Sedam južnoameričkih zemalja postiglo je dogovor kako bi zaštitile sliv reke Amazon, usled sve veće zabrinutosti posle ogromnih požari u najvećoj tropskoj šumi na svetu.
Bolivija, Brazil, Kolumbija, Ekvador, Gvajana, Peru i Surinam potpisale su dogovor da se uspostavi satelitsko praćenje budućih katastrofa.
Na samitu u Kolumbiji, predstavnici ovih zemalja dogovorili su i pokretanje velike akcije pošumljavanja.
- Brazil odbija novac Grupe 7 za Amazoniju
- Da li je krčenje šuma rasplamsalo požare u Amazoniji
- Požari u Amazoniji: Odgovori na deset vaših pitanja
Više od 80.000 požara izbilo je u tropskim prašumama Amazonije ove godine.
„Ovaj sastanak je uspostavio koordinacioni mehanizam za predsednike zemalja koje dele ovo bogatstvo - Amazoniju", rekao je kolumbijski predsednik Ivan Duke, domaćin samita u Leticiji.
Peruanski predsednik Martin Vizkar je rekao da „nije dovoljna samo dobra volja".
Sedam zemalja se složilo da treba da se uloži više napora u obrazovanje, kao i da se poveća uloga autohtonih zajednica.
Zemlje su u Leticiji predstavljali su predsednici, potpredsednici i ministri.
Žair Bolsonaro, desničarski predsednik Brazila učestvovao je preko video linka, jer se pripremao za operaciju.
Šta je pozadina?
Amazonija je veliki proizvođač ugljen-dioksida koji usporava tempo globalnog zagrevanja i 60 odsto površine nalazi se u Brazilu.
Broj požara između januara i avgusta 2019. dva puta je veći nego u istom periodu prošle godine, prema podacima nacionalnog Instituta za svemirska istraživanja.
Bolsonaro je suočen sa oštrim kritikama sa svih strana zbog propusta u zaštiti regiona.
Zaštitnici životne sredine kažu da je njegova politika dovela do porasta požara ove godine.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
