Crna Gora nema preciznu statistiku o tome koliko je zaposlenih u ICT sektoru, koliko u državi ima ICT kompanija, te koliko one učestvuju u crnogorskoj ekonomiji.
“Informacije o veličini i strukturi IT tržišta u Crnoj Gori nijesu u potpunosti pouzdane, jer ne postoje posebni statistički podaci za taj sektor”, kazao je “Vijestima” Veselin Dragićević, sekretar Odbora Udruženja informacionih i komunikacionih tehnologija Privredne komore.
U Centralnom registru privrednih subjekata upisano je nešto više od 430 firmi koje formalno pripadaju IT sektoru. Od tog broja, kaže Dragićević, oko 49 odsto čine proizvođači i distributeri računara i računarske opreme, a 51 odsto proizvođači i distributeri računarskih usluga i programa.
Crnogorske ICT kompanije, saglasni su u Privrednoj komori, moraju da pređu na višu fazu poslovanja - novije tehnologije, softverski inženjering, kvalitetna i integrisana rješenja, umjesto proste prodaje. Prodaja hardvera čini 80 odsto crnogorskog ICT biznisa
Računica Zavoda za statistiku (Monstat) je malo drugačija. Oni uzimaju broj aktivnih poslovnih subjekata kojih je u Crnoj Gori, prema podacima od 15. oktobra, 23.788. U Monstatu procjenjuju da je učešće ICT sektora u tom broju 1,49 odsto, što je oko 350 firmi.
Dragićević smatra da je, uprkos velikom broju registrovanih firmi, ta oblast nedovoljno razvijena.
Crnogorske ICT kompanije, saglasni su u Privrednoj komori, moraju da pređu na višu fazu poslovanja - novije tehnologije, softverski inženjering, kvalitetna i integrisana rješenja, umjesto proste prodaje. Prodaja hardvera čini 80 odsto crnogorskog ICT biznisa.
“Svega nekoliko kompanija se ozbiljnije bavi složenijim informatičkim rješenjima, uslugama i razvojem softvera, a trebalo bi ih biti znatno više. Za razvoj softvera su potrebni multidisciplinarni timovi u firmama (više od 20 zaposlenih), a takvih firmi u Crnoj Gori je veoma malo”.
Konsultantska firma IDC Adriatics objavila je nedavno rezultate istraživanja IT tržišta u regionu, koje obuhvata IT tržišta regiona. Sto, po prihodu, najvećih IT kompanija u toj regiji prošle godine je ostvarilo ukupne prihode od 2,53 milijarde eura, a zapošljavali su nešto više od 13.000 radnika. U odnosu na godinu ranije, ukupni prihodi su povećani za 2,2 odsto, dok je broj zaposlenih smanjen za 1,4 odsto.
Iz Privredne komore ranije je saopšteno da je većina informatičkih firmi u Crnoj Gori u prvoj polovini 2012. imala pad prihoda od 20 do 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu, poslujući uglavnom na ivici rentabilnosti ili ispod nje.
Koliko država vodi računa o razvoju ICT sektora govori i sljedeći podatak: budžet Ministarstva za informaciono društvo i telekomunikacije u ovoj godini iznosi 4,27 miliona, duplo manje nego 2009, kada je u toj kasi bilo 10 miliona
“Najveći problem koji prati poslovanje IT firmi je nedostatak projekata. Uzrok malog obima posla i slabog razvoja nije vezan samo za IT firme, već i tržište koje, ako izuzmemo banke i telekomunikacione provajdere, ne iskazuje potrebnu tražnju za korišćenjem IT”, kaže Dragićević.
Uz nepoznavanje i neshvatanja potrebe za IT servisima, dodaje on, otežavajući faktor je i novac za investiranje u IT.
“Saradnja IT firmi sa državnom upravom uslovljena je aktivnostima na primjeni servisa u javnom sektoru. Crna Gora na putu ka EU mora da unaprijedi registre stanovništva, preduzeća, evidencije zaloga nepokretnosti, kadrovskih potencijala, socijalnog statusa... Takođe, lokalne i državna uprava će svoj rad morati da baziraju na elektronskoj komunikaciji sa građanima i preduzećima putem portala”.
Dragićević navodi da, pored specifičnih problema u poslovanju koji se odnose isključivo na ovaj sektor, IT kompanije imaju barijere u poslovanju slične onima u ostalim sektorima privrede: naplata potraživanja, nedostatak finansijskih sredstava, nelojalna konkurencija, postupci javnih nabavki i radna regulativa.
On smatra da bi država trebalo da uloži značajnija sredstva u izgradnju servisa elektronske vlade, preko kojih bi građani i privreda napravili uštede kroz bržu i efikasniju komunikaciju i smanjenje troškova. Razvojna šansa je, kaže Dragićević, u stvaranju konkurentnih informacionih proizvoda i usluga.
U Udruženju ICT Privredne komore smatraju da bi, kao podsticaj unapređenju ICT sektora, u državnom budžetu trebalo značajno povećati iznos za ICT. A koliko država vodi računa o razvoju tog sektora govori i sljedeći podatak: budžet Ministarstva za informaciono društvo i telekomunikacije u ovoj godini iznosi 4,27 miliona, duplo manje nego 2009, kada je u toj kasi bilo 10 miliona.
Nedostatak znanja najveći problem
Najveći problem ICT sektora, smatra Dragićević, je znanje. “Potrebna su najveća ulaganja u znanje, kojeg u ovom trenutku nema dovoljno. To podrazumijeva objedinjavanje i unapređenje postojećeg znanja i intelektualnog kapitala i njegovo kontinuirano usavršavanje.
Saradnja putem konzorcijuma, klastera, tehnoloških parkova je poželjna u budućnosti. Treba kontinuirano raditi na stvaranju povoljnog razvojnog ambijenta, eliminisanju barijera u poslovanju, pronaći zainteresovane investitore za ulaganja u IT sektor i dati šansu domaćoj pameti da se razvija kroz buduće projekte koji će se finansirati iz budžeta i EU fondova”.
Bonus video:
