Trgovine na veliko i malo, prerađivačka industrija i građevinske kompanije tri su sektora koja imaju najveće učešće u lošim kreditima koje banke ne mogu da naplate.
Te podatke saopštio je juče predstavnik Centralne banke (CBCG) Srđan Šuković na okruglom stolu o radnoj verziji nacrta zakona o dobrovoljnom finansijskom restrukturiranju koji je organizovala Montenegro biznis alijansa (MBA).
Posljednji podaci vrhovne monetarne institucije pokazuju da su na kraju prošle godine nekvalitetni krediti, odnosno krediti u čijem vraćanju postoje kašnjenja, iznosili 468,4 miliona eura što čini 17,5 odsto ukupno odobrenih kredita.
Prema nacrtu, firmama koje postignu dogovor sa bankama o restrukturiranju loših kredita, koje banke do sada nijesu mogle naplatiti, država će omogućiti plaćanje poreskog duga na rate.
Banke će u tim slučajevima biti oslobođene poreza na dodatu vrijednost (PDV), odnosno neće plaćati taj porez prilikom prodaje dužnikovih potraživanja.
Uz to, platiće i manje poreza na dobit jer će im se kao rashod tretirati otpisivanje duga koji nastane prilikom restrukturiranja.
„Trgovine na veliko i malo u lošim kreditima učestvuju sa 33,4 odsto, prerađivačka industrija 20,85 odsto, a građevinarstvo 14,4 odsto“, naveo je Šuković.
Generalni sekretar Udruženja banaka (UBCG) Mirko Radonjić ocijenio je da će se zakonom prvi put na sistemski način rješavati problem koji su banke do sada pokušavala same da riješe, ali da se ne treba zavaravati da će se to pitanje u potpunosti regulisati. Pozitivnim je ocijenio i to što se zakonska rješenja odnose i na kredite koji su u kašnjenju do 30 dana, a koji ne ulaze u kategoriju loših kredita.
Pomoćnik ministra finansija Bojana Bošković je rekla da je cilj Vlade i CBCG bio da pomognu u rješenju problema nelikvidnosti i kredita sa kojima se kasni u otplati.
Predstavnik MBA Vesna Daković kazala je da će zakon za privredu imati veliki značaj jer očekuju da se na taj način poveća privredna aktivnost.
Bonus video:
