Kišne šume Amazonije gore rekordnom brzinom u Brazilu.
U ponedeljak, nebo nad Sao Paolom bilo je crno od dima iako su požari od ovog grada udaljeni 2.700 kilometara.
Političari i aktivisti za zaštitu životne sredine kritikovali su brazilskog predsednika Žaira Bolsonara kog krive za požare.
Ali priča o ovim požarima je kompleksna. U raspravama se ne iznose uvek činjenice, a mnogi dele fotografije koje zapravo nisu nastale ove godine u Amazoniji.
Zato su novinari BBC-ja zamolili čitaoce da pošalju pitanja koja žele da postave o požarima u Amazoniji, a odgovore smo potražili od stručnjaka.
- Požari u Amazoniji su „međunarodna kriza"
- Kišne šume Amazonije gore rekordnom brzinom
- Arktik u plamenu - koliko je situacija loša
1) Aleks: Zašto je došlo do požara? Da li su ih izazvali Bolsonarovi ljudi da bi raščistili šume za rudnike, poljoprivredu i slično?
Brazilski novinar Silio Bokanera kaže da su požari u ovo doba godine očekivani - u Brazilu je trenutno sezona suša koja traje od jula do oktobra. Ipak, on veruje da su mnogi požari koji gore u Amazoniji namerno izazvani.
Predsednik Bolsonaro nije osudio krčenje šuma i podržava raščišćavanje Amazonije koje bi omogućilo širenje poljoprivrednih gazdinstava i rudnika.
„Dakle, to je kombinacija prirodnih pojava i toga da se meštani osećaju dovoljno ugodno da to urade jer vlada nije preduzela nikakve mere da to spreči", kaže Bokanera.
On smatra da su za paljenje požara verovatno odgovornije manje grupe ljudi nego velike korporacije koje prodaju govedinu i soju. Bokanera veruje da korporacije ne bi rizikovale bojkot potrošača koji bi usledio ukoliko bi se otkrilo da su umešane u paljenje požara.
Iako velike korporacije nisu nevine, bolje su informisane, kaže on.
Iako je namerno paljenje vatre oduvek bilo problem, nikada do sada nije zabeležen ovako visok broj požara. Bokanera kaže da počinioci sada znaju da neće biti kažnjeni.
2) Piter: Broj požara deluje kao loš pokazatelj jer veličina požara varira. Da li postoje podaci o ukupnoj površini koja gori?
Ovo je dobra poenta - brazilska satelitska agencija utvrdila je da je broj požara povećan za 84 odsto u odnosu na prošlu godinu.
U Brazilu je između januara i avgusta otkriveno više od 74.000 požara - najveći broj zabeležen od kada su merenja započeta 2013. godine. Većina požara gorela je u Amazoniji.
Da li to znači da je izgorelo više šume? Uostalom, možda govorimo o 74.000 malih požara.
Aktivni požari u Brazilu
Istina je da još uvek ne znamo, ali činjenice ukazuju na to da je zahvaćena veća površina.
Trenutno nemamo kompletnu sliku delimično i zbog toga što mnogi požari još uvek gore.
Pitali smo ljude iz Kopernikusa, programa Evropske unije za osmatranje zemlje, a oni su rekli da je oslobođeni ugljen-dioksid najbolji pokazatelj toga koliko su ovi požari destruktivni.
Do sada je ove godine oslobođen ekvivalent od 228 megatona, saopštili su iz Kopernikusa dodajući da je ovo najviši nivo zabeležen nakon 2010. godine.
Detaljnije satelitske informacije o površini zahvaćenoj požarima trebalo bi da budu dostupne u nekom trenutku.
3) Pol: Šta je do sada urađeno u borbi protiv požara?
Predsednik Bolsonaro je pod sve većim političkim pritiskom da okonča požare u Amazoniji. Francuski predsednik Emanuel Makron je čak izjavio da Francuska neće ratifikovati značajan trgovinski sporazum koje je Evropska unija potpisala sa zemljama Južne Amerike, ukoliko brazilske vlasti ne preduzmu korake ka gašenju požara.
Ali, upozorenja sama po sebi ne gase požare. Ipak, zvaničnici Brazila preduzimaju neke mere.
Bolsonaro je u Amazoniju poslao vojsku koja ima više resursa za borbu protiv požara.
Dim se diže iznad prašume
Ipak, novinar Silio Bokanera smatra da stav vrha vlade treba da se promeni kako ljudi više ne bi „palili šume bez straha."
4) Džejk: Izveštavanje o ovoj temi je tek nedavno izašlo na videlo zbog heštegova #PrayforAmazonas i #PrayforAmazonia. Zašto vi niste izveštavali o tome?
Kao i drugi mediji, i mi smo objavili nekoliko izveštaja o obimu uništavanja šuma Amazonije - evo jednog izveštaja koji smo napisali 2. jula, drugog od 20. jula i još jednog objavljenog 2. avgusta.
Tek nedavno je poslao jasno koliko požara gori. Čak se ni u Brazilu nije mnogo izveštavalo o tome.
Prvi znak za uzbunu bio je dim koji je u ponedeljak obavio Sao Paolo.
5) Lusi: Da li je ovo prirodan, zdrav način na koji se šuma samo-prečišćava za novi rast?
Kao što Lusi sugeriše, može se reći da neke šume imaju koristi od požara - vatra ponekad pomaže čišćenju šuma i omogućava drveću da ojača.
Ali to se ne dešava u Amazoniji, kaže profesor nauka o ekosistemu sa Univerziteta u Okfordu Javinder Mali.
„Ovo su požari zbog kojih smo zabrinuti", kaže on. Vatra za vlažnu prašumu Amazonije znači samo ogromnu štetu. Skoro sve požare u vlažnim šumama upalili su - ljudi.
Više nego dvostruko više požara nego 2013.
Statistički podaci pokazuju da je 2016. godine takođe bilo mnogo požara, ali to je bila sušna godina, a 2019. to nije. Profesor Mali kaže da ovogodišnji požari gore jer su ih zapalili ljudi.
6) Emili: Koliko brzo amazonska prašuma može da se regeneriše nakon požara?
„Šumi je potrebno oko 20-40 godina ukoliko se stvore uslovi za regeneraciju," kaže profesor Mali.
Ali drveće koje preživi ove požare, biće oslabljeno i teže će podnositi suše i nove požare.
Ukoliko požari budu nastavili da bukte u Amazoniji svakih nekoliko godina, veliki deo prašume će biti pretvoren u grmlje.
„Postoji šansa da dođe do trajnog oštećenja kada šumu požari zahvataju iznova i iznova", kaže on.
7) Kristofer I: Ako bi se trenutni trend nastavio sadašnjom brzinom, koliko dugo bi preživelo područje Amazonije?
„Ovo je rana faza i još uvek možemo da uradimo mnogo toga kako bi spasili šumu", kaže Mali. Oko 80 odsto Amazonije i dalje je netaknuto.
Ali klimatske promene i krčenje šuma su opasna kombinacija. Smanjenje padavina dovelo bi do suvljih uslova u prašumi koji bi bili pogodniji za širenje požara.
Ukoliko bi nestalo 30-40 odsto šume, postojala bi opasnost da se klima u ovoj prašumi potpuno promeni, kaže on.
Fotografije nastale 2003. godine pokazuju kako izgleda krčenje šuma
8) Tom: Koliko kiseonika proizvodi Amazonija?
Mnogi tvrde da drveće Amazonije proizvodi 20 odsto svetskog kiseonika. Ovo su izjavili i Emanuel Makron i fudbaler Kristijano Ronaldo.
Akademici kažu da je ovo zabluda u koju mnogi veruju - Amazonija zapravo proizvodi manje od deset odsto kiseonika.
Veliki deo svetskog kiseonika proizvode planktoni, objašnjava profesor Mali.
Oko 16 odsto kiseonika koji proizvode kopnene biljke, dolazi iz Amazonije.
Ali to nije sve.
Dugoročno gledano, Amazonija apsorbuje približno istu količinu kiseonika koju i stvara. Kiseonik troši drveće koje raste, zemljište, životinje i mikrobi.
9) Dejvid: Da li će dim uticati na klimu u mesecima koji slede?
Profesor Mali kaže da će posledice požara po klimu Južne Amerike odmah osetiti. Očekuje da će biti manje padavina i više suša.
„Emisija ugljen-dioksida mogla bi da utiče na globalno zagrevanje", dodaje profesor, ali dodaje da je dugotrajne posledice teže predvideti.
10) Samanta: Kako ovi požari utiču na starosedeoce?
Samo ove nedelje je zabeleženo 68 požara na teritorijama u kojima žive starosedeoci, kaže Džonatan Mozer iz organizacije Survival International.
„Teško je preuveličati značaj koji ove šume imaju za starosedeoce. Oni zavise od šume - za hranu, lekove, odeću, osećaj identiteta i pripadanja."
Mozer kaže da bi za starosedeoce ovo mogao da bude najteži period, nakon vojne diktature koja se završila osamdesetih.
Bonus video:
