Ispitivanja koja su sprovedena u Burkini Faso pokazala su da su se populacije komaraca smanjile za 99% u roku od 45 dana.
Istraživači kažu da njihov cilj nije izumiranje insekata već pomoć u zaustavljanju širenja malarije.
Bolest, koja se širi kada ženka komarca ubode čoveka, ubija više od 400.000 ljudi godišnje.
Širom sveta svake godine se registruje oko 219 miliona slučajeva malarije.
Gljiva - koja je genetski pojačana otrovom pauka - može brzo da ubije veliki broj komaraca koji šire malariju, pokazuje studija.
Istraživači sa Univerziteta Merilend u SAD i istraživački institut IRSS u Burkini Faso prvi su otkrili gljivu Metarhizium pingaense (Metarhizium pingshaense), koja zarazi komarce Anofeles (Anopheles) koji šire malariju.
Sledeća faza bila je da se dejstvo gljivice pojača. "One su veoma prilagodljive, možete ih genetski modifikovati vrlo lako", rekao je prof. Rajmond Leger sa Univerziteta u Merilendu.
U genetski modifikovanu gljivicu dodat je otrov pauka
Oni su se odlučili za otrov koji je pronađen u vrsti pauka iz Australije.
Genetske uputstva za pripremu toksina dodate su genetičkom kodu gljivice kako bi počela da proizvodi otrov kada je u komarcu.
"Pauk koristi svoje kljove da probuši kožu insekata i ubrizgava toksine, očnjake pauka smo zamenili sa gljivicom Metarhiziumom", objasnio je prof. Leger.
Laboratorijski testovi su pokazali da bi genetski modifikovana gljiva mogla brže da ubije, i da treba manje gljivičnih spora kako bi posao bio obavljen. Sledeći korak je bio testiranje gljiva u što prirodnijim uslovima.
Lažno selo površine 6.500 kvadratnih metara - u kojem ima biljkama, koliba, vode i hrane za komarce - napravljeno je u Burkini Faso.
Okruženo je dvostrukim slojem mreže protiv komaraca kako bi se sprečilo da bilo šta pobegne.
Takozvana "sfera za komarce" testira gljivice u realnim uslovima, bez mogućnosti izlaska iz nje
Spore gljiva su pomešane sa uljem susama i spuštene na crne pamučne čaršave. Komarci su morali da se stave na čaršave kako bi bili izloženi smrtonosnoj gljivi.
Istraživači su eksperimente počeli na 1.500 komaraca.
Rezultati, objavljeni u časopisu Sajans, pokazali su da je broj komaraca rastao kada su insekti ostavljeni da budu sami.
Ali kada je korišćena gljivica pauk-toksin, nakon samo 45 dana ostalo je samo 13 komaraca.
Prostor za razmnožavanje komaraca unutar područja za testiranje
"Genetski modifikovana gljiva brzo je smanjila populaciju komaraca", rekao je dr Brajan Lovet sa Univerziteta u Merilendu.
Testovi su takođe pokazali da je gljiva specifična za ove komarce i da ne utiče na druge insekte kao što su pčele.
On je dodao: "Naša tehnologija nema za cilj da dovede do izumiranja komaraca, ono što želimo da uradimo je da sprečimo širenje malarije u nekom području."
U Borbi protiv malarije neophodne su nove metode jer komarci postaju otporni na insekticide. Svetska zdravstvena organizacija upozorila je da je broj slučajeva malarije sve veći u 10 zemalja u Africi koje su najviše pogođene.
Komarac zaražen gljivicom je zelene boje
Komentarišući rezultate istraživanja, prof. Majkl Bonsal sa Univerziteta u Oksfordu je rekao: "Jasno je da je ovo vrlo uzbudljiva studija.
"Mogućnost kontrole broja komaraca kada se koristi ova modifikovana gljiva je velika.
"Potrebni su odgovarajući propisi o bio-bezbednosti kako bi se osiguralo da ovaj i drugi pristupi za kontrolu komaraca pomoću genetskih metoda funkcionišu i ne ograniče se u postojećim striktnim pravilima.
Dr Toni Nolan, iz škole za tropsku medicinu u Liverpulu, rekao je: "Ovi rezultati su ohrabrujući.
"Potrebni su nam nove i komplementarne metode kako bi poboljšali postojeću kontrolu, na koju utiče to što su komarci razvili otpornost na insekticide."
Pratite Čejmsa na Tviteru.
Bonus video:
