Konferencija o Zapadnom Balkanu ima za cilj demonstraciju podrške i obnavljanje poruke privrženosti EU zajedničkoj budućnosti s regionom, piše Dojče vele.
Istovremeno, i Berlin i Brisel žele da čuju istovjetnu uzvratnu poruku.
Lideri šest zemalja Zapadnog Balkana - Srbije, BiH, Crne Gore, Makedonije, Kosova i Albanije, kao i Slovenije i Hrvatske, koje su članice EU, okupiće se u četvrtak 28. avgusta na skupu u Berlinu.
Najavljujući konferenciju, iz Berlina i Brisela stižu istovjetne poruke. Portparol njemačke vlade Štefan Zajbert naglašava važnost razgovora o "otvorenim pitanjima“ u regionu i davanja "novog impulsa“ za njihovo rješavanje.
"To se posebno odnosi na jačanje i podršku saradnji u regionu kao i na približavanje Uniji, ekonomsko, politički, ali i u oblasti vladavine prava. Njemačka stoji iza obećanja da evropska perspektiva Zapadnog Balkana postoji“, navodi Zajbert.
Podrška Brisela
Brisel "pozdravlja inicijativu Angele Merkel“ i ponavlja da su regionalna saradnja i upravljanje ekonomijom "ključni faktori“ procesa proširenja.
"Imamo nešto što se zove 'nacionalizacija proširenja'. Zemlje-članice sve više učestvuju u ključnim odlukama u tom procesu, prije nego što bi se oslonile na preporuke Evropske komisije. To se posebno odnosi na Njemačku i njen Bundestag, koji je preuzeo gotovo ključnu ulogu u ocjenjivanju procesa u regionu“, objašnjava Orina Stratulat, iz Centra za evropsku politiku u Briselu
I dok u Briselu najavljuju da je balkanski samit u Njemačkoj "prvi u nizu“ i da su sljedeći već zakazani za 2015. i 2016. u Austriji, odnosno Francuskoj, evropski analitičari ukazuju na izostanak proširenja s liste prioriteta EU, na "nacionalizaciju“ tog procesa od zemalja-članica, na vidno zaostajanje pojedinih zemalja regiona, ali i na važnu činjenicu da se sastanak organizuje u trenutku zategnutih odnosa između Brisela i Moskve.
Poznavaoci evropske politike već dugo ukazuju na činjenicu da je proširenje prestalo da bude jedna od "ključnih misija“ Evropske komisije i da je taj proces sve više vođen od Savjeta EU, odnosno zemalja-članica:
"Imamo nešto što se zove 'nacionalizacija proširenja'. Zemlje-članice sve više učestvuju u ključnim odlukama u tom procesu, prije nego što bi se oslonile na preporuke Evropske komisije. To se posebno odnosi na Njemačku i njen Bundestag, koji je preuzeo gotovo ključnu ulogu u ocjenjivanju procesa u regionu“, objašnjava Orina Stratulat, iz Centra za evropsku politiku u Briselu.
Ona kaže da na taj način proces proširenja, s jedne strane, postaje inkluzivniji i demokratičniji, jer se umjesto samo odluke Brisela traži i mišljenje nacionalnih parlamenata.
"Sa druge strane tu postoji rizik od pretjeranog miješanja tehnokratskih procedura u proces koji je već postavljen, što ga udaljava od već dogovorenog i dodaje nove uslove i pravila 'uz put', što izaziva frustracije kod onih koji rade na tom procesu, ali i kod građana zemalja aspiranata na članstvo“, kaže Stratulatova i navodi primjere uticaja odluke njemačkog Bundestaga na albanski zahtjev za kandidaturu 2009. godine, ali i početak pregovora Srbije o članstvu, prošle godine.
"Čini mi se da se ovim sastankom šalje jasna poruka, ne samo zemljama Zapadnog Balkana, već i Moskvi“, smatra Nikolas Vajt
"Ipak, vrlo je važno da se ovaj sastanak održava u Berlinu. Kancelarka Merkel jeste vodeći političar u Evropi. Ona je dominantnija vjerovatno i od svojevremeno Helmuta Kola, koji je kao ravnotežu imao Francuze, čiji su lideri danas slabi. Dakle, sama činjenica da ona pitanje Balkana gleda ozbiljno usred velike krize s Rusijom, ukazuje da Evropa neće dići ruke od Balkana, da taj region ostaje evropski interes i buduća teritorija koja se neće prepustiti Rusiji. Čini mi se da se ovim sastankom šalje jasna poruka, ne samo zemljama Zapadnog Balkana, već i Moskvi“, zaključuje Vajt.
Pored najava zvaničnog Berlina i Brisela, ali i očekivanja koja dolaze iz glavnih gradova zemalja učesnica konferencije, evropski analitičari u prvi plan dnevnog reda ove konferencije stavljaju upravo pitanje "posvećenosti zajedničkoj budućnosti“, što se u ovom trenutku direktno odnosi na pitanje veza Zapadnog Balkana, pogotovo Srbije, s Rusijom.
"Mislim da će EU na svakom koraku podsjećati zemlje Zapadnog Balkana da, ukoliko žele da uđu u 'klub', moraju da poštuju njegova pravila. Nije ovdje samo pitanje trgovine, već čitavog pravnog poretka u EU, ali i balansa moći na kontinentu. Dakle, čuli smo da su Srbija, BiH i druge zemlje regiona napravile 'evropski izbor'. Ako jesu, onda to moraju i da pokažu“, smatra Nikolas Vajt.
BiH, Makedonija i Kosovo da ubrzaju ritam eurointegracija
Ocjenjujući inicijativu Angele Merkel, na osnovu koje je došlo do organizacije sastanka u Berlinu, kao "pozitivnu i konstruktivnu, a ne kritičku“, iz Centru za evropsku politiku dodaju da će se pred regionalnim liderima "pogotovo onim iz BiH, Makedonije i sa Kosova“ u Berlinu naći i pitanje njihovog zaostajanja u procesu eurointegracija.
"Ova inicijativa povezana je i sa potrebom da se suočimo sa činjenicom da postoji nedovršeni posao na Balkanu. To jeste posebno važno u trenutku kada Rusija 'vježba mišiće' u komšiluku, a neke od zemalja Balkana stoje ili čak nazaduju u procesu približavanja EU. Zato je neophodna revitalizacija tog procesa, neophodno je da se pozitivni signal ovakvog angažovanja zemalja-članica materijalizuje u konkretne korake približavanja EU i balkanskih zemalja“, zaključuje Stratulatova.
Pred berlinski sastanak na vrhu, poznavaoci evropske politike i balkanskih prilika upozoravaju "Mostar, Banjaluku i Sarajevo da ne očekuju da će im njihovi 'saveznici' doći spolja i pomoći im da riješe probleme, niti će se to dogoditi na sastanku sa Angelom Merkel".
Liderima u BiH se još jednom poručuje da moraju međusobno da sarađuju na pronalaženju rješenja za svoju zemlju.
Bonus video:
