Posle nezgode u bazenu, Čieko Asakava je sa 14 godina ostala slepa. Poslednje tri decenije ona radi na tehnologiji - trenutno sa velikim naglaskom na veštačkoj inteligenciji - koja bi preobratila živote slabovidih.
„Kad sam počinjala, nije postojala pomoćna tehnologija", rekla je doktorka Asakava, rođena u Japanu.
„Nisam mogla da čitam nikakve informacije sama. Nisam mogla nigde da idem sama."
Ta „bolna iskustva" navela su je na put učenja koji je započela kursom informatike za slepe, da bi ubrzo posle usledilo zaposlenje u IBM-u.
Revolucionarni rad na pristupačnosti započela je upravo u toj firmi, istovremeno stekavši doktorat.
Doktorka Asakava stoji iza ranih inovacija digitalne Brajeve azbuke, a stvorila je i prvi praktični veb glasovni pretraživač na svetu.
Takvi pretraživači danas su uobičajena stvar, ali pre 20 godina, ona je slepim korisnicima interneta u Japanu omogućavala pristup većoj količini informacija nego što su ranije imali.
- Mazite bebe, to im umanjuje bol
- Prvi kancer u 3D - naučnici kao avatari
Brajeva azbuka i glasovna kontrola i dalje su ključna tehnologija za slepe
Sada ona i drugi stručnjaci za tehnologiju traže način da iskoriste veštačku inteligenciju za stvaranje alatki za slabovide.
Mikro mapiranje
Doktorka Asakava je, na primer, razvila NavKog, smartfon aplikaciju koji se kontroliše glasom i pomaže slepima da se snalaze u komplikovanom zatvorenom prostoru.
Blutut signal niskog intenziteta emituju se svakih deset metara kako bi se iscrtala mapa u zatvorenom prostoru. Podaci uzoraka sakupljaju se sa tih signala kako bi se izradili „otisci prstiju" neke konkretne lokacije.
„Otkrivamo položaj korisnika poredeći trenutni otisak prstiju korisnika sa modelom otiska na serveru", kaže ona.
Da li aplikacije za navođenje znače da će slepi moći manje da se oslanjaju na štapove?
Sakupljanje velike količine podataka stvara detaljniju mapu od one dostupne u aplikacijama poput Gugl Maps, koja ne funkcioniše za lokacije u zatvorenom prostoru i ne može da pruži stepen detalja neophodan slepima, kaže ona.
„To može biti od velike pomoći, ali ne može precizno da nas navodi", kaže doktorka Asakava, koja je sada pripadnica IBM Feloua, prestižne grupe koja je do sada proizvela pet dobitnika Nobelove nagrade.
NavKog je trenutno u pilot fazi, dostupan na nekoliko lokacija u SAD i na jednoj u Tokiju, a IBM kaže da je bluzu toga da aplikaciju učini dostupnom javnosti.
'Omogućuje mi više kontrole'
Stanovnici Pitsburga Kristina Hansinger (70) i njen muž Daglas Hansinger (65), oboje slepi, isprobali su NavKog u hotelu u svom gradu tokom konferencije za slepe.
„Osećala sam se kao da imam više kontrole nad situacijom", kaže gospođa Hansinger, sada u penziji posle 40 godina rada u državnoj birokratiji.
Ona za kretanje koristi druge ljude i kaže da joj je, iako je uz NavKog morala da koristi i beli štap, on omogućio više slobode u kretanju po nepoznatim prostorima.
Doktorka Asakava kaže da joj sećanje na boje pomaže u radu na prepoznavanju predmeta i NavKogu
Njen muž se slaže s tim, dodavši da je aplikacija „uklonila svo nagađanje" iz snalaženja u zatvorenom prostoru.
„Zaista je bilo oslobađajuće putovati samostalno, bez ičije pomoći."
Laki 'robot u koferu'
Sledeći veliki izazov doktorke je „kofer veštačke inteligencije" - lagani robot za navođenje.
On slepu osobu navodi kroz složeni prostor aerodroma, pokazujući joj pravac kretanja, baš kao i, na primer, korisne informacije o otkazanim letovima i promenama na gejtovima.
Kofer ima ugrađen motor tako da može sam da se kreće, ima kameru za prepoznavanje slika kako bi raspoznavao okruženje, kao i Lidar - Detekciju svetla i razdaljine - za merenje razmaka do predmeta.
Lidar se više vezuje za automatizovane automobile nego pametne kofere
Kad dođe do toga da mora da se penje uz stepenice, kofer obaveštava korisnika da ga podigne.
„Ako budemo sarađivali sa robotom, on bi mogao da bude lakši, manji i jeftiniji", kaže doktorka Asakava.
Trenutni prototip je „prilično težak", priznaje ona. IBM radi na tome da sledeća verzija bude lakša i nada se da će na kraju moći u sebi da sadrži makar i laptop. Planira da projekat doživi premijeru u Tokiju 2020. godine.
„Zaista želim da uživam u putovanju nasamo. Zato želim da se usredsredim na kofer veštačke inteligencije, čak i ako on bude iziskivao mnogo vremena."
IBM mi je pokazao video snimak prototipa, ali budući da još nije spreman da ga pusti u promet, firma nije želela da u ovoj fazi objavljuje snimke u javnosti.
Veštačka inteligencija za 'opšte dobro'
Uprkos ambicijama, IBM zaostaje za Majkrosoftom i Guglom u onome što se trenutno nudi slabovidima.
Majkrosoft je izdvojio 115 miliona dolara za svoj program Veštačka inteligencija za opšte dobro i 25 miliona za svoju inicijativu veštačke inteligencije za pristupačnost. Na primer, Siing Ej-Aj - aplikacija za govornu kameru - predstavlja centralni deo njihovog rada na pristupačnosti.
Majkrosoftov Sakib Šaik demonstrira firminu smartfon aplikaciju koja pretvara tekst u govor
A kasnije tokom godine Gugl navodno planira da lansira svoju Lukaut aplikaciju, prvobitno za Piksel, koja će glasom navoditi slabovide oko konkretnih predmeta.
„Ljudi sa invaliditetom zanemareni su kad je u pitanju razvoj tehnologije u celini", kaže Nik Makvajer, šef inicijative i istraživanja veštačke inteligencije pri CCS Insajtu.
Ali on kaže da se to u poslednjih godinu dana promenilo, jer velike tehnološke kompanije ulažu veliki napor i investicije u aplikacije veštačke inteligencije koje „unapređuju društvenu dobrobit".
On očekuje više pomaka u tom prostoru, uključujući inicijativu iz Amazona, koji pozamašno ulaže u veštačku inteligenciju.
„Ali u poslednjih 12 meseci zapravo su Majkrosoft i Gugl bili ti koji su uložili najveći napor u toj oblasti", kaže on.
Makvajer kaže da je usredsređenost na opšte dobro i invaliditet povezana sa „pokušajima da se demonstriraju prednosti veštačke inteligencije u svetlu izraženih negativnih stavova" povodom toga što veštačka inteligencija zamenjuje ljude na radnim mestima i čak ih potpuno preuzima.
Ali veštačka inteligencija u oblasti invaliditeta daleko je od savršene. Velika ulaganja u ovom trenutku idu na „dokazivanje preciznosti i brzine aplikacije" u vezi sa vidom, kaže on.
Doktorka Asakava prosto zaključuje: „Pokušavam da razrešim poteškoće sa kojima sam se i sama susretala kad sam oslepela. Nadam se da su to poteškoće koje mogu da budu uklonjene."
Bonus video:
