Trampov prikaz NATO-a kao saveza u krizi izazvao je zabrinutost da bi njegove iritatantne kritike mogle podriti podršku američke javnosti i rizikovati posvećenost SAD kolektivnoj odbrani, ocijenile su diplomate.
Saveznici su izašli zbunjeni i uzdrmani sa dvodnevnog samita NATO-a, gdje ih je Tramp „muštrao“ zbog, kako smatra, nedovoljne potrošnje na odbranu, optužio Njemačku da je zarobljenik ruske energije i izazvao vanredni sastanak lidera koji su pokušali da ublaže posljedice neočekivane tirade.
Diplomate NATO-a su se žalile da je drama oko Trampovih direktnih komentara zasjenila velike odluke koje su saveznici donijeli u oblastima od vojne potrošnje preko novog oružja i strategija za suprostavljanje naporima Rusije da destabilizuje Zapad sajber napadima i tajnim napadima, piše Rojters.
„Postojao je jaz između ideje koja je potekla od Trampa da postoji neka kriza, i realnosti da je to bio jedan od najvažnijih samita posljednjih godina“, rekao je Rojtersu jedan visoki diplomatski izvor.
Dok je trajao samit, Tramp je na Tviteru dovodio u pitanje vrijednost NATO-a, a kasnije je rekao novinarima da članice vojnog saveza „nisu radile ono što bi trebalo“ dok on nije došao u Brisel i da je bio „krajnje nesrećan“ do svoje intervencije.
Potom je sebi pripisao „potpunu zaslugu“ za povećanje vojne potrošnje, iako je ona zapravo dogovorena 2014, i upozorio da „NATO pomaže Evropi više nego nama“.
Međutim, na samitu je postignut dogovor i oko nove misije obuke za Irak, dodatno finansiranje trupa u Avganistani i upućen je poziv Makedoniji da se pridruži NATO-u.
Rojters navodi da će Alijansi sada možda biti potrebni prijatelji u Kongresu i Republikanskoj i Demokratskoj stranci da se više založe kako bi se spriječila trajna šteta po imidž NATO-a u SAD.
Američki Senat je većinski odobrio predlog u znak podrške NATO-u uoči ovonedjeljnog samita, a bivši državni sekretar Džon Keri je pozvao na više takvih akcija.
„Dosta je bilo“, rekao je ovaj demokrata o Trampovom ponašanju na samitu.
„To nije dobro za SAD i postoje ljudi u Kongresu, kao što je juče jasno pokazalo glasanje u Senatu - koji to znaju i to moraju reći“, napisao je Keri na Tviteru.
Odluke sa samita, koje su dogovor svih 29 vlada članica, privukle su malu pažnju javnosti, a jedinstvo su podrile Trampove tvrdnje da je dobio nova obećanja za vojnu potrošnju.
To je primoralo lidere Francuske i Italije na demantije, koji su dominirali konferencijama za novinare nakon samita.
On je tu tvrdnju ponovio u petak u Britaniji.
„Postoji zabrinutost da to nije samo buka koju bi trebalo ignorisati, jer je percepcija realnost, i ovaj predsjednik bi mogao biti sa nama još šest godina“, kazao je diplomatski izvor.
Tokom razgovora iza zatvorenih vrata na samitu, Tramp je upozorio evropske vlade da će, ako ne budu trošile više na odbranu, SAD „morati da gledaju da krenu svojim putem“, kazali su izvori za Rojters.
Kako navodi BBC, sada postoji istinski strah da bi drugi Trampov mandat marginalizovao NATO i jako oštetio njegovu transatlantsku kičmu.
NATO, osnovan 1949. da bi obuzdao vojnu prijetnju od Sovjetskog Saveza, oslanja se na vojnu superiornost SAD pri suočavanju sa nizom prijetnji na evropskim granicama, uključujući oporavljenu Rusiju i militantne napade, ističe Rojters.
Posvećenost uzajamnoj odbrani je temelj Alijanse i bilo kakav nagovještaj da SAD neće priteći u pomoć Evropi zato što, kako je rekao Tramp, duguju „ogromnu“ sumu, mogao bi biti udarac za njeno odvraćanje, dodaje britanska agencija.
„Predsjednik Tramp nije preduzeo štetne akcije protiv NATO, ali njegove riječi nanose štetu,“ kaže Adam Tomson, bivši britanski ambasador u NATO, trenutno direktor Evropske mreže za liderstvo sa sjedištem u Londonu.
Pošto se obrušio na NATO saveznice zato što nisu dostigle cilj vojne potrošnje od dva odsto BDP-a, Tramp je rekao kolegama liderima u Briselu da bi želio cilj od četiri odsto, približno američkom nivou, a potom proglasio pobjedu jer ih je primorao da djeluju.
On je takođe rekao da očekuje lakši samit sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom sjutra u Helsinkiju, što je u suprotnosti sa optužbama Zapada da Moskva nastoji da podrije evropske demokratije.
Portal “Politiko” ocjenjuje da je Trampovo ponašanje na samitu pobjeda za ruskog predsjednika s obzirom na to da je „jedan od Putinovih strateških ciljeva da podijeli zapadnu alijansu, koju vidi kao smrtnu prijetnju.
„Ako Tramp pozdravi Putinova prazna obećanja da Rusija više neće slabiti zapadne demokratije pokušajima da manipuliše izborima i da će prestati da koristi vojnu silu protiv svojih susjeda, to će dodatno oslabiti američku odbranu i evropsku solidarnost protiv Moskve,“ kaže autorka Evelin Farkaš.
Ona dodaje da bi se moglo lako desiti da se EU i NATO podjele oko toga šta predstavlja egzistencijalnu prijetnju za članice Alijanse koje se graniče sa Ruskom Federacijom i Bjelorusijom, kao i za druge u istočnoj Evropi, na Kavkazu i Balkanu, „koje su suočene sa svakodnevnim manipulacijama Moskve”.
Odustajanje od samita nije rješenje, nemoguće ga je ignorisati
Jedna od opcija koju su iznijele diplomate je da se potpuno odustane od redovnih NATO samita i vrati na period iz 1980-ih, gdje su takva okupljanja na nivou lidera bila manje uobičajena i kada su donošenjem odluka uglavnom bavili ministri odbrane i spoljnih poslova. Međutim, Adam Tomson kaže da to nije realna opcija.
„Ne možete ignorisati Trampa, on će naći način da se čuje njegov glas.“
Neki evropski zvaničnici smatraju da bi NATO trebalo da samouvjerenije opovrgava Trampove izjave o Alijansi.
Trampove tvrdnje da SAD plaćaju 90 odsto evropske bezbjednosti i NATO su pogrešne, prema podacima Alijanse.
Dok američki vojni troškovi čine 70 odsto vojnih budžeta savezničkih vlada zajedno, samo 15 odsto te potrošnje otpada na Evropu i odbranu povezanu sa NATO, ističe Rojters.
Vašington plaća oko 22 odsto redovnih troškova NATO-a, uključujući sjedišta i opremu koja se zajednički finansira, poput izviđačkih aviona AWACS.
Tramp je takođe rekao da Njemačka i ostali duguju novac SAD i NATO-u, ali su doprinosi saveznika dobrovoljni i postoje višestruki budžeti.
Prema podacima NATO-a, SAD godišnje na odbranu troše 3,5 odsto BDP-a, iako je Tramp rekao da izdvajanje iznosi četiri procenta.
Bonus video:
