Nakon više od jedne decenije priprema, diplomatskih razmirica koje umalo su da spreče njeno održavanje, izložba u znak obeležavanja 500. godišnjice smrti Leonarda da Vinčija konačno je otvorena za javnost.
U muzeju Luvr u Parizu, domu Da Vinčijeve Mona Lize, izloženo je više od 160 renesansnih slika i crteža. Neka dela su pozajmljena od britanske kraljice Elizabete Druge i Bila i Melinde Gejts.
Cilj izložbe je da omogući publici da bolje shvati Da Vinčijeve metode koristeći njegove sveske, infracrvenu tehnologiju snimanja i virtuelnu stvarnost.
Očekuje se da će dela videti više od pola miliona ljudi u naredna četri meseca,
Ispitivanje najpoznatijih dela renesansnog umetnika infracrvenim svetlima otkrilo je brojne tajne, kao što su brojni slojevi crteža ispod radove koje poznajemo.
Stručnjaci su u avgustu otkrili skicu anđela i novorođenog Hrista ispod slojeva Da Vinčijeve slike Bogorodica među stenama.
Leonardo da Vinči je bio inženjer, dizajner, naučnik i umetnik koji je bio fasciniran ljudskom formom i prirodom životinja i biljaka.
Od rasta drveća do kretanja ptica - bio je opsednut letom i dizajnirao je leteću mašinu zasnovanu na krilima šišmiša. Leonardo je proučavao složenosti i dokumentovao je crtežima. Neki od tih crteža su sada izloženi u Luvru.
Dizajnirao je oružje, alate i pribor, a u njegovim sveskama zapisane su i interpretacije arhitektonskih tehnika gradnje.
Među najslavnijim radovima koji su pozajmljeni Luvru su Da Vinčijev Vitruvijev čovek - savršeno proporcionalno ljudsko telo unutar kvadrata i kruga nacrtano olovkom i mastilom.
Delo koje će biti izloženo osam nedelja, prevezeno je u Pariz tek prošle nedelje, uprkos pokušajima da se zabrani iznošenje ove skice iz Italije.
Stojeći pored nežnog umetničkog dela, jedan od kustosa izložbe Vinsent Deluvin je rekao da crtež pokazuje važnost odnosa nauke i umetnosti.
„U ovom slučaju, to pokazuje lepotu [ljudskog] tela", rekao je.
„Nadamo se da ćemo pokazati ko je on bio kao umetnik, zašto je i kako Leonardo bio važan. [Koristio je] vrlo poseban i originalan metod rada zasnovan na nauci."
Mona Liza, možda jedna od najpoznatijih umetničkih slika, nije deo ove izložbe - čuva se na drugom mestu u Luvru u zaštitnoj staklenoj kutiji, ali će posetioci moći da vide čuvenu sliku u virtuelnoj realnosti.
Virtuelna stvarnosti se prvi put primenjuju u Luvru, a naučnici će pokušati da otkriju detalje unutar slika koji su inače nevidljivi golim okom, saopštila je kompanija Vive Artskoja je razvila projekat.
Izložena su i dela koja su pozajmljena od britanske kraljice. Ovi radovi se čuvaju iza zatvorenih vrata u zamku Vindzor.
„Elizabeta je bila veoma velikodušna, poslala je 24 dela iz kolekcije; zbog nje smo u prilici da pokažemo sjajan izbor njegovih crteža", kaže Deluvin.
Izložena su i dela drugih umetnika renesanse kako bi se dao kontekst Da Vinčijevim delima, saopštio je Luvr.
Deluvin je za BBC rekao da očekuje da će oko 600.000 ljudi posetiti ovu izložbu u Parizu.
Rođen u Toskani 1452. godine, Leonardo je bio renesansni slikar, skulptor, arhitekta i matematičar. Pre nego što je preminuo u maju 1519. godine, poslednju godinu života proveo je kao gost francuskog monarha Fransoa Prvog.
Ta činjenica dovela je do nedavnog političkog i kulturnog sukoba između Francuske i Italije.
Veliki planovi za izložbu čija je priprema već uveliko bila u toku, mogli su da budu otkazani krajem prošle godine kada su se predstavnici krajnje desničarske, nacionalističke stranke Liga usprotivili slanju nekoliko umetničkih dela iz Italije u Francusku, tvrdeći da je Italija ostavljena „na ivici velikog političkog događaja".
U intervjuu prošlog novembra, tadašnja podsekretarka italijanskog ministarstva kulturne baštine Lucija Borgonzoni rekla je da je „Leonardo je bio Italijan."
„On je samo preminuo u Francuskoj. Francuska ne može da ima sve", dodala je Borgonzoni.
Problem je rešen u italijanskoj sudnici prošle nedelje - dogovoreno je da Vitruvijev čovek, delo koje je godinama bilo čuvano u posebno klimatizovanoj sobi u Veneciji, može da ode u Pariz.
Venecijanski sud je dozvolio da se crtež prenese navodeći „izuzetnu globalnu relevantnost izložbe u Luvru i želju Italije da maksimizuje potencijal sopstvene kulturne baštine".
„Velika italijansko-francuska operacija dve izložbe - Leonardova u Parizu i Rafaelova u Rimu - može da počne", napisao je na Tviteru ministar za kulturno nasleđe Italije, nakon odluke suda.
https://mobile.twitter.com/dariofrance/status/1184485663208562688
Sve slike su zaštićene autroskim pravima.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
