Selektorski rulet - Vijesti.me
HD SAMBA

Selektorski rulet

Već je preko 20 selektora dobilo otkaz ili su svojevoljno otišli. U ovom momentu, jedino sigurni Klinsman (SAD), Pekerman (Kolumbija), Dešam (Francuska) i Vilmoc (Belgija)

Kapelo
Kapelo (Foto: Beta/AP)

Kažu, vrijeme je novac ali novac, u reprezentativnom fudbalu i nadmetanju, nije garancija za - „očekivane rezultate”.

Upravo je suprotno: sve se više novca daje za sve kraći boravak selektora na reprezentativnim klupama.

To je potvrdio i Brazil 2014.

Dva najskuplja selektora na svijetu, Fabio Kapelo (godišnje zarađuje 11,235,210 USA dolara), i Roj Hodžson (plata mu je 4,332,010 zelenih novčanica godišnje), vratili su se kućama, već poslije prvog dijela takmičenja.

Suprotan primjer: Meksiko Migela Erere (209.810 dolara), stigao je među 16 i skupo prodao kožu.

Ili: Kostarika Horhea Pinta (440.590 dolara), igra danas meč moguće istorijski, protiv Holandije za plasman u polufinale.

Znamo, sve ima svoju cijenu, samo je pitanje ko može ili hoće da je plati. Čak i savezi, koji angažuju najtrofejnije trenere za selektore, znaju, iako javno ne govore, da im to nije dovoljna garancija za, počesto, nerealne ambicije.

Još bolje to znaju i selektori, koji obećavaju brda i doline, a iza zavjese se „štite” višemilionskim ugovorima i klauzulama. A poslije „parafa” selektori - čarobnjaci vode igru, ne samo na terenu, već i van terena - nezavisno od, eventulano, čak i najslabijih rezultata.

Za ovu tezu, adekvatan je primjer Kapela. Još u januaru je produžio ugovor s Ruskim savezom do 2018. Ako bude morao ranije da napusti Moskvu (piše u „kontraktu”) njegov devizni račun, ionako prepun, biće bogatiji za 25 do 30 miliona eura.

Rusija se, rekoh, prevremeno vratila i, ne samo zbog toga - sve razočarala.

Čak je i Duma, ruski parlament, usred višemjesečne ukrajinske krize, zbog čega svakodnevno zasijeda, zatražila od Don Fabija da dođe u Visoki dom i lično zabrinutim, izabranim predstavnicima građana Rusije, objasni šta se to u Brazilu dogodilo.

Uz medijsko loženje, dva dana se očekivao „pledoaje” Fabija Kapela. U tom iščekivanju, „cijena” za njegovo gostovanje i štetu koju je napravio, vrtoglavo je „rasla”.

Ultranacionalista Vladimir Žirinovski je rekao da je Kapelova četa osramotila Rusiju, a to znači i italijanski selektor lično. Poslanik Oleg Paholkov bio je praktičan, i bez velikih govora prosto zatražio da Kapelo odmah vrati pola od dosad zarađenog u Rusiji. To je oko 800 miliona rubalja iliti - oko 17 miliona eura.

No, i nad popom (posebno Rusiji) ima - pop. Sinoć se oglasio ministar sporta Vitalij Mutko i saopštio da Kapelo ostaje, a „negdje tokom ljeta” analiziraće se uzroci neuspjeha „zbornaje” u Brazilu.

Šta mislite, je li gospodin Mutko ovako reagovao, što istinski vjeruje u „nevinost” Kapela?!

Da Fabio Kapelo nema „zaštitni, dolarski mehanizam” - već bi bio u Italiji. Ovako, dat je tajm-aut, ali to ne znači da će Rusija nastaviti s Kapelom na čelu. Sjetite se Engleske i kako je, baš kad se nije očekivalo, Don Fabio otišao, poslije „zlatne narukvice”.

Kapela sam, izdvojio i odvojio, od dvadesetak njegovih kolega koji su bili u Brazilu, a sada su - slobodni. Većina ih je dobila otkaz, spisak je predugačak, pa ih neću nabrajati. Jer, mnogo više zaslužuju da se, ne samo pomenu, dva selektora - džentlmena: Otmar Hicfeld je sa Švajcarskom završio dostojanstveno dugačku i plodnu trenersku karijeru, a Alberto Zakeroni, poslije četvorogodišnjeg upravljanja Japanom, rekao je „sajonara”, a ispraćen je na „samurajski” način.

Imate i treću varijantu: Ćezare Prandeli je brzo prebolovao četiri godine „suza i znoja” i bez dana odmora, već je u Istanbulu za „tričavih” pet miliona eura koje mu je pripremila uprava Galatasaraja. Da ne bude zabune - godišnje.

A alžirska rašomonijada je, stvarno, za Riplija. Uoči samog Mundijala, poslije jednog intervjua Halilhodžića francuskim medijima, moćni predsjednik Saveza Mohamed Rau Raua je, kao iz topa, rekao: Halilhodžić je slobodan, ima ih - slobodnije prevedeno - koliko hoćete. Da cinično dodam, možda je Rau Raua mislio na mnogobrojnu Vahidovu braću. Poslije „magične noći” u Porto Alegreu, kad je i Vahid plakao (od sreće, ali i rastanka), stvari su se promijenile.

Sada se čeka epilog, ili odgovor: da li će Halilhodžić prihvatiti da, poslije alžirskog „plebiscitarnog” zahtjeva ostane, da li će se ponosni i tvrdoglavi Hercegovac iz Jablanice - vratiti?

Dajem simbolični euro da se vratiti neće.

Tu su i nezaobilazna balkanska posla: Bosni i Hercegovini bilo je malo, što je BiH po rezultatima najuspješniji debitant u posljednjih 16 godina, i što ju je Safet Sušić tamo i doveo, pa su čelnici Saveza i navijači odahnuli, kad je „Pape” sam rekao - odlazim.

S druge strane, Niko Kovač je dobio „apsolutnu podršku” od predsjednika NSH Davora Šukera. I narod ga hoće, a većina medija - neće.

Kao što vidite, svak je kovač svoje sreće, pa i Niko Kovač.

Selektorski rulet Brazil 2014, nije naravno premijerni. To je, više-manje, jedna od repriza viđenih, poslije najvećih fudbalskih takmičenja.

Drugim riječima - davno prošlo vrijeme je, kad su na kormilu nacionalnih timova, selektori ostajali bar dva ciklusa. Zato, danas, prosto nestvarno izgleda da je jedan Sep Herberger vodio Njemačku 28 godina - bez prestanka (1936 - 1964).

Dakle, fudbalsku Njemačku vodio je, pod Adolfom Hitlerom i prvim poratnim, takođe dugogodišnjim kancelarom Konradom Adenauerom.


Najčitanije iz sekcije Zabava