Zemlje Zapadnog Balkana ne mogu da postanu članice Evropske unije (EU) sa autoritarnim vladama, iako se njihovi čelnici predstavljaju kao reformatori, smatra Florijan Biber, profesor Centra za jugoistočne evropske studije Univerziteta u Gracu.
On smatra da evropske integracije i druge reforme ne rješavaju stvarne izazove demokratije, poput slabih institucija, autokratskih vlada.
“Mnoge vlade u regionu dobro skrivaju ili zamagljuju svoje autokratsko ponašanje, tako što su navodno reformatori i istaknute demokrate. Možda je moguće s obzirom na autoritarne tendencije u nekim zemljama EU, ali sumnjam. Upravo iskustvo demokratskog pada u Mađarskoj i Poljskoj obeshrabruje ključne članice EU da prihvate nove članice koje nemaju jasan demokratski pravac. Teško je zamisliti da bi Srbija pod kontrolom Aleksandra Vučića ili Crna Gora pod kontrolom Mila Đukanovića mogle da se pridruže EU”, kazao je Biber za beogradski dnevnik “Danas”.
On smatra da strategija Evropske komisije o proširenju EU, koja je nadavno predstavljena, nije ponudila uvjerljiv način za rješavanje problema u regionu. On smatra da briselska administracija ne pokazuje volju da mijenja stanje u regionu.
“Izjave zvaničnika EU pokazuju da Unija još nije voljna da identifikuje i izvrši pritisak na te vlade i njihove nedemokratske prakse. Uzmimo slučaj Makedonije. Bili su potrebni jasni dokazi, društveni pokreti i nasilni napadi u parlamentu prije godinu dana da bi EU reagovala i preduzela odlučnu i jasnu akciju”, tvrdi on.
Biber je upozorio na nacionalizam i govor mržnje u medijima bliskim vladi, napade na nezavisne medije i sprečavanje rada kritičkih medija. On smatra da je problem što EU ili njeni zvaničnici ne razumiju u potpunosti koliko je situacija ozbiljna i spremni su da zatvore oči. Upitan može li doći do pomirenja na prostoru bivše Jugoslavije, on je kazao da autokrate ne mogu da izgrade istinski dobre i produktivne bilateralne odnose.
“Oni na vlasti ostaju stvaranjem povremenih kriza zasnovanih na bilateralnim odnosima. Stoga, iskrenom pomirenju mora da prethodi otvorena debata o onome što se desilo u prošlosti. Razgovori o ratovima u Srbiji, kao i u Hrvatskoj, ali i drugim državama, fokusiraju se samo na sopstvene žrtve, a samo je mali broj društvenih aktera koji su spremni i sposobni da otvore teška pitanja o krivici, odgovornosti i zločinima. Oni koji to rade su „dežurni krivci“, aktivisti koji već dve decenije trpe kritike”, tvrdi on.
Bonus video:
