Istraživači kažu da na Zemlji ima dovoljno prostora da se zasadi šuma površine Sjedinjenih Američkih Država, kao i da bi ova šuma imala dramatičan uticaj na klimatske promene.
Slobodnih površina za sadnju šuma ima više nego što se ranije mislilo, pokazuje nova studija međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC).
Sadnjom šume bi količina ugljen dioksida u atmosferi bila smanjena za 25 odsto.
- Da li nam preti „klimatski aparthejd"
- Koliko se brzo tope glečeri na Himalajima
- Fotografija pokazuje rekordno otapanje leda na Grenlandu
- Nestalo hiljade beba pingvina na Antarktiku
Autori kažu da je trenutno ovo najefikasnije rešenje za klimatske promene na svetu.
Međutim, drugi istraživači tvrde da nova studija „zvuči previše dobro da bi bila istinita".
Zbog mogućnosti da apsorbuje ugljen dioksid, drveće je važno oružje u borbi protiv sve viših temperatura.
Iz panela tvrde da ako svet želi da ograniči rast temperatura za jedan i po stepen do 2050. godine, neophodno je posaditi još milijardu hektara šuma.
Problem je što tačne procene o broju drveća koje svet može da izdrži ne postoje.
U novom izveštaju stoji ne samo broj drveća koje treba posaditi, već i gde to treba uraditi i koliki će uticaj to imati na emisiju ugljen dioksida.
Naučnici sa Švajcarskog instituta za tehnologiju (ETH) iz Ciriha koristili su metodu nazvanu foto-interpretacija kako bi proučili velike baze podataka o 78.000 šuma.
Koristeći softver za mape na pretraživaču Gugl Ert (Google Earth), uspeli su da razviju model koji pokazuje gde može da se sadi drveće.
Otkrili su da i pored trenutnih šuma, obradive zemlje i naseljenih mesta, na svetu može da se zasadi još 0.9 milijardi hektara šume.
Kad to drveće dovoljno poraste moći će da apsorbuje oko 200 gigatona ugljen-dioksida. Dve trećine viška ugljen-dioksida koji stiže u atmosferu je posledica ljudskog delovanja od industrijske revolucije pa nadalje.
To je četvrtina ukupne količine ugljen-dioksida u vazduhu.
- Tviter saveti: Kako se nositi sa vrućinom u Srbiji
- Nivo mora porašće za dva metra
- Milion vrsta ugroženo zbog ljudi
„Naša studija jasno pokazuje da je pošumljavanje najbolje rešenje za klimatske promene koje je danas dostupno. Za ovo postoje čvrsti dokazi koji bi opravdali ulaganja", kaže profesor Tom Krauter, jedan od autora studije.
„Ako bismo delovali sad, smanjili bismo ugljen-dioksid u atmosferi za 25 odsto - do nivoa s početka 20. veka."
Istraživači su identifikovali šest zemalja gde treba zasaditi najviše drveća: Rusija (151 miliona hektara), SAD (103 miliona hektara), Kanada (78 milion hektara), Australija (58 milion hektara), Brazil (50 miliona hektara) i Kina (40 miliona hektara).
Ipak, tvrde da je brzina veoma važna, jer kako svet bude nastavio da se zagreva, površine za pošumljavanje u tropskoj oblasti biće manje.
„Novom drveću biće potrebne decenije da poraste i ostvari taj potencijal" kaže profestor Krauter.
„Ključno je da zaštitimo šume koje već postoje, tražimo druga rešenja za klimatske promene i nastavimo da izbacujemo fosilna goriva iz upotrebe."
Novu studiju je pozdravila Kristina Figeres, bivša šefica organizacije za klimu pri Ujedinjenim nacijama, koja je najviše doprinela potpisivanju Pariskog sporazuma 2015.
„Konačno se pojavila stručna procena o tome koliko zemljine površine treba da pokriva šuma, a da ne ugrozimo proizvodnju hrane i naselja", rekla je ona.
Šta kažu kritičari?
Ipak, ne slažu se svi sa zaključcima nove studije.
Nekoliko istraživača je izrazilo rezerve i osporilo ideju da je sadnja drveća najbolje rešenje za klimatske promene.
„Pošumljavanje je možda najefikasnije rešenje, ali je daleko od 'najboljeg rešenja za klimatske promene' pogotovu u odnosu na potpuno smanjenje emisije fosilnih goriva", kaže profesor Majls Alen sa Univerziteta Oksford.
Drugi nisu uvereni da će drveće apsorbovati ogromnu količinu ugljen-dioksida.
„Procena da će 900 miliona hektara apsorbovati dodatnih 250 milijardi tona ugljen-dioksida je previše optimistična i nije zasnovana na prethodnim studijama i klimatskim modelima", kaže profesor Sajmon Luis sa Univerzitetskog koledža London.
„Pošumljavanje koje će usisati dve trećine ugljen-dioksida koji proizvedemo zvuči suviše dobro da bi bilo istinito. Verovatno, zato što to nije moguće", kaže profesor Martin Lukač sa Univerziteta u Redingu.
„Do sada, ljudi su povećali površinu zasađenu šumom tako što su smanjili broj stanovnika (Rusija), povećali produktivnost industrijske poljoprivrede (Zapad) ili direktnom naredbom autokratske vlade (Kina). Ni jedna od predloženih aktivnosti ne deluje ostvarivo na globalnom nivou".
Studija je objavljena u časopisu Sajens.
Pratite Meta na Tviteru @mattmcgrathbbc
Bonus video:
