Strategija za saobraćaj nije plod struke - Vijesti.me
PROF. DR VUJADIN VEŠOVIĆ, DEKAN FSKL

Strategija za saobraćaj nije plod struke

“U izradi dokumenta koji treba da spriječi greške pri planiranju, projektovanju i izgradnji, i koje se ne mogu ispraviti, nijesu učestvovali diplomirani inženjeri saobraćaja ni jedini fakultet iz ove oblasti u Crnoj Gori”

Prof. dr Vujadin Vešović
Prof. dr Vujadin Vešović (Foto: Saša Marković)

Strategija razvoja saobraćaja Crne Gore 2019-2035, usvojena 27. juna ove godine, nije plod nauke i struke, jer ju je izradio autorski tim u kome nema diplomiranih inženjera saobraćaja, a u njenu izradu nije uključen ni jedini Fakultet iz ove oblasti u Crnoj Gori, što može da dovede do nepopravljivih posljedica, tvrdi prof. dr Vujadin Vešović, dekan Fakulteta za saobraćaj, komunikacije i logistiku iz Budve (FSKL).

“Projektovanje i izgradnja saobraćajne infrastrukture je izuzetno složen, kompleksan i odgovoran posao i zahtijeva multidisciplinarne timove, među kojima u prvom redu diplomirane saobraćajne inženjere koji treba da na osnovu sveobuhvatnih istraživanja izrade studije i tehnološke projekte, od ideje do glavnog projekta, i da definišu karakteristike te infrastrukture”, kaže Vešović.

“Zbog velikog značaja saobraćajne infrastrukture i velikih troškova njene izgradnje, ona mora da se planira na duže rokove. Greške koje se naprave u planiranju, projektovanju i izgradnji, ne mogu se ispraviti. Upravo tome bi trebalo da služi Strategija razvoja saobraćaja”, dodaje on.

“Međutim, autori ovog važnog dokumenta su dva eksperta iz Grčke, zatim prof. dr Jasmina Ćetković sa Ekonomskog fakulteta, kao i mr Angelina Živković, mr Emina Mujević-Kara i mr Bisana Bibić iz Ministarstva saobraćaja i pomorstva”, kaže profesor Vešović i dodaje da je FSKL morao da bude uključen u izradu Strategije.

“Prvi razlog za to je stručnost nastavnog osoblja, jer su profesori FSKL vodeći u ovoj oblasti u regionu, vodili su i radili strateške projekte iz oblasti saobraćaja, a rješavali su i probleme saobraćaja velikih gradova u Evropi i svijetu. Takođe, na Fakultetu je diplomiralo skoro tri stotine studenata iz oblasti saobraćaja”.

“Napominjem da je FSKL dobio prestižnu nagradu ‘Brend Leader Award 2018’, kao lider u postavljanju novih standarda u visokoškolskom obrazovanju stručnih kadrova u oblasti saobraćaja, transporta, logistike i komunikacija u regionu Jugoistočne Evrope.

Vešović je nezadovoljan odnosom državnih organa prema samom Fakultetu, kao i prema saobraćajnoj problematici.

“Fakultet nije bio uključen u realizaciju projekta auto-puta Bar - Boljare, iako je profesor FSKL prof. dr Ljubiša Kuzović bio jedan od vodećih stručnjaka za projektovanje puteva ne samo u regionu, već i u svijetu, i bio je dobitnik najvećih svjetskih priznanja. Profesor Kuzović dao je značajan doprinos početku izgradnje auto-puta Beograd - Južni Jadran, za koji je uradio idejna rješenja, organizujući ili učestvujući u brojnim skupovima, okruglim stolovima i konferencijama.”

“Evropska investiciona banka dala je Crnoj Gori kredit od 300.000 eura da se na dionici Podgorica - Mateševo utvrdi da li treba graditi pun profil auto-puta, polu auto-put ili brzu magistralu. Naš fakultet je učestvovao na tenderu i bili smo spremni da uradimo projekat i za 30 odsto predviđenih sredstava, ali projekat je dobila strana organizacija. Pošto izabrana organizacija u svom projektu nije dala nikakva rješenja, profesor Kuzović je na Svjetskom kongresu o putevima u Rijadu u svom referatu “Racionalno projektno rješenje auto-puta za nedovoljno veliki saobraćaj u ekstremno teškim uslovima terena” kao primjer obradio autoput od Podgorice do Mateševa”.

“Iako smo prošle godine u Budvi zajedno sa Saobraćajnim fakultetom iz Beograda, Fakultetom prometnih znanosti iz Zagreba, Fakultetom za pomorstvo i promet iz Portoroža, Fakultetom za saobraćaj i komunikacije iz Sarajeva i Saobraćajnim fakultetom iz Doboja organizovali Međunarodni simpozijum “Strateški razvoj saobraćaja Jugoistočne Evrope”, na njemu se nije pojavio niko iz našeg Ministarstva saobraćaja i Privredne komore iako su o Simpozijumu blagovremeno obaviješteni i pozvani.

“Zatim, u maju je u Podgorici u organizaciji Ministarstva nauke i predstavništva Ujedinjenih nacija održan skup “Globalna sjednica bezbjednosti saobraćaja”. Uz uvažavanje što je skup organizovan na visokom nivou, bili smo iznenađeni da se FSKL poziva da pošalje predstavnika da prisustvuje skupu, a ne da obezbijedi izlaganje, iako Fakultet ima i centar za bezbjednost, i značajne rezultate u ovoj oblasti, uključujući i trogodišnji naučno-istraživački projekat. Takođe, Fakultet nije bio uključen u izradu nacrta Zakona o bezbjednosti u drumskom saobraćaju”, objašnjava Vešović.

Koliko je važno da diplomirani saobraćajni inženjeri budu uključeni u rješavanje saobraćaja u Crnoj Gori najbolje pokazuje primjer pruge Beograd - Bar, kaže Vešović. 

Pošto u projektnom timu nije bilo inženjera saobraćaja, došlo je do dugoročnih posljedica. Dok su pruge u Zapadnoj Evropi u to vrijeme modernizovane za brzine do 160 km/h, dugo očekivana pruga od Beograda do Bara je projektovana sa prevaziđenim elementima, za brzine od 70 do 80 km/h, osim rijetkih dionica na kome je voz mogao da se kreće 100 km/h. Umjesto da je voz od Beograda do Bara putovao samo četiri sata, on danas, na pragu treće decenije trećeg milenijuma putuje skoro tri puta više.”

Ranžirna stanica mogla da omete razvoj Luke Bar

Projektom pruge Beograd - Bar, bilo je predviđeno da željeznička ranžirna stanica bude u Baru, priča profesor Vešović. 

U međuvremenu je u Institutu “Kirilo Savić” tim diplomiranih inženjera među kojima je bio i on sam kao tadašnji direktor OOUR-a saobraćajno-transportne djelatnosti Titograd, uradio studiju “Idejno rješenje organizacije željezničkog saobraćaja na dijelu pruge Titograd - Bar sa tehničkim rješenjem”. 

Autori studije su argumentovano dokazali da ranžirna stanica ne treba da bude u Baru, već u tadašnjem Titogradu, što su podržali i tadašnji predsjednik Opštine Bar i generalni direktor Luke Bar. Tako je Bar oslobođen kolosijeka ranžirne stanice, čime su stvoreni preduslovi da Luka Bar postane svjetska luka.


Vidi sve komentare