Uprava Aerodroma "neefikasna" ali će kontrolisati koncesionara - Vijesti.me

Uprava Aerodroma "neefikasna" ali će kontrolisati koncesionara

Ukoliko sve bude išlo planiranom dinamikom, Vlada očekuje da cijeli proces odabira budućeg partnera i skapanja ugovora sa njim završi do juna naredne godine

Aerodrom Tivat
Aerodrom Tivat (Foto: Arhiva Vijesti)

Budućeg koncesionara kojem će Vlada na 25 do 30 godina ponuditi u zakup vazdušne luke u Tivtu i Podgorici, u ispunjavanju investicionih obaveza u proširenju i modernizaciji kapaciteta aerodroma, odnosno upravljanu njima, kontrolisaće državno preduzeće Aerodromi Crne Gore.

To pored ostaloga, piše u predlogu Koncesionog akta za aerodrome koje je pripremilo Ministarstvo saobraćaja i stavilo na javnu raspravu koja traje do 10. septembra. Prevedeno - Vlada sopstvenoj firmi za koju smatra da nije efikasna da bi upravljala i razvijala ključni državni resurs koga će „valorizovati“ koncesionar, sada povjerava da kontroliše koncesionara u obavljanju onoga što ACG nije uspio da uradi.

Ovo je samo jedna od brojnih kontroverznih i prilično nelogičnih stavki u nacrtu dokumentacije za aranžman iz koga se Vlada nada da dobije najmanje 100 miliona eura keša na ime „predujma koncesione naknade“, i 120 miliona eura ulaganja odabranog koncesionara u razvoj i modernizaciju aerodroma.

Ukoliko sve bude išlo planiranom dinamikom, Vlada očekuje da cijeli proces odabira budućeg partnera i skapanja ugovora sa njim završi do juna naredne godine.

Projektovana ukupna neto sadašnja vrijednost koristi od koncesije prema analizi Ministarstva, (avansne koncesione naknade, plaćanja godišnjeg udjela prihoda, prihodi od poreza i troškovi povezani sa javno-privatnim partnerstvom) za državu iznose 246,8 miliona evra. Kako računaju u MSP-u, to je 46,6 miliona eura veći finansijski efekat nego da aerodromima nastavi da upravlja ACG.

U dokumentaciji piše da je model davanja aerodroma u koncesiju povoljniji za Vladu jer joj omogućava da brzo dođe do svježeg novca, dobija redovno godišnju koncesionu naknadu, kao i da ne snosi rizike investicionih ulaganja u razvoj vazdušnih luka jer će ona pasti na teret koncesionara. Vlada navodi da je spremna da smanji izloženost koncesionara kreditnom riziku od eventualnog nastavka neplaćanja aerodromskih usluga od strane nacionalne aviokompanije Montenegro Airlines, na način da mu država nadoknadi taj novac.

Koncesionar će imati obavezu da na period od samo dvije godine preuzme sve zaposlene ACG u tim vazdušnim lukama, a nakon toga mogao bi da smanji broj zaposlenih uz dijeljenje otpremnina.

Država je spremna da koncesionaru dozvoli i da poveća cjenovnik svojih usluga za tzv. aeronautičke naknade i mimo aktuelnog cjenovnika ACG, a “u okviru određenih uslova i granica, u skladu sa ECAA sporazumom, EU Acquis (Direktive) i ICAO”, kao i da koncesionaru omogući da “pregovara o popustima na ove naknade sa svakom individualnom avio-kompanijom, na nediskriminatornom osnovu.”

U kabinetu premijera Duška Markovića voljni su da koncesionara za prvih pet godina, oslobode obaveze plaćanja periodične koncesione naknade (koja se obračunava u obliku fiksnog procenta od svih ostvarenih prihoda i naplaćuje po pravilu na svakih šest mjeseci), a sve “radi uračunavanja predujma dijela Koncesione naknade, i znatnih kapitalnih troškova zabilježenih u prve 4 godine poslovanja.”

Glavni predmet koncesije je projektovanje, izgradnja i finansiranje proširenja aerodromskih objekata, i poslovanje i održavanje aerodroma. To znači da se koncesionaru povjeravaju “sve aktivnosti civilnog vazduhoplovstva u pogledu aerodroma Tivat i Podgorica”. To pored upravljanja terminalima, pistama, manevarskim površinama, platformama, saobraćajnicama koje povezuju aerodrome i ostalim sadržajima obje vazdušne luke, podrazumijeva i pravo koncesionara na “razvoj nekretnina i poslovi u vezi sa terminalima (npr. logistički centar, hotel, parking za automobile, pristup vodnom transportu gdje je to izvodljivo.”

