Koncentracija ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi ponovo je tokom prošle godine dostigla rekordni nivo.
Svetska meteorološka organizacija objavila je da je povećanje ugljen-dioksida malo iznad prosečnog rasta iz prethodne decenije.
Nivoi gasova koji izazivaju globalno zagrevanje, kao što su metan, azot oksid, takođe su izvan prosečnih vrednosti.
Od 1990. došlo je do povećanja efekta zagrevanja zbog akumuliranih gasova s efektom staklene bašte u iznosu od 43 odsto.
- Moramo brzo da sadimo drveće
- Drveće „najbolje rešenje" za klimatske promene
- Planeta pred klimatskom katastrofom
Izveštaj SMO se ne bavi samo emisijom gasova, već njihovom koncentracijom u atmosferi.
Razlika između jednog i drugog termina je u tome što emisije predstavljaju količinu gasova koji odlaze u atmosferu, kao posledica korišćenja fosilnih goriva, poput uglja za proizvodnju struje, ali i krčenja šuma.
Koncentracije su ono što ostane u vazduhu nakon složenog niza interakcija između atmosfere, okeana, šuma i zemljišta. Više od četvrtine emisije ugljen-dioksida apsorbuju mora, a isto toliko apsorbuju zemljište i drveće.
Korišćenjem podataka sa stanica za praćenje na Arktiku i širom sveta, naučnici su zaključili da su koncentracije ugljen-dioksida u 2018. dostigle količinu od 407,8 molekula na milion čestica vazduha (ppm), što je povećanje u odnosu na 405,5ppm zabeleženih godinu dana ranije.
Ovo povećanje je iznad proseka zabeleženog u poslednjih deset godina i 147 odsto više u odnosu na „preindustrijski nivo privrede" u 1750.
SMO takođe beleži koncentracije drugih gasova koji utiču na zagrevanje poput metana i azot oksida.
Oko 40 odsto metana emitovanog u vazduh dolazi iz prirodnih izvora kao što su močvare, a 60 odsto iz ljudskih aktivnosti poput gajenja stoke, uzgoja pirinča i deponija.
Metan u atmosferi se povećao za 259 posto u odnosu na preindustrijski nivo, a u prethodnoj godini porast je značajniji u odnosu na ranije godine i prosek zabeležen u poslednjoj deceniji.
Azot oksid se ispušta u atmosferu iz prirodnih izvora, ali i kao posledica ljudske aktivnosti, poput proizvodnje đubriva za ratarstvo. U odnosu na preindustrijski nivo iz 1750, nivo azot oksida je porastao za 123 posto, tvrdi SMO.
Prošlogodišnje povećanje koncentracije gasa, koji ugrožava ozonski omotač, prevazilazi nivo u prethodnih 12 meseci i prosek iz prošle decenije.
Ono što brine naučnike je sveukupni uticaj na zagrevanje planete. Ova pojava poznata kao kumulativni radijativni efekat gasova, povećala se za 43 posto od 1990. i ne pokazuje znake zaustavljanja.
„Nema znaka zaustavljanja, a kamoli smanjenja koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi, uprkos svim preuzetim obavezama država u sklopu Pariskog sporazuma o klimatskim promenama", kaže Peteri Talas, sekretar Svetske meteorološke organizacije.
„Moramo da 'prevedemo' preuzete obaveze u konkretne akcije i povećamo ciljeve kako bi osigurali budućnost čovečanstva", dodao je on.
Talas je naveo da je poslednji put ovolika koncentracija ugljen dioksida na Zemlji bila pre tri do pet miliona godina.
„Tada je temperatura bila viša za dva to tri stepena celzijusa, a nivo mora 10 do 20 metara viši u odnosu na današnji", kaže on.
Program za životnu sredinu Ujedinjenih nacija objaviće izveštaj o razlikama između akcija koje države preduzimaju kako bi smanjile emisije i onoga što je neophodno uraditi da bi se postigli ciljevi zacrtani u Pariskom dogovoru.
Preliminarni rezultati ove studije, objavljeni tokom posebnog samita Ujedinjenih nacija na tu temu održanog u septembru, nagovestili su da su emisije nastavile da rastu tokom 2018.
Oba ova izveštaja biće od koristi delegatima iz skoro 200 zemalja koji će se susresti u Madridu na međunarodnom samitu o klimi.
Pratite Meta na Tviteru @mattmcgrathbbc.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
