Popović: Građani ne osjećaju Vladin ekonomski rast, nego žive sve teže - Vijesti.me

Popović: Građani ne osjećaju Vladin ekonomski rast, nego žive sve teže

“Poseban problem je što 188 hiljada zaposlenih ne može da podnese teret penzionih i socijalnih davanja ni na kratki rok, a ne dugoročno”, rekla je Popović na konferenciji za novinare

Zdenka Popović
Zdenka Popović (Foto: Demokratska Crna Gora)

 Građani ne osjećaju rast i razvoj ekonomije, onako kako to saopštavaju predstavnici Vlade, već žive sve teže, ocijenila je poslanica Demokratske Crne Gore, Zdenka Popović.

 "Građani ne osjećaju taj rast, jer ne potiče iz realne ekonomije. Kakav je to rast koji nije doveo do povećanja novih radnih mjesta”, pitala je Popović.

Ona je, kako je saopšteno iz Demokrata, kazala da je po podacima Zavoda za zapošljavanje (ZZZ) u oktobru registrovano 41,3 hiljade nezaposlenih, odnosno stopa nezaposlenosti je 18,42 odsto ili 1,8 odsto veća nego u istom periodu prošle godine. 

“Poseban problem je što 188 hiljada zaposlenih ne može da podnese teret penzionih i socijalnih davanja ni na kratki rok, a ne dugoročno”, rekla je Popović na konferenciji za novinare.
  
 Ona je navela da ako se tome doda činjenica da je javni dug, na kraju septembra dostigao iznos od 3,1 milijardu eura, a da je zaduženje svakog građanina samo po osnovu javnog duga pet hiljada eura, onda je jasno kakvu ekonomsku politiku vodi Vlada.
  
 Popović je navela da je stopa inflacije u ovom periodu duplo brže rasla u odnosu na rast zarada. Samo u periodu od januara do oktobra stopa rasta potrošačkih cijena je 2,8 odsto bila veća u odnosu na isti period prošle godine. 

“U posljednjih šest godina inflacija je porasla 9,3 odsto, a rast zarada je iznosio 4,72 odsto. Ovo znači da je rast zarada bio duplo sporiji od rasta inflacije, a kupovna moć građana je opala 4,85 odsto”, dodala je Popović.
  
Ona je kazala da sve to ukazuje da premijer Duško Marković iznosi netačne podatke i manipuliše ekonomskim pokazateljima. 

“Rast i razvoj ekonomije, onako kako to saopštavaju predstavnici Vlade, imamo samo u glavama tvoraca neoliberalnog ekonomskog koncepta. Građani ne osjećaju taj rast i razvoj, već sve teže žive, a ovi makroekonomski pokazatelji koje sam prezentovala to jasno potvrđuju”, kazala je Popović.

Prema njenim riječima, u posljednje dvije godine, kao što je to obećano, umjesto dinamičnog ekonomskog razvoja došlo je do pogoršanja svih makroekonomskih pokazatelja: povećanje spoljno trgovinskog deficita, javnog duga, stope nezaposlenosti, posebno mladih visokoškolaca, povećanje sive ekonomije, problemi oko naplate poreskog duga se samo usložnjavaju, a evidentna je velika poreska nedisciplina. 

“Sve ovo prati ogromna nelikvidnost privrede, smanjena privredna aktivnost i tržište koje nije konkurentno”, rekla je Popović.

Ona je navela da je za očekivati bilo da će se Marković obratiti javnosti i saopštiti koje su to strukturne reforme preduzete kako bi se poboljšali ključni makreokonomski pokazatelji i da li je ispunjeno bilo koje obećanje koje je saopštio u Ekspozeu, a koje se tiče vođenja ekonomske politike Crne Gore.

“Nesporna činjenica je da je naša privreda na koljenima, a ekonomija najvećim dijelom orjentisana na turizam, trgovinu i uslužne djelatnosti”, dodala je Popović.
  
Takođe, ona je rekla da Marković, umjesto kritičkog osvrta na polovini svog mandata, u maniru svog prethodnika Mila Đukanovića i dugogodišnjih ministara u Vladi, pohvalio time da je Crna Gora lider u regionu po ekonomskom rastu i da to potvrđuju makroekonomski pokazatelji. 

 "Ovim je premijer jasno dokazao da je dobro izučio strategiju manipulacije ljudima, jer se on i njegov tim dobro potrudio da pažnju javnosti preusmjeri sa važnih životnih problema na nešto što nije potkrijepljeno činjenicama, i što bi se kvalifikovalo kao politikantstvo”, kazala je Popović.
  
Kako je Popović saopštila, frapantan je podatak da je prošle godine spoljno-trgovinski deficit iznosio 1,93 milijarde eura, uvoz robe je dostigao rekordnih 2,3 milijarde eura, a izvoz svega 371,5 miliona eura, što je pored deficita platnog bilansa najveći problem crnogorske ekonomije.
  
 "Ovi deficiti se evidentno pokrivaju kreditima i stranim direktnim investicijama, odnosno prodajom zemljišta, proizvodnih i turističkih kapaciteta. Na ovaj način strani investitori će postati gospodari naših života. Dakle, pokrivenost uvoza izvozom u prošloj godini je iznosila 16,1 odsto i najniža je u regionu”, precizirala je Popović. 

Pored toga, ona je navela da je bruto domaći proizvod (BDP) u prošloj godini veći u odnosu na 2016. godinu za nekih 345 miliona eura i iznosi 4,29 milijardi eura, ali da to ne znači i da je poraslo društveno blagostanje. 


Najčitanije iz sekcije Vijesti