Pravda i nije baš slepa.
Na ovaj zaključak ukazuje nekoliko američkih studija o tome kako na sudije utiču različiti faktori - baš kao i na svakog drugog.
Društvo od sudija očekuje da budu pravični kad donose odluke i da sprovode zakon samo na osnovu činjenica koje imaju pred sobom.
Ali ljudi imaju ukorenjene predrasude, a neke od njih baš umeju da iznenade.
- Skoro dva miliona predmeta čeka presudu u Srbiji
- Zašto nam je odlazak na sud „tiha patnja“
- Za šta je „kriv“ sudija Majić
Šta je u imenu?
Džefri Dž. Račlinski je profesor prava na Univerzitetu Kornel koji je poslednjih 20 godina proveo istražujući predrasude sudija.
Jedna od njihovih najslavnijih studija bavila se time kako na sudije utiče „usidrenje": kada se osoba izričito oslanja na prvobitnu informaciju (koja služi kao „sidro" zato što ostaje u memoriji) kad donosi presudu o nečemu.
Tokom studije, grupi sudija je izložen teoretski scenario u kom je fiktivni noćni klub prekršio propis o nedozvoljenoj buci.
Sudije su dobile sve činjenice i pravne informacije koje su im bile potrebne da donesu presudu. Polovini je rečeno da se klub zove Klub 55, a drugoj polovini je rečeno da je naziv mesta Klub 11866.
„Novčana kazna bila je tri puta viša kad je ime lokala bilo Klub 11866", Račlinski je napisao posle - a to se desilo prosto zato što je 11866 veći od broja 55, rekao je on.
Kad redosled utiče na rezultat
Istraživači su nastavili da proučavaju efekat usidrenja i otkrili i druge obrasce.
U drugoj studiji, od sudija je traženo da osude dva optuženika čiji su zločini zahtevali različite zatvorske kazne - jednu i devet godina zatvora.
„Kad su prvo osudili optuženika na jednogodišnju kaznu, drugog su osudili na šest godina umesto na devet", kaže Račlinski.
„Zato što su upravo osudili nekog na samo godinu dana, devet godina je delovalo mnogo, tako da su drugom zatvoreniku smanjili kaznu."
Ali „kad se kod druge grupe sudija redosled obrnuo i kada su prvo osudili zatvorenika na devet godina, onda su jednogodišnjeg zatvorenika osudili na dve godine zato što jedna godina nije delovala kao dovoljna kazna. Brojke kao sidro vuku jedna drugu."
U kasnijim studijama, sudije su izricale kraće kazne kad su se kazne izricale u mesecima umesto u godinama.
Takođe, sudije koje su dobile informacije o ograničenju za određene vrste odšteta, dodeljivali su veće sume oštećenima.
Na sudije je uticalo i kad je tužitelj pominjao odštetu koju je video u nekoj „sudskoj televizijskoj seriji".
Presuda iz stomaka
Prema staroj američkoj izreci iz pravnih krugova, „pravda je ono što je sudija jeo za doručak".
Možda bismo voleli da verujemo da na iskusne sudije ne utiče nešto tako banalno kao vreme obroka, ali studije pokazuju ishrana ima veliki značaj.
Studija koju je na Poslovnoj školi na Kolumbiji 2011. godine sproveo profesor Džonatan Levav, pokazala je da su sudije bile sklonije da dodele uslovnu slobodu odmah nakon pauze za obrok, ali ne i kada bi se dan odužio.
Levav i njegov tim proučili su 1.112 presuda kojima su optužene osobe osuđene na uslovne kazne. Presude je izreklo osam iskusnih sudija u Izraelu u periodu od deset meseci.
Kad su sudije imale užinu ili pauzu za ručak, u 65 odsto slučajeva dodeljena je uslovna sloboda, kako stoji u Radovima Nacionalne akademije nauka (PNAS).
Ali kako je dan proticao, stopa povoljnih presuda postepeno je opadala - ponekad čak i do nule - samo da bi se ponovo vratila na 65 odsto odmah posle nove pauze.
Istraživači nisu mogli da odrede da li se to dešava zbog uticaja koji je na sudiju vršio obrok ili mentalni odmor, ali profesor Šai Danciger - jedan od koautora studije - rekao je da rezultati „ukazuju na to da spoljne promenljive mogu da utiču na sudske odluke".
„Ovo potkrepljuje sve veći korpus istraživanja koja ukazuju na povodljivost iskusnih sudija psihiloškim pristrasnostima", kaže Danciger.
Ukorenjeni stavovi
Jedna druga studija objavljena u aprilu 2018. godine bavila se rodnim predrasudama među više od 500 sudija - 68 odsto muškarca, 30 odsto žena i 2 odsto neidentifikovanih - u pravnom sistemu jedne savezne američke države.
Konkretan sudski sistem nije naveden zato što je on naručio studiju upravo da bi se pozabavio ovim problemom.
Istraživači su sudijama dali dva lažna sudska slučaja. Ona su se ticala starateljstva nad detetom i rodne diskriminacije, u kojima su tužitelji bili ili muškarac ili žena.
Sudije su popunile i ankete u kojima su odgovarale na pitanja o svojimstavovima prema tradicionalnim rodnim ulogama, koje su uključivale stereotipe kao što su „žene više zanima da odgajaju decu" i „porodice bolje prolaze ukoliko su muškarci primarni hranioci".
Andrea Miler, jedna od istraživačica i gostujuća vanredna profesorka na Univerzitetu u Ilinoisu, iznela je svoje rezultate u časopisu Društvena psihologija i nauka o ličnostima: odluke sudija detaljno su odražavale njihove predodređene predstave o rodnim ulogama.
Još više može da uznemiri činjenica da kada je tim istraživača sproveo iste testove na uzorku od 500 laika, otkrili su da su predrasude među sudijama bile jače nego među pripadnicima javnosti.
„Kulturološke ideje o rodnim predrasudama mogu da utiču na donošenje odluka kod sudija baš kao i kod svih nas", rekla je Miler. „Značajna ekspertiza koju sudije poseduju ne štiti ih od predrasuda prilikom donošenja odluka."
I sudije su ljudi
Sve je veći korpus istraživanja koja sada pokazuju nešto što možda ne bi trebalo da nas iznenadi: i sudije su ljudi.
Teri Maroni je profesorka prava na Univerzitetu Vanderbilt u SAD koja uči sveže imenovane sudije u programu od milja nazvanom „škola za sudijske bebe".
Inicijativu je pokrenuo američki Kongres šezdesetih „kako bi se postarao da ljudi poseduju fundamentalno znanje neophodno za obavljanje posla", rekao je za AP Džeremi Fogel, direktor Federalnog sudskog centra i organizator obuke.
Od 2013. godine, ove sudije uče i da budu svesne na koji način njihove emocije utiču na njihove odluke, rekla je Maroni finansijskom novinaru Majklu Luisu u njegovom podkastu „Protiv presuda".
„Uspeli smo održimo u životu tu veoma neobičnu fikciju da su emocije nebitne za Zakon", kaže Maroni, „i da je suština zakona u racionalnosti. A praktično svaka disciplina na svetu uvažava da je emocija ključna za sve aspekte ljudskog života."
Maroni podstiče sudije da uvaže svoje emocije kad donose presude - i kaže da su sudije koje su manje spremne da priznaju svoje predrasude sklonije da počine grešku.
Odučavanje od predrasuda
Džejms Redvajn, penzionisani sudija i kolumnista iz Indijane, slaže se s tim.
On kaže i da problem nije u tome „da li su sudije pristrasne", već „da li mogu da se postaraju da njihove predrasude ne utiču na druge ljude."
U članku za Nacionalni sudski koledž, on se prisetio slučaja dvanaestogodišnje Afro-amerikanke koja je tvrdila da ju je silovalo pet crnih tinejdžera.
Sudija Redvajn - koji ima indijanske korene ali svoje odrastanje opisuje kao bliže američkoj belačkoj eliti - priznao je da se instinktivno našao „nesposobnim da presudi pravično" crnim momcima koji su stajali pred njim jer je odmah poželeo da zauzme devojčinu stranu.
Ali kako je slučaj napredovao, porota - koja je bila uglavnom Afro-američka i nije je doticala njegova konkretna predrasuda - mogla je da vidi stvari na mnogo dublji način.
Pozvano je nekoliko svedoka i sud je uspeo da utvrdi da slučaj nije onakav kako je isprva izgledao.
„Mogao sam lako da dopustim sebi da moje vlastite predrasude utiču na nekoliko krupnih izvrtanja pravde", rekao je sudija.
Tvrdeći da je „predrasuda stečena karakteristika", on je dodao: „Danas kad sudim, trudim se da odučim sebe od tih lekcija."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
