neksitu, šveksitu...
Međutim, Britanija je upala u politički haos i bregzit služi kao upozorenje ostalim članicama EU.
Izabel Hofman, koja prati javno mnjenje u EU za njemačku nezavisnu fondaciju Bertelsman, kaže da je bregzit pomogao reputaciji EU.
„Vidimo efekte bregzit u brojkama kada je u pitanju podrška EU. Ona je porasla da 10 procentnih poena od referenduma 2016. Sada ima otprilike 70 odsto ljudi koji bi kazali da bi glasali za ostanak njihove zemlje u EU”, kazala je Hofman.
Nova anketa na nivou kontinenta je pokazala da je podrška ostanku u EU iznad 80 odsto u većini država članica.
Ispitivanje agencije Kantar je pokazalo da je najveća podrška ostanku u EU u Luksemburgu (94 odsto), Portugalu (92 odsto), Irskoj (91 odsto) i Holandiji (91 odsto), prenio je britanski „Indipendent”.
Pored Britanije, najveća podrška izlasku je u Češkoj Republici, gdje 66 odsto podržava ostanak a 34 procenta je za napuštanje bloka. Italija je sljedeća država sa najviše evroskeptičnih građana, pri čemu bi 78 odsto ostalo a 28 odsto otišlo. Austrija i Francuska su treća i četvrta kada je u pitanju evroskeptičnost.
U svakoj državi, osim u Češkoj Republici, više od 70 odsto birača je za ostanak, pri čemu je u otprilike dvije trećine podrška iznad 80 odsto.
Što se tiče britanskog javnog mnjenja, 55 odsto je za ostanak, a 45 odsto za breksit, što je blagi pomak u korist pristalica članstva u EU.
Vjeruje se da je, osim breksita, na porast podrške EU uticalo ublažavanje mjera štednje širom kontineta i sve veće udaljavanje od vrhnuca krize eurozone.
Bivši grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu kaže da podrška EU nije porasla samo zbog straha od haosa koji bi donio razvod poput bregzita nego i to što sve više Evropljana, čini se, cijeni EU i „vidi zajedničku sudbinu onako kako to nije bio slučaj prije pet godina”, navodi portal NPR.
Međutim, problemi Evropske unije su daleko od rješavanja. Ekonomski rast usporava, stanovništvo stari, a kritičari bloka stiču sve veću političku moć. Populizam je veća prijetnja nego što je bio 2016.
Sljedećeg mjeseca se odražavaju izbori za Evropski parlament, gdje se očekuje uspjeh evroskeptičnih i populističkih stranaka.
Lideri EU će održati samit sljedeće mjeseca u Rumuniji, gdje će otkriti planove za budućnost bloka i ideje o njegovoj obnovi.
Bonus video:
