Studenti će moći da obavljaju praksu u državama EU - Vijesti.me
ERASMUS PLUS PROGRAM

Studenti će moći da obavljaju praksu u državama EU

Generalna direktorica Direktorata za visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvjete, Mubera Kurpejović, kazala je da Erasmus plus program ima više prednosti, od kojih je jedna, kako je navela, mogućnost izgradnje i unaprjeđenja kapaciteta

UCG, Univerzitet Crne Gore
UCG, Univerzitet Crne Gore (Foto: vijesti)

Crnogorskim studentima će, od ove godine, u okviru Erasmus plus programa, biti omogućeno da obave praksu u trajanju od dva do 12 mjeseci u nekim od preduzeća u Evropske unije (EU), saopšteno je na Erasmus plus info danu.

Koordinatorka Nacionalne Erasmus plus kancelarije u Crnoj Gori, Vanja Drljević, kazala je da je kroz Erasmus plus program finansirano 12 projekata izgradnje kapaciteta, a od toga, kako je precizirala, dva projekta koordiniraju Pravni fakultet Univerziteta Crne Gore i Univerzitet Donja Gorica.

 "Kroz projekte međunarodne kreditne mobilnosti, studenti će biti u prilici ne samo da provedu jedan ili dva semestra na nekom od univerziteta u EU, već će moći da koriste mogućnost prakse i od dva do 12 mjeseci provedu u nekom preduzeću, firmi u EU, što se poklapa sa Strategijom razvoja visokog obrazovanja, jer u skladu za Zakonom taj vid prakse je obavezan“, navela je Drljević u Rektoratu Crne Gore.

Prema njenim riječima, to bi trebalo da bude podsticaj za univerzitete i za biznis sektor da se napravi dobra komunikacija u cilju, kako je navela, stvaranja povoljno okvira za privlačenje stranih studenata koji bi došli u Crnu Goru.

„U ovoj godini imali smo tri projekta izgradnje kapaciteta, 54 projekta međunarodne kreditne mobilnosti, jedan projekat u kojem učestvujemo kao pridružen partner u Erasmus Mundus Joint Master programu, i jedan projekat Žan Mone. Ono što je bitno da sva tri univerziteta učestvuju u ovom programu“, istakla je Drljević.

Vršilac dužnosti rektora Univerziteta Crne Gore, Danilo Nikolić, podsjetio je da je u proteklih devet godina Univerzitet učestvovao u 16 Erasmus Mundus partnerstava, dok je, kako je naveo, oko 300 studenata i istraživača bilo na razmjeni.

„Od 2014. godine, kroz Erasmus plus program, Univerzitet Crne Gore nastavio je dobru praksu učešća u projektima za izgradnju kapaciteta i projektima za keditnu mobilnost. Trenutno se realizuje osam projekata za izgradnju kapaciteta, od kojih je jedan koordinatorski i sedam u kojima Univerzitet Crne Gore učestvuje u svojstvu partnera“, rekao je Nikolić.

Kada je u pitanju kreditna mobilnost u okviru Erasmus plus programa, kako je istakao, sklopljena su 73 ugovora za kreditnu mobilnost, „a 290 studenata i istraživača bilo je na razmjeni do sada“.

„Mobilnost je od neprocjenjive važnosti za studente, akademsko i neakademsko osoblje i njihov dalji profesionalni razvoj“, ocijenio je Nikolić.

Generalna direktorica Direktorata za visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvjete, Mubera Kurpejović, kazala je da Erasmus plus program ima više prednosti, od kojih je jedna, kako je navela, mogućnost izgradnje i unaprjeđenja kapaciteta.

„Ono što je takođe važno je unapređenje i implementacija obrazovnih politika. Prije dvije godine smo počeli sa značajnim reformama koje se tiču obrazovnog sistema, ne samo visokog obrazovanja, nego i drugih nivoa. Važno je da imate i podršku i korisitite tuđa iskustva kako bi došli do najkvalitetnijih i najboljih rješenja“, rekla je Kurpejović.