Koncesionaru se povjerava gazdovanje nad ukupno 2.526.334 kvadrata zvanično državnog zemljišta u kompleksu Aerodroma Podgorica, odnosno 544.601 kvadrata na Aerodromu Tivat kao i sva imovina preduzeća ACG na obje vazdušne luke. Vlada je svjesna da je, ipak, to formalno “državno zemljište” i te kako problematično sa stanovišta vlasništva, pa u nacrtu Koncesionog akta najavljuje da će to pitanje riješiti po hitnom postupku “o tršku Ministarstva (saoraćaja i pomorstva)”, dakle opet “preko leđa” sopstvenih građana ili institucija, kao što je to slučaj sa Opštinom Tivat koja u kompleksu ovdašnjeg aerodroma ima nespornih svojih oko pola miliona kvadrata zemlje.

“Ministarstvo se obavezuje da će steći puno pravo svojine na svim lokacijama, bez ikakvih tereta i sudskih postupaka, do dana potpisivanja Ugovora o koncesiji sa izabranim ponuđačem”, stoji u nacrtu Koncesionog akta.

Izabrani koncesionar će takođe biti odgovoran i za izradu prethodne studije procene za razvijanje Aerodroma Berane, odnosno Aerodroma Ulcinj, “u skladu sa pozitivnim propisima, u vremenskom periodu definisanim Ugovorom o koncesiji.”

Tender za dodjelu koncesije će se sprovesti u dva koraka jer će prvo biti sproveden onaj za pretkvalifikaciju zainteresovanih ponuđača. Vlada je odlučila da na tender mogu konkurisati ponuđači koji aktivno posluje i na kopnu i u vazduhu u najmanje jednom aerodromu koji opslužuje najmanje pet miliona međunarodnih putnika godišnje u posljednje tri godine, i najmanje jednom aerodromu koji opslužuje najmanje dva miliona putnika pojedinačno godišnje u posljednje tri godine.

Zainteresovani ponuđači moraće da dokažu da su bili odgovorni za razvijanje, projektovanje, inženjering, nabavljanje i izgradnju, ili upravljanje i nadgledanje izgradnje aerodroma minimalne ukupne vrijednosti od 300 miliona eura u posljednjih 10 godina, sa ukupnom vrijednošću izgradnje od 100 miliona eura u najmanje jednom aerodromu.

Ponuđači će takođe morati da dokažu da imaju imovinu vrijednu 200 miliona eura u posljednjih pet godina izvještavanja. U slučaju konzorcijuma, ukupna imovina svih članova konzorcijuma mora da bude najmanje 400 miliona eura u posljednjih pet godina izvještavanja. Drugi finansijski kriterijum je da ponuđač, ili ako je konzorcijum, njegov finansijski član, mora da dokaže da je finansirao infrastrukturne projekte ukupne vrijednosti od najmanje 300 miliona eura, uključujući najmanje jedan projekat od 100 miliona eura u posljednjih 10 godina.

“Stopa povrata manja nego da ACG uzme kredit od EBRD-a”

“Procjenjujemo da projekat (davanja u koncesiju) ostvaruje dodatnih +14,09% u pogledu inkrementalne ekonomske stope povrata, u odnosu na scenario “Bez projekta”. Kao rezultat toga projekat koncesije je ekonomski izvodljiv. Projekat značajno povećava društvenu korist i rezultira neto dobitkom za građane, Vladu i uspješnog ponuđača privatnog sektora”, piše pored ostalog u kost/benefit analizi davanja aerodrome u koncesiju.

Analiza EBRD-a iz avgusta 2015. koja je nudila da ACG uzme povoljan kredit od 50 miliona eura za rekonstrukciju Aerodroma Tivat, što je Vlada do sada uporno blokirala, međutim, pokazala je da je odnos benefita i ulaganja u projektu modernizacije Aerodroma Tivat po kome bi državna firma ostala njegov operater, 4,61:1.

„Stopa internog ekonomskog povrata (EIRR) za ovaj projekat je relativno visokih 24 odsto“, piše u toj analizi koju je Vlada u međuvremenu skrajnula i opredijelila se da ide u dugoročno izdavanje aerodroma.

U analizi za projekat koncesije, Ministarstvo je pošlo od pretpostavke da bi opcija „bez projekta“ koja podrazumijeva da ACG nastavi da upravlja vazdušnim lukama, značilo malo ili nikakvo ulaganje te državne firme u proširenje i modernizaciju aerodroma, iako su to iz ACG do sada u mnogo navrata demantovali tvrdeći da im Vlada namjerno „vezuje ruke“ i onemogućava investicije.