Nerijetko se proslavljani sportisti, sa internacionalnim karijerama, odlučuju da pristupe određenoj političkoj partiji i uključe se u političku kampanju. Takav je slučaj i u Crnoj Gori, gde su se na aktuelnoj izbornoj listi vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) našla imena, proslavljenog vaterpoliste Nikole Janovića i trenera reprezentacije Crne Gore Petra Porobića. Spisak vrhunskih sportista koji su ušli u politiku je mnogo širi.
Tokom ranijih izbornih ciklusa na izbornim listama su bili, ili dali nedvosmislenu podršku - rukometašica Bojana Popović, te rukometaš Goran Đukanović koji je jedno vrijeme proveo u poslaničkoj klupi, i drugi.
Činjenica da se sve veći broj sportista odlučuje da se pridruži političkim partijama predstavlja osnovno pravo da građanin bira i da bude biran. Međutim, istovremeno se otvara veliki broj pitanja, šta su motivi za ulazak sportista sa internacionalnom karijerom u politiku, da li time sport gubi ili dobija, kakva se poruka šalje mladim sportistima?
Legenda jugoslovenske košarke Dragan Kapičić za Radio Slobodna Evropa kaže da motivi sportista za ulazak u politiku, nisu vezani za bilo kakav lični interes, već isljučivo davanje doprinosa društvu.
„Ne bih to vulgarizovao i svodio na interes i to neki banalni interes, da će neko od tih sportskih velikana imati neke posebne privilegije ili ne znam šta. Ja to gledam drugačije. Svi mi smo, kako u Crnoj Gori tako u Srbiji ili bili gdje drugo, dio nekog društva, možda i nekakav elitni dio jer sport danas znači mnogo više nego što je nekada značio. Sportista ima pravo da misli i razmišlja i politički često bolje rezonuje nego mnogi koji prate određene opcije politike. I samim tim ja ne vidim ništa loše da sport bude uključen u toj mjeri i da jednostavno sportisti kao pojedinci daju doprinos društvu, a samim tim i sportu“, kaže Kapičić.
Takođe sportska jugoslovenska legenda u boksu Miodrag Perunović, koji je i sam u jednom trenutku ušao u politiku, kaže da bi trebalo da bude najnormalnija stvar u demokratskom sistemu da se svaki čovjek, pa i sportista, politički opredijeli ili angažuje. Međutim, Perunović naglašava da na prostoru bivše Jugoslavije, demokratsko pravo ima svoje specifičnosti. Jedna od takvnih specifičnosti je činjenica da najveći procenat sportista daje podršku političkim partijama koje su na vlasti.
„Veliki procenat vrhunskih sportista se opredjeljuje i daje podršku onim partijama koje su na vlasti. I to je donekle razumljivo jer sport i sportisti zavise od političara koji su na vlasti. I rekao bih, da je to ono što ljudima smeta, što u tim angažovanjima prepoznaju obostrani interes kao glavni motiv. Naime, sportisti tako pokušavaju i uspijevaju da obezbjede materijalne uslove za sebe ili svoj sport i dalji angažman u sportu i razvoj njihovih karijera. Ja bih rekao na osnovu svog iskustva i sagledavanja svih dešavanja koja govore o ovoj temi, da sportista bude i ostane samo to. Jer tako će najbolje sačuvati i sebe i svoj ugled“, kaže Perunović.
Da li sport dobija ili gubi ulaskom proslavljenih sportista u politiku, pitanje je koje smo postavili Draganu Kapičiću. On kaže da sport ne može da bude oštećen.
„Ne bih se složio sa nekim ko će da kritikuje nekoga ko podržava neku političku opciju. Odnosno mogu da smatram da je to procjenjeno malo površnije i ne bih nikada kritikovao osobu određenog formata koja je sad u političkoj igri da griješe ili da prave štetu sportu. Naprotiv, mogu da budu upravo u okviru onih opcija kojima su dali podršku, ne ko će dati novu liniju razmišljanja koja nije uobičajena. Jer jednostavno, to proizilazi od ljudi koji su svjetski u mnogo čemu, pa i u nekakvom izlaganju, pameti i procjenama. To može da bude više korisno nego neka velika greška, ali stvar je individualna“, ocjenio je Kapičić.
Miodrag Perunović ipak vidi određene negativnosti po sport od ulaska sportista u politiku i smatra da to može negativno uticati na mlade sportiste.
„Mislim da to dosta negativno utiče na ostale sportiste, prije svega na mlade ljude koji počinju da se bave sportom i na sport uopšte kao djelatnost kojom se mladi ljudi bave. Mislim da nije dobro da se unaprijed pripremaju za to da će doći čas kada će morati da se nekom priključe i budu, sulovno rečeno podrška ili pomoć, bez obzira na to šta iskreno i intimno misle o toj ideji kojoj tobože pristupaju. To je loše, prije svega što se mladi ljudi od početka uče da imaju dvostruke poglede i aršine“, smatra Perunović.
Bonus video:
