Istorija se ponavlja, kažu.
Dokaz za to mogao bi da bude, na primer, odličan nastup mladog Pecarskog na Evropskim prvenstvima za mlade 1987. i 2018. godine.
Tu negde, među dokaznim materijalom, nalazi se i borba crveno-belog Savića protiv Arsenala 1978. i 2018, pa čak i neobična preciznost Maksimovića na Olimpijskim igrama 1988. i 2012. godine.
Ne, prostorno-vremenski kontinuum nije narušen i niko nije putovao kroz vreme.
- Nikola Kalinić: „Malu sam cenu platio za satisfakciju koju imam"
- Od Partizanovih beba do džinova sa Old Traforda
- Fenomen dočeka na beogradskom balkonu: „To je nešto što se zauvek pamti, uvek se naježim kad se setim“
Deca nekadašnjih velikana često požele da budu kao roditelji i bave se sportom - taj put izabrali su Vujadin Savić, Ivana Maksimović i Marko Pecarski.
„Moj otac je već prošao kroz sve što ja tek treba da prođem i može uvek da me posavetuje, što mi je mnogo pomagalo i tek će mi pomagati", kaže za BBC košarkaš Marko Pecarski, sin Miroslava Pecarskog.
Međutim, ni njima nije lako da se probiju kroz sportsku džunglu, zbog čega je malo falilo da Vujadin Savić loptu ubacuje u nešto manju mrežu - onu od koša.
„Znate kakav je naš narod, mnogo je nevernih Toma koji kažu da će teško i sin i otac da budu dobri fudbaleri... Pritisak je veliki", navodi za BBC Dušan Savić, legenda Crvene zvezde.
„Vujadin je kao mali trenirao i fudbal i košarku, pa sam ja zato navijao da izabere košarku... Ipak, odlučio se za fudbal i danas više nije samo sin Duleta Savića".
„Sportski gen"
Savić, Pecarski, Maksimović, ali i Olga Danilović, Nemanja Jevrić, Luka Adžić, Nikola Milošević, Nemanja Milojević...
Na scenu stiže ili je nedavno stigla nova generacija mladih sportista koji u sebi nose „sportski gen" - neki će reći „lako je njima, ne moraju da se probijaju da bi ih neko primetio".
Međutim, činjenica da su tata i mama veliki sportisti mladoj glavi zna da stvori i veliki pritisak.
„Osećala sam taj pritisak, ali i neki osećaj odgovornosti da ne osramotim roditelje i budem dorasla prezimenu", kaže za BBC Ivana Maksimović, streljašica.
„Ljudi te uvek pitaju da li ćeš biti bolja od tate, da li ćeš biti kao on... Takvih rečenica je bilo milion".
- Upoznajte Anđelu: Imala je 25 kilograma, a sada se sprema za maraton
- Srpkinja - teniska zvezda iz sudijske stolice
- „Čuvaj se svete, plave čete“: Kako su odbojkašice Srbije postale kaznena ekspedicija
Ipak, Maksimovićima je uspelo ono što mnogima nije - dve generacije imaju olimpijske medalje.
Goran Maksimović je na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. osvojio zlato, a njegova ćerka srebro na OI u Londonu 2012. godine.
„Da to nije čest slučaj, raduje me to na neki način", kaže Ivana uz osmeh.
Kako kaže, kada je reč o pritisku, ključnu ulogu igraju roditelji.
„Moji su se od starta lepo postavili, imala sam svoj put i njihovu podršku... Više sam sama sebi stvarala pritisak da dostignem uspeh mame i tate.
„Taj pritisak je donekle i normalan, ali su roditelj ti koji te naviknu na to i nauče te da se izboriš sa njim".
Televizor
Kako to izgleda iz roditeljskog ugla priča nam čuveni golgeter Dule Savić.
„Trudio sam se da Vujadinu pomognem tako što do njegove 18. godine uopšte nisam išao na treninge i utakmice...
„Bio sam da ga gledam uživo tek kada je igrao prvu utakmicu za prvi tim, a to je bilo u Kupu UEFA protiv Dinama iz Tbilisija, ali krišom, nije znao da sam tu".
Ipak, kako kaže, Vujadin je „veoma snažna ličnost" i uspeo je da se izbori sa pritiskom.
Po povratku u Zvezdu iz inostranstva mlađi Savić osvojio je dve titule, igrao Ligu Evrope, Ligu šampiona i postao kapiten crveno-belih.
„I tada sam se trudio da se sklanjam, gledao sam ga uživo samo dva-tri puta u tom periodu - protiv Arsenala, Kelna i CSKA.
- Nova zvezdana noć: Kako je pao Olimpijakos
- Zvezda - Liverpul: Noć koja je ušla u istoriju
- Zvezda u Ligi šampiona - elita posle 26 godina
- „Slučaj tenk“: Šta vojno vozilo radi ispred Zvezdinog stadiona
„Nije mi lako da gledam ni na televiziji, a kamoli uživo, a i znam da mu je u početku bile lakše kad ja nisam na stadionu", kaže njegov otac.
Na kraju je malo falilo da još jedan Savić zatrese mrežu Arsenala - a u Londonu muk.
„Da, to ne može svako", kaže Savić uz osmeh.
Savić kaže da deca poznatih sportista čak moraju i više da treniraju od ostale dece.
„Baš da bi pobedili sve koji im ne veruju samo zato što im je neko od roditelja bio sportista i da bi prevazišli taj stav kod ljudi.
„Ta deca moraju da pokažu karakter, talenat, kvalitet i mnogo više napora da bi se dokazali. Bogu hvala, Vujadin je to uspeo.
„Nije mu bilo lako, ali jak je on. Pregrmeo je i pobedio".
Slučaj Pecarski
Međutim, ako najmlađe pitate - pritiska nema, tako barem kaže devetnaestogodišnji Marko Pecarski, košarkaš FMP-a.
Pre više od tri decenije Miroslav Pecarski bio je deo čuvene mlade košarkaške reprezentacije Jugoslavije koja se u italijanskom gradiću Bormiju popela na krov sveta.
Prošle godine njegov sin Marko bio je deo mlade reprezentacije Srbije koja se popela na krov Evrope.
„Sportski gen je na mene dosta uticao", izjavio je on za BBC posle osvajanja zlatne medalje.
„Prvo, visinu sam nasledio od oca. Takođe, kao mali sam bukvalno odrastao sa loptom i to mi je urođeno. Od malih nogu nisam mogao da zamislim da se bavim bilo čime sem košarkom", dodaje.
- Kako smo postali velesila: „Košarka je ovde tradicija, lanac uspeha i dalje živi"
- Kako su koševi iz ulice, kraja i školskog stvorili „Zemlju košarke“
- Ko pobedi - ostaje: Kako je ulični basket podigao srpsku košarku
- Kraj Đorđevićeve „srebrne ere“ - koga za selektora
Pecarski je te 2018. proglašen za najboljeg igrača Evropskog prvenstva.
„Otac mi je samo rekao da dam maksimum, da za ostalo ne brinem i da je siguran da će sve biti dobro", navodi Pecarski.
„A posle turnira... Klasika, kao i svi drugi roditelji, bio je ponosan i čestitao mi je".
Kako kaže, otac ga savetuje pre i posle turnira, ali tokom takmičenja ne.
„Kaže mi da treba da radim ono što mislim i da on veruje u to", kaže Pecarski.
Na pitanje ko mu je prvi čestitao posle finala, Pecarski je na konferenciji za medije u Domu košarke u Beogradu kratko rekao da je prvo dobio pozive od porodice i prijatelja.
„Bolje pričaš od tvog tate, sigurno", dodao je tada uz osmeh predsednik Košarkaškog saveza Srbije Predrag Danilović.
Milovanovići, Bjekovići, Petkovići, Dimitrijevići...
Srpski sport imao je i niz drugih primera roditelja i dece sportista - što je jednom izazvalo dosta bure.
Ilija Petković, bivši fudbaler i selektor, pred Mundijal u Nemačkoj 2006. godine, pozvao je u reprezentaciju sina Dušana - i mnogi su bili ljuti.
Sportskih porodica bilo je i u Crvenoj zvezdi i Partizanu.
Boje crveno-belih brane porodice Milovanović, Savić i Adžić, dok su na crno-beloj strani Topčiderskog brda tu Šćepovići i Bjekovići.
Tu je viđen i jedan prelazak - Miloš Dimitrijević, sin legende Partizana Zorana Čave Dimitrijevića, nastupao je za Zvezdu.
Inače, sin Sava Miloševića, trenera Partizana, nastupa za Javor i nedavno je prvi put igrao protiv oca, dok sin Vladana Milojevića, trenera Zvezde, igra u Grčkoj.
Pomoć
Ipak, sportska porodica može i mnogo da pomogne.
Ko bolje razume gorčinu poraza od nekoga ko ih je već preživeo i nebrojeno puta se zakucao u taj isti zid?
„Svakako da pomaže ukoliko potičete iz sportske porodice, mnoge stvari drugačije shvatite od vršnjaka", smatra Maksimović.
Tremu pred velika takmičenja i borbe možete ponekad lakše da podnesete ako dolazite iz sportske porodice.
„Sve bolje savladaš, ali ti ni to neće pomoći ako ne treniraš i nisi uporan".
Slično smatra i Savić.
„Naravno da sam savetovao Vujadina, ko bi to bolje radio od mene... I zbog iskustva i zbog dobronamernosti".
„Šutirao je loptu od kako je prohodao, a iz kuće je poneo talenat i ljubav prema Zvezdi koju i danas nosi i širi oko sebe. Sve ostalo je bilo na njemu".
A šta je bio ključni savet?
„Da se apsolutno posveti fudbalu", kratko odgovara Savić.
On je dodao da je sinu oduvek govorio da je najvažnije da bude pravi profesionalac.
„Rekao sam mu da je važno da živi za fudbal 24 sata dnevno i da će mu fudbal vratiti onoliko koliko mu da.
„Moraš imati pošten odnos prema svakom poslu... Ovde je, eto, reč o fudbalu", zaključio je Savić.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