Trenutno u Crnoj Gori se, kako je istakla, realizuje 12 projekata.

„Ono što je takođe važno osim ovog broja projekata jeste da sve ustanove visokog obrazovanja u Crnoj Gori učestvuju u Erasmus plus programu. To nije zanemarljivo jer kad smo počeli situacija nije bila takva“, kazala je Kurpejović.

Šef Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori, Aivo Orav, podsjetio je da Erasmus plus program pruža mogućnosti studentima, nastavnicima, akademskom osoblju, volonterima i onima koji rade sa mladima da izgrađuju svoje vještine i kompetencije širom Unije i u inostranstvu.

„Zahvaljujući ovom programu, više od tri miliona studenata studira i obučavaju se u drugim zemlajama EU. Mobilnost i učenje jačaju naš identitet kao Evropljana i pozitivno utiču ne samo na posledice, već i na naše institucije i kvalitet obrazovanja“, istakao je Orav.

 On je kazao da su iz Crne Gore uspješno aplicirale tri institucije visokog obraovanja za tri projekta na teme energetskog tržišta, poljoprivrede i zdravstva.

 Profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta Crne Gore, Goran Nikolić, je, govoreći o projektu „Jačanje kapaciteta u visokom školstvu u oblasti medicine bola u zemljama Zapadnog Balkana“, kazao da je medicina bola veoma značajna u holističkom pristupu liječenju i terapiji svakog pacijenta

„Prepoznavanje bola i njegov adekvatan tretman je nešto od savremenih paradigmi u medicini.Većina bolesnika, posebno bolesnika sa malignim tumorima, reumatskim bolestima, neutrološkim oboljenjima imaju u kliničkoj slici veoma prisutan bol. Tako da je to ciljna grupa gdje želimo prvestveno da umanjimo efekte bola i time povećamo efekte liječenja“, istakao je Nikolić.

Profesorica Fakulteta za informacione tehnologije Univerziteta Mediteran, Snežana Šćepanović, predstavila je projekat „Tržišta električne energije i inženjersko obrazovanje“ čiji je cilj, kako je pojasnila, modernizacija visokog obrazovanja u zemljama zapadnog Balkana uz uvođenje novih nastavnih planova i programa u oblasti elektroenergetskih pametnih mreža i tržišta električne energije.

„Ono što je poseban značaj ovog projekta jeste što će biti razvijeni i implementirani u studijske programe novi kurikulumi za pametne energetske mreže na nivou osnovnih studija, a u planu je razvoj akreditacija novih master studija u području pametnih energetskih mreža i tržišta električne enrgije“, navela je Šćepanović.

Profesor Univerziteta Donja Gorica, Vladan Božović, je, govoreći o projektu „Inicijativa za urbanu poljoprivredu na zapadnom Balkanu“, kazao da je riječ o novom konceptu koji je dosta aktuelan u Evropi.

„Cilj projekta je da se na Fakultetu za prehrambenu tehnologiju, bezbjednost hrane i ekologiju uvedu novi kurikulumi koji će se odnositi na novi nastavni program urbane poljoprivrede. Urbana poljoprivreda podrazumjeva poljoprivredu u velikim gradovima. To je koncept koji je zaživio u velikim svjetskim metropolama gdje na krovovima zgrada i na balkonima postoji poljoprivredna proizvodnja“, pojasnio je Božović.

Predstavnica Alumni asocijacije za Zapadni Balkan, Nina Sekulović, kazala je da je cilj te asocijacije da izgradi snažnu saradnju na regionalnom nivou koja bi, kako je navela, bila predvođena sa mladima

„Na taj način bismo jačali vezu između alumnista u smislu da oni mogu da podijele iskustvo koje imaju, razmjene znanje i prevaziđu zajedničke izazove. Mapiranje i praćenje alumnista je jedno od ciljeva asocijacije, kao i asistencija i modernizacija visokog obrazovanja i usklađivanje sa EU modelom studija“, navela je Sekulović.