Poslodavci u Crnoj Gori umjereno su optimistični po pitanju procjena perspektiva njihovog biznisa na srednji rok, a kao glavno ograničenje budućeg rasta naveli su teškoće u obezbjeđivanju adekvatne radne snage i finansijskih sredstava, kao i visoke kamate na kredite.
Pomoćnik direktora za plan, analizu i statistiku u Zavodu za zapošljavanje (ZZZ), Goran Bubanja, kazao je, predstavljajući rezultate ankete poslodavaca, da se 41 odsto njih nije moglo izjasniti kakva će biti perspektiva njihovog biznisa u narednih pet godina.
“Njih 26 odsto očekuje rast, dok svega tri odsto očekuje smanjenje biznisa u narednom periodu”, rekao je Bubanja na konferenciji za novinare.
ZZZ anketu poslodavaca, kao redovnu aktivnosti, sprovodi već 15 godina. Cilj istraživanja je identifikacija problema na tržištu rada kako bi se određenim mjerama uticalo na njihovo rješavanje.
Istraživanje je obavljeno u decembru i januaru ove godine na uzorku od 653 poslodavca sa 21 hiljadom zaposlenih. Obuhvaćene su sve opštine, sve privredne grane realnog sektora i preduzeća svih veličina.
Bubanja je saopštio da su poslodavci u anketi ukazali na nedostatak određenih znanja i vještina i na potrebu realizacije većeg obima programa obrazovanja kojima se usklađuje ponuda i tražanja.
On je ocijenio pozitivnim što je od ukupnog broja prijavljenih slobodnih radnih mjesta, kojih je bilo 6,58 hiljada, nepopunjeno svega 7,3 odsto.
Anketirani poslodavci najčešće kao glavni nedostatak kod zaposlenih navode radnu etiku i nedostatak sposobnosti za nezavisan i samostalan rad.
Bubanja je naveo da je ZZZ analizom sezonskog zapošljavanja utvrdio da su anketirani poslodavci u prošloj godini zaposlili 4,35 hiljada osoba, što je činilo 16,2 odsto ukupnog broja zaposlenih kod tih poslodavaca.
Od tog broja stranaca je bilo 3,78 hiljada.
“Dominatno zapošljavanje sezonske radne snage je u djelatnostima usluga smještaja i ishrane, trgovine i građevinarstva i oni čine oko 55 odsto ukupnih otvorenih radnih mjesta na sezonskim poslovima”, kazao je Bubanja.
On je saopštio da po pitanju zapošljavanja stranaca postoji nedovoljna otvorenost poslodavaca.
“Veliki obim zapošljavanja stranaca u Crnoj Gori je jedna specifičnost i izuzetak u odnosu na sve druge zemlje, jer je u prošloj godini broj zaposlenih stranaca bio nešto malo iznad nivoa zaposlenih domaćih radnika”, rekao je Bubanja.
On je rekao da je u prošloj godini u odnosu na 2015. bilo 13,3 odsto manje zaposlenih stranaca.
“U ovoj godini, međutim, opet imamo ekspanziju zapošljavanja stranaca. Trenutno je oko 81 odsto više zaposlenih stranaca u odnosu na domaću radnu”, precizirao je Bubanja.
On je rekao da Crna Gora pokušava da Zakonom o strancima, kojim su definisane kvote, ostvari veći obim zapošljavanja domaće radne snage.
“Moguće je povećati zapošljavanje domaće radne snage i to u relativno kratkom roku u oblastima trgovine, ugostiteljstva i usluga, a u manjem obimu u građevinasrtvu”, kazao je Bubanja.
Poslodavci su se anketom izjasnili da strance više zapošljavaju, jer nema dovoljno domaće radne snage, kao i da ona neće da prihvati ponuđene uslove, nije adekvatno obučena i nema rando iskustvo.
Stranci su, prema rezultatima ankete, marljiviji, disciplinovanija i manje zahtjevni.
Anketa je pokazala da je i dalje slaba zaintersovanost poslodavca za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Kada je u pitanju Program stručnog osposobljavanja visokoškolaca, Bubanja je rekao da se po njegovom završetku kod anketiranih poslodavaca zaposlilo 65 visokoškolaca, odnosno 17,4 odsto.
On je dodao da je Program stručnog osposobljavanja dao značajne rezultate, ali da mora da se izmijeni.
“Poslodavci moraju više da se pitaju za one osobe koje zapošljavaju. Poslodavci koji ne zapošljavaju visokoškolce koje obučavaju po nama ne treba da budu učesnici Programa u narednom peirodu”, smatra Bubanja.
Poslodavci su u anketi naveli i preporuke koje se odnose na povećanje obuke nezaposlenih, smanjenje administrativnih poslova i uvođenje novih vidova elektronske komunikacije.
Bubanja je rekao da poslodavci sve više traže dodatne vještine zaposlenih.
“Deficit radne snage je kod određene grupe profesora, elektroničara, kao i zanimanja iz oblasti građevinarstva, ugostiteljstva i turizma”, zaključio je Bubanja.
Bonus video:
