Džejmi Oliver: Hrana je jedina stvar koja povezuje ljude - Vijesti.me
mravi su ukusni živi

Džejmi Oliver: Hrana je jedina stvar koja povezuje ljude

Džejmi Oliver, popularni britanski, ali i svjetski kuvar govori o različitim kuhinjama, a onome što povezuje sve kuhinje, kao i onome što hrana povezuje, a to su ljudi

Džejmi Oliver je čovjek koji kuva najbolje na svijetu. I to je dokazano, dok mnogi ne znaju da ovaj čovjek je veliki humanitarac.

Džejmi pak ovu svoju osobinu pripisuje hrani, kao glavnom krivcu, tačnije, onom čemu ga je hrana naučila, da voli ljude, ali i da nauči čovječanstvo da na pravi način voli hranu.

Naprosto, to je hemija koja je neprolazna.

Humani kuvar

Džejmi Oliver je odličan kuvar, vlasnik restorana, otac četvoro dece, ali je i požrtvovani humanitarac. Mnogim mladim ljudima iz Britanije, koji su bili na stranputici pomogao je da se izdignu iz lošeg života.

 Njegova škola kuhinje, koja je sada poznati restoran "Fifteen" (15), bila je osmišljena da pruži drugu šansu mladim ljudima koje je društvo već bilo otpisalo. Kratkim filmom u kojem ti mladi ljudi govore o svom životnom putu i koliko im je Oliver pomogao, počelo je druženje čuvenog kuvara i novinara u London Medija centru.

"Ponosan sam na to. To su bili mladi ljudi sa lošim pedigreom, ljudi koji su imali problema sa zakonom, pojedini su spavali u hostelima, drugi su bili beskućnici...Sada su to ljudi koji imaju porodice, posao, a neki od njih su postali dobri kuvari. Čini mi se da nismo dobri u tome da pomažemo mladim ljudima koji se muče, sapliću...", rekao je Džejmi Oliver.

Džejmijeva škola

Kada je došao na ideju da otvori takav restoran imao je 23 godine. Priznaje da je išao grlom u jagode, da je bio naivan, ali i da je uspjevao da obezbjedi plate za sve i za polaznike "Džejmijeve škole".

"Sada kada imam porodicu verovatno ne bih nešto slično ponovio. Mnogo veći teret nosim na leđima. Ali, tada sam bio mlad i želio sam da pomognem. Bili smo čak jedno kratko vrijeme u bankrotu, ali smo se izvukli, opstali".

On sprema razna ukusna jela, ipak priznaje da najbolja jela spremala je njegova majka

Zahvaljujući knjigama koje su postale hit u mnogim zemljama svijeta, Oliver je dobio finansijsku injekciju koja je pomogla da restoran i škola ostanu na nogama.

"Hrana je divna stvar, jedina stvar koja povezuje ljude", objasnio je britanski kuvar.

Džejmi Oliver otvoreno i iskreno priča o britanskoj kuhinji. Do nedavno je bila na lošem glasu. Teško da je bila prepoznatljiva u svijetu po nečem karakterističnom, kao recimo italijanska, francuska, meksička...Štaviše, o britanskoj kuhinji pravili su se vicevi. Ali, u poslednjih 15 godina napravljen je značajan pomak, koji Oliver, naziva revolucijom.

"Hrana je, iskreno, bila užasna, lošeg kvaliteta. Po tome smo bili poznati u svijetu i u svakoj televizijskoj emisiji u inostranstvu sam morao da objašnjavam zašto je to tako. Bilo je to crno doba našeg kulinarstva. U poslednjih 15 godina, zahvaljujući našem standardu, ljudi su dobili priliku da putuju i da vide druge zemlje i kuhinje, da uče i donesu to znanje kući. Pojavili su se stari recepti, oživele su pijace, a ljudi su konačno držali noge ispod stola – dakle, konačno su počeli da spremaju obroke, a ne da jedu sa nogu. Nikada nije bilo bolje, počeli smo da jedemo pravu hranu", rekao je Oliver.

Bistro-pabovi

U Londonu sve su popularniji bistro-pabovi. U njima možete da pijuckate, ali i da jedete kvalitetnu hranu. I ranije je u pabovima moglo da se jede i pije, ali je to uglavnom bila hrana sumnjivog kvaliteta.

"Bistro-pabovi su opušteni, nema mrzovoljnih konobara, hrana je odlična. Nisu elitistički i nisu napravljeni radi bogaćenja, već samo radi brige o dobroj hrani. Ja sam veliki pristalica bistro-pabova", kaže Džejmi Oliver.

Mravi su ukusniji živi

Kaže da je otvoren da proba sva jela, mada ima limite.

"Imao sam prilike da probam i određene djelove tijela životinja...Hoćete da vam kažem koja su? Genitalije. To baš i nije po mom ukusu. Insekti? Jeo sam mrave. Ukusniji su živi, nego ispečeni".

On kaže da treba biti oprezan kada se govori o tome šta je sve hrana i šta je sve prihvatljivo.

"U Kini, recimo, jedu pse, a mi ovdje ne volimo pse i to je nama nezamislivo. U Francuskoj se jede konjsko meso, a mi ovde obožavamo konje. Zato treba biti oprezan kada se ocjenjuje šta je ispravno. Imam recepte, pisane rukom prije nekoliko stotina godina. Tada nije bilo limita u ishrani, jelo se sve i svašta".

 


Najčitanije iz sekcije Zanimljivo