U okeanima, prema poslednjim merenjima, 'živi' gotovo 200.000 vrsta virusa.
Istraživači su pronašli viruse do dubine od 4.000 metara u okeanima od Severnog do Južnog pola.
Iako je većina bezopasna za ljude, oni mogu da zaraze morski svet, uključujući kitove i rakove.
Naučnici tek počinju da shvataju koliko važnu ulogu imaju ovi sitni mikrobi u životu i hemijskim procesima mora.
Istraživači sa Državnog univerziteta u Ohaju sastavili su svetsku mapu virusa koje su pronašli u moru, na osnovu uzoraka morske vode sa skoro 80 lokacija širom sveta. Količina virusa je skoro 12 puta veća nego što se ranije mislilo.
- Plastika odgovorna za smrt velikog broja ptica
- (Ne)rado plaćamo plastične kese
- Opasni otpad: Kako su se Belocrkvani izborili da ga se reše
Naučnici su bili iznenađeni kada su otkrili da virusi u moru mogu da se podele u samo pet grupa, na osnovu lokacije i dubine koju nastanjuju.
„Kada smo ispitivali gene virusa svake grupe, pronašli smo dokaze genetske adaptacije na različite delove okeana", kaže istraživačica En Gregori iz KU Luven u Belgiji.
Drugo iznenađenje za istraživački tim bilo je to što Arktik nastanjuje veliki broj različitih virusa. Naučnici su ranije mislili da vrućina pozitivno utiče na raznolikost virusa, pa da će najviše različitih grupa pronaći oko ekvatora.
Kako virusi menjaju okean?
Okeani su prepuni virusa, ali o njihovom uticaju i dalje malo znamo.
Naučnici su ranije otkrili „džinovske" morske viruse, koji mogu da zaraze zelene alge.
Litar morske vode obično sadrži milijarde virusa - od kojih velika većina nije poznata. I prema poslednjim merenjima, 90 odsto populacije virusa u moru nije moglo da se svrsta u određenu grupu koja je već poznata u nauci.
Bolje poznavanje okeana je važno zbog uticaja virusa na druge morske mikrobe, uključujući bakterije i gljive.
Virusi utiču i na druge organizme, poput planktona, koji proizvode više od polovine kiseonika koji udišemo i apsorbuju ugljen dioksid iz atmosfere.
„Bez mikroba, Zemlja, okeani, pa i naša tela, staju", kaže Metju Salivan sa Državnog univerziteta u Ohaju. „Naša laboratorija pomaže istraživačima da 'vide' skrivene viruse koji napadaju mikrobe."
Studija je objavljena u časopisu Cell. Većina podataka sakupljena je na ekspediciji Tara Oceans (2009-2013). Istraživači su plovili čamcem Tara, dugim 36 metara koji je bio napravljen od aluminujuma.
Pratite Helen na Tviteru.
Bonus video:
